Letnje računanje vremena se završava krajem oktobra.
Iako je Evropska unija još pre nekoliko godina najavljivala da će ukinuti letnje i zimsko računanje vremena, jedinstveni sistem još uvek nije uveden, pa nas uskoro ponovo očekuje pomeranje sata.
Na zimsko računanje vremena prelazi se svakog poslednjeg vikenda u oktobru u noći između subote i nedelje, dok se na letnje prelazi poslednje nedelje u martu kada se vreme pomera jedan čas unapred.
Ove godine, u noći između 26. i 27. oktobra, skazaljke na časovnicima moraćemo da vratimo sat vremena unazad, sa 3 sata na 2, čime se sa letnjeg vraćamo na zimsko računanje vremena. Iako mnogi smatraju da pomeranje sata remeti bioritam, nekima prelazak na zimsko računanje vremena neće teško pasti, jer će spavati sat vremena duže.
Sat pomeramo dva puta godišnje, a stručnjaci kažu da pomeranje sata unapred ili unazad može da izazove i neke od zdravstvenih problema. Kako su pokazale neke studije te promene mogu da remete prirodni ciklusi sna u našem telu, što za posledicu uticaj na fizičko i na mentalno zdravlje.
Foto: Pixabay.com
Mnogi stručnjaci i istraživači koji se bave ovom temom traže trajno ukidanje promene vremena i predlažu da se vrati zimsko računanje vremena koje je bolje usklađeno sa ljudskim cirkadijalnim ritmom.
Kako je u jednom od tekstova na ovu temu naveo RTS, svaki poremećaj ovog ritma može u našem telu da poveća rizik od bolesti. Promene koje nastaju sa pomeranjem sata unazad ili unapred dešavaju se postepeno i našem telu je potrebno nekoliko nedelja da se prilagodi.
Prelazak sa letnjeg na zimsko računanje vremena je po naš organizam nešto blaža varijanta u odnosu na onu koju imamo u proleće.
Podsetimo, Bilo je dosta polemike o promeni vremena u proleće i jesen kada se vreme računa kao letnje i kao zimsko. Evropski parlament je 2019. godine izglasao da se ukine promena časovnika, jer su studije rađene na tu temu pokazale da bi 84 odsto ljudi u zemljama koje su učestvovale u letnjem računanju vremena želelo da se ono prekine.
Autor: Aleksandra Aras
