Tokom vikenda koji je pred nama, u noći između subote i nedelje, počeće letnje računanje vremena i tada ćemo 31. marta u 2.00 časovnike pomeriti jedan sat unapred, na 3.00 i imaćemo sat manje za spavanje. I tako će biti sve do 28. oktobra, kad nas čeka vraćanje na zimsko računanje vremena.
Osim što ćemo, teoretski, imati sat vremena manje sna, to u praksi znači da će nam od naredne nedelje dan biti duži. Tačnije, ako je sada sumrak oko 18 sati, za nedelju dana ćemo skoro sve do 19.00 imati dnevnu svetlost.
Slobodan Bubnjević, fizičar i naučni novinar iz Instituta za fiziku u Beogradu, objasnio je ranije za „Blic“ da je motiv da se letnje vreme uvede tokom prethodnog veka vrlo jednostavan - da bismo manje živeli u mraku, a više na svetlu.
- Ako ne bismo poslednjeg vikenda u martu prelazili na ukazno, odnosno letnje računanje vremena, deca koja se rađaju u proleće i leti, a kojima je sunce kao svim bebama važno za razvoj zbog vitamina D, imala bi sat vremena manje dnevnog svetla, tople junske večeri, kad je dan najduži, završavale bi se pre početka drugog Dnevnika.
- Budući da 20. juna mrak pada u 19.27, đaci koji idu u popodnevnu smenu bi se cele godine, od oktobra do kraja maja, vraćali kući po mraku, u najtoplijim danima na početku jula sunce bi izlazilo pre četiri ujutru i u vreme kad ustajemo, oko 7.00 temperatura bi već bila iznad 30 stepeni. Ovi efekti su posebno izraženi u zemljama na jugu Evrope i na obodima vremenskih zona, gde se nalazi i Srbija - ispričao je Bubnjević za „Blic“.
Glavobolja, pospanost, umor, nervoza...
Ipak, ustanovljeno je da pomeranje sata najviše utiče na meteoropate i hronične bolesnike, ali da će i oni kojima baš ništa ne fali osetiti ovu promenu. Rasejanost, pospanost, umor i bol u glavi samo su neke od tegoba koji će uticati na vaš organizam, koji će zbog novonastale promene svakako biti pod stresom.
- Vikendom se sat pomera iz nekoliko razloga, ali onaj najvažniji je privikavanje. Pomeranje sata je neminovno, mi smo navikli na to, iako nam prvih nekoliko dana ne prija. Mnogim ljudima smeta i potrebno je vreme kako bismo se navikli. Svaki organizam je priča za sebe, pa tako kod nekoga može to privikavanje trajati i malo duže - objasnila je dr Ljiljana Velkov, profesorka anatomije i fiziologije.
Osim navedenih tegoba tu je i smanjena produktivnost, te je važno što pre uhvatiti ritam i odlaziti u krevet na vreme da bismo se probudili odmorniji.
U subotičkom Zavodu za javno zdravlje, u Centru za promociju zdravlja, kažu za „Blic“ da je prilikom pomeranja sata neminovno „da se drugačiji probudimo“, jer svako takvo pomeranje je izbacivanje iz ravnoteže, iz uobičajenog ritma na koji je naš organizam navikao.
Foto: Pixabay.com
- Imamo određene hormone koji nas štite, to su hormoni sna i oni nas pripreme za odmor i rad u toku dana. Zato je potrebno vreme adaptacije na ovu promenu. Što je osoba mlađa, brže će se adaptirati, ali promenu ove vrste svi osete. Neko samo prve sedmice, a neko i dve do tri nedelje kasnije - rekla je ranije dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine i načelnica Centra.
Pokazalo se, inače, da tog vikenda kada se pomera vreme, ima više poziva Hitnoj pomoći.
U Srbiji sve počelo u martu 1983.
Podsetimo, ideja o pomeranju vremena stara je nekoliko vekova, ali je prvi put zaživela pre nešto više od 100 godina, a sve kako bi bolje i efikasnije bilo iskorišćeno dnevno svetlo. Prvi su kazaljke pomerili Nemci i to 30. aprila 1916. godine, posle njih Britanci, a zatim i mnoge evropske zemlje i SAD.
U Srbiji, odnosno tadašnjoj SFR Jugoslaviji, kazaljke su prvi put pomerene 27. marta 1983. godine, kada smo počeli sa računanjem letnjeg vremena. Do 1995. satovi su se vraćali u poslednjoj nedelji septembra, a kasnije je donet zakon kojim je računanje vremena usklađeno sa EU.
Inače, Evropska komisija je 2021. godine predložila da se ukine sezonsko pomeranje sata, a zemljama članicama prepuštena je odluka da li će ostati na zimskom ili letnjem vremenu. Do danas takav dogovor nije postignut, a po svemu sudeći neće ni biti u bližoj budućnosti.
Predlog da se ukine pomeranje sata
Samim tim, s obzirom na našu geografsku i svaku drugu povezanost sa zemljama EU, i u Srbiji će do daljeg nastaviti da se pomeraju kazaljke na časovnicima i to poslednje nedelje u martu, kada prelazimo na letnje, odnosno poslednje nedelje u oktobru, kada se vraćamo na zimsko računanje vremena.
Foto: Pixabay.com
Inicijativa da se ukine sezonsko pomeranje sata pokrenuta je nakon mnogih svetskih istraživanja koja su utvrdila da prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena i obratno donosi mnoge zdravstvene probleme ljudima koji se tada žale na umor, pospanost, depresiju, pojačan apetit, a statistika pokazuje da se povećava i broj srčanih udara i kardiovaskularnih problema koji znaju da završe i tragično.
Finska i Grčka, kao nebo i zemlja
Finska je pre nekoliko godina pozvala na ukidanje letnjeg vremena, nakon što je 70.000 građana potpisalo peticiju kojom se to zahteva, prenosi BBC. U junu, naime, Finska ima 18,5 sati dnevne svetlosti, a u decembru samo 5,5 sati, dok u Grčkoj leti dan traje 14,5 sati, a zimi 9,3 sata.
Obe zemlje su inače u istoj vremenskoj zoni.
Sat ne pomeraju Rusi, Kinezi, Japanci...
Kazaljke na satu ne pomeraju sve zemlje. Rusija je tu praksu imala od 1981. do 2011., a časovnici se ne pomeraju ni u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, skoro svim afričkim zemljama...
Za zemlje na ekvatoru, gde dnevnog svetla ima približno isto tokom cele godine, nema potrebe za ovakvim uštedama. Tako je i u Arizoni i na Havajima, koje imaju sunca tokom cele godine. Sve ostale savezne države u Americi pomeraju sat u proleće i jesen.
Autor:
