Zašto zaista većina nas iz godine u godinu krajem oktobra smetne s uma da treba da podesimo naše časovnike na zimsko računanje vremena, ako to radimo ceo život - zaista je jedna čudna enigma. Možda je objašnjenje psihološke prirode - potiskujemo to u svojoj svesti jer nas naprosto iritira, ne smatramo ga naročito smislenim i pitamo se čemu to i kad će da bude ukinuto?
E pa neke zemlje sveta su odavno ukapirale pomenuto. Kina, Rusija, Turska, Azerbejdžan, Iran, Jordan, Namibija, Samoa, Sirija, Urugvaj i veći deo Meksika su završili s tom praksom. Mi koji nismo, imaćemo ove godine pomeranje u nedelju 27. oktobra u tri sata ujutru, i to za jedan čas unazad, a time počinje zimsko računanje vremena. Time će vreme u tri sata da se računa kao dva sata. Stručnije rečeno, kako smo već pisali - čas koji se, zbog pomeranja za jedan čas unazad, pojavljuje dva puta između dva i tri sata, označava se prvi put kao čas 2A, a drugi put kao čas 2B.
Reklo bi se da našem organizmu ništa ne znače ova objašnjenja jer gotovo redovno pobuni zbog "zvrzlame" sa kazaljkama. Čak nam i činjenica da možemo spavati sat vremena duže ne menja puno unutrašnji osećaj zbunjenosti.
Pojedine naučne studije pokazale su da promene sata imaju negativne efekte na zdravlje ljudi. Neke studije koje je radila Evropska komisija ukazuju na to da bi "efekat na bioritam ljudi mogao da bude ozbiljniji nego što se prvobitno mislilo". Smatra se da to može dovesti do poremećaja sna, ali i povećanog broja srčanih udara i kardiovaskularnih problema. Tih dana obično budemo slabo skoncentrisani, bezvoljni, umorni, a čini se i da nam apetit raste. Neki ljudui kažu da ih takva stanja drže i nedeljama nakon samog datuma pomeranja kazaljki. Takođe, istraživanja kažu da može doći i do povećanja broja saobraćajnih nezgoda. Ne treba zanemariti ni to da pomeranje sata podrazumeva da deca u jesenjim mesecima ujutro kreću u školu po mraku, što može biti opasno.
Ako znamo da nam ovo sve do konačne odluke o ukidanju, ostaje dvaput godišnje neminovnost, šta onda činiti da lakše prevaziđemo propratne neprijatne efekte? Stručnjaci zkažu da je preporučljivo da što više vremena provodimo napolji na Suncu upijajući vatamina D. Takođe, od koristi može biti i fizička aktivnost, meditacija, duboko disanje, kao i da radimo ono što nas obušta (čitanje knjige, gledanje filmova, slušanje muzike...), ako bi ublažili stres.
I sad, ako pomenuta Evopa zna da nam pomernje kazaljki stvara i nervozu a i potencijalno barušava zdravlje, pitamo se zašto već godinama kalkuliše da li da prekine ovu praksu ili ne. Naime, Evropski parlament je još 4. marta 2019. godine izglasao da se od 2021. ukida pomeranje, pa će tako sve zemlje EU morati da odaberu letnje ili zimsko računanje vremena. Od toga se po svoj prilici odustalo.
Možda je ipak važnije objašnjenje sledeće... Pomenutog datuma 2019. većina u Evropskom parlamentu jeste, kako je pisao Fenix magazin, izglasala ukidanje sezonskog pomeranja sata nakon što je 84 procenata učesnika ankete izrazilo podršku toj ideji, ali, je u anketi je učestvovalo samo 4,6 miliona ljudi, što je okvirno svega oko jedan odsto populacije na Starom kontinentu. Većina od njih su, čak dve trećine, bili Nemci. Dakle, nije ni čudo što priča nije zaživela.
Inače, pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, upravo da ne bi izazvalo veće probleme za radno stanovništvo. Prvi put je prelazak na letnje i zimsko vreme zabeležen 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a nakon toga je prihvaćen u nekoliko desetina zemalja, mahom na severnoj hemisferi. Osnovna zamisao je bila da se pomeranjem kazaljki stvori privid dužeg dana.
Kako je pisao Tanjug, nestašica uglja širom Evrope tih ratnih godina, naterala je Nemačku i njenu saveznicu Austrougarsku da tokom 1916. počnu da štede energiju, a to su uskoro učinile i ostale zemlje. Konkretno, Nemačka je prva počela sa praksom uvođenjeg letnjeg računanja vremena, sledila ju je Velika Britanija, pa kasnije i Rusija i Sjedinjene Američke Države. U samoj Americi, međutim, ova priča nije opstala. Samo dve godine kasnije pojedine zemlje su odustale od ove prakse, samo da bi joj se ponovo vratile tokom naftne krize 1970-ih.
Valja reći, da osim "ataka" na naše zdravlje, pomeranje kazaljki može imati i negativnog efekta na funkcionisanje u radu, odnosno ekonomiju. Naime, svojevremeno je JuGov uradio jedno istraživanje koje je pokazalo da s jedne strane ugostiteljstvo i turizam imaju koristi od dužeg dana leti, poljoprivreda je tradicionalno protiv toga zbog problema koje stvara u muženju krava, žetvi... Ljudi koji rade po kancelarijama i veći deo radnog vremena su za računarima, što zahteva visok stepen koncentracije, uopšte nisu oduševljeni što se i dalje "pate" zbog pomeranja kazaljki dvaput godišnje.
Jedna od teorija zašto je to dobro raditi je pretpostavljena ušteda energije. Međutim, kako piše u pomenutom istraživanju, to i nije tačno, s obzirom da je manja potrošnja u domaćinstvima u večernjim satima "nadoknađena" u jutarnjim. To se posebno može videti tokom prelaznih meseci poput aprila i oktobra, kada se potrošnja energije značajno povećava zbog potrebe za grejanjem domova.
Samo letnje računanje vremena, datira od 1784. godine kad je američki izumitelj i političar Bendžamin Frenklin predložio pomeranje vremena radi uštede sveća. Novozelandski naučnik Džordž Vernon Hadson, kako je preneo BBC, zaključio je da čoveku više odgovara život danju nego noću i zbog toga je 1895. godine predložio da se kazaljke na satu pomere dva sata unapred kako bi se tokom leta iskoristilo više dnevnog svetla nego u popodnevnim satima.
No, i ljudi u tim dalekim zemljama i mi, kojima je ova praksa uvedena 27. marta 1983. kad je u tadašnjoj SFRJ, možemo samo da se prilagodimo efektima iste i da se nadamo da će ona konačno postati stvar prošlosti. Iako su nam digitalna vremena bar u neku ruku olakšala ovu "teskobu" jer nas većina ima "pametne telefone" koji vreme sami pomeraju, ali naši organizmi su i dalje "analogni" i moraju da se bore kako znaju i umeju, krajem svakog marta i na završetku svakog oktobra. Dokle - ne zna se.
Autor: Jovana Nerić
