Srbija, kao država koja nikada nije imala sreće, verno čuva tu titulu. O čemu bismo kukali u kafani ako sami sebi ne pucamo u nogu? Bog nas pogleda i da nam šansu, a mi uzmemo pištolj i pucamo sebi u nogu. Zašto to radimo? Da bismo posle u kafani govorili kako smo baksuzi i kako nas mrzi ceo svet. Ajde što nas drugi sabotiraju, ali zašto sami sebe sabotiramo?
Rudarenje i eksploatacija prirodnih resursa najlakši su načini da se država razvije, obogati i poveća životni standard. Međutim, mi Srbi smo mazohisti pa volimo da idemo težim putem i da se mučimo.
Pogledajmo primere drugih država koje su se razvile od eksploatacije prirodnih resursa:
1. Norveška
Norveška je bila jedna od najsiromašnijih država Evrope, a sada je jedna od najbogatijih država u Evropi. Kako su sa začelja liste stigli na vrh liste? Nafta i gas.
Norveška je pre eksploatacije nafte i gasa imala BDP po glavi stanovnika manji od Nemačke ili Francuske, ali sada ima 2,5 puta veći BDP po glavi stanovnika zahvaljujući eksploataciji nafte i gasa.
Norveška, kao civilizovana zemlja, pazila je kako troši novac dobijen od nafte i gasa. Životni standard građana je porastao, a poseduju fond čija vrednost je 1626 milijardi dolara, odnosno oko 300 hiljada dolara po stanovniku, a isključivo je punjen prihodima od prodaje nafte i gasa. Novac koji je Norveška dobila od nafte i gasa je nezamisliv u Srbiji, a Norveška ima manje stanovnika nego Srbija.
Radi boljeg razumevanja, vrednost tog fonda je 300 hiljada dolara po stanovniku Norveške, dok je medijalna vrednost imovine jedne osobe na svetu 8654 dolara. Medijalna vrednost označava da 50% populacije ima više ili manje od te vrednosti. Medijalna vrednost imovine u Srbiji je 16.462 dolara. Može se zaključiti da je medijalna vrednost imovine osobe u Srbiji 18 puta manja nego vrednost norveškog fonda po osobi. Da je Srbija uradila isto, sada bi, samo u jednom fondu, imala 18 puta više bogatstva nego što sada ima.
Navedene vrednosti su prema izvoru: UBS Global Wealth Databook's list of countries by wealth per adult (USD).
U 2022. godini, udeo prihoda od nafte i gasa bio je 35%, dakle Norveška i dalje živi od nafte i gasa, dok ima fond koji stoji sa strane. Standard građana se već dugo razvija na osnovu prihoda od nafte i gasa.
2. Ujedninjeni Arapski Emirati
Prve rezerve nafte u UAE otkrivene su 1958. godine, a Dubai je počeo da izvozi naftu 1969. godine. Sada je Dubai, koji je pre toga bio najobičnija pustinja, poznat po najvišoj zgradi na svetu (Burj Khalifa). Takođe, Dubai je sada poznat po ekstremnom luksuzu, a nekada je to bila najobičnija pustinja. Koliko je nafta odigrala ulogu, možemo zaključiti po tome da je nekad udeo prodaje nafte u budžetu UAE dostizao 80%.
3. Katar, Kuvajt i Saudijska Arabija
Mnoge druge države postale su poznate u Srbiji zbog izvoza nafte. Saudijska Arabija je sinonim za izvoz nafte, ali i Katar i Kuvajt su države koje su se razvile zahvaljujući izvozu nafte i gasa. Prirodni resursi najvažnija su stvar koju neka država može da ima, jer je to može činiti bogatom i nezavisnom od uvoza tuđih resursa. Kada samo uvozimo prirodne resurse, zavisni smo od drugih zemalja, ali kada mi izvozimo, jednaki smo sa njima i možemo pregovarati kao ravnopravni. Pitanje nacionalne bezbednosti Srbije zavisi od eksploatacije litijuma.
Siromašne države bogate naftom, Venecuela, Irak, Iran, LibijaPored država koje su se obogatile izvozom prirodnih resursa, imamo i države koje imaju ogromne prirodne resurse, ali ih ne eksploatišu ili ih neefikasno eksploatišu. Sinonim za pogrešno upravljanje prirodnim resursima je Venecuela, koja ima najveće potvrđene rezerve nafte, ali zbog sankcija od strane Zapada nemaju gde da izvezu naftu. Po statistikama, Venecuela je najgora zemlja za život u Južnoj Americi. Devet od deset ljudi živi u siromaštvu. Siromaštvo je toliko rasprostranjeno da je predsednik Venecuele, Nikolas Maduro, morao da potpiše dogovor 2021. godine sa Svetskim programom za hranu kako bi obezbedio hranu za 1,5 miliona gladne dece, koje vlast nije sposobna da prehrani. Dve godine pre toga, Maduro je odbio da primi humanitarnu pomoć rekavši: "Venecuelanci nisu sirotinja koja moli za hranu," ali dve godine kasnije je morao da primi pomoć. Kada su ljudi gladni dve godine, više im nije do političke demagogije.
Neslavni primeri su takođe Irak, Iran i Libija, koje žive daleko lošije zbog političke demagogije koja ih sprečava da postanu kao Saudijska Arabija ili ostale uspešne države.
U srednjovekovnoj Srbiji rudarstvo je bilo ozbiljno razvijenoU srednjovekovnoj Srbiji rudarstvo je bilo ozbiljno razvijeno. Srbija je u svetu poznata kao jedna od prvih država koja je imala zakon o rudnicima. Donet je u vreme despota Stefana Lazarevića 1412. godine, a krajem njegove vladavine bili smo jedan od najvećih proizvođača srebra u Evropi. Rudarstvo u srednjovekovnoj Srbiji imalo je veliki ekonomski značaj, naročito u periodu od 13. do 15. veka, kada se vadila ruda olova, bakra, gvožđa, srebra i, u manjoj meri, zlata. U Srbiji je postao popularan izraz: “Dok se na srpskom dvoru jelo zlatnim kašikama, Nemci su jeli prstima.” Ova rečenica potiče iz vremena kada je srpsko rudarstvo obezbedilo zlato za te kašike.
Foto: Pixabay.com
Rudarstvo u svetu
Rudarska industrija u celom svetu cveta, sa enormnim ulaganjima. Prema podacima publikacije "Global Mining Investment Outlook" za 2021. godinu, nivo ulaganja u rudarstvo u svetu je oko 1800 milijardi dolara, a aktivno je oko 13.000 rudarskih projekata.
Rudarstvo u Srbiji
Ukupan broj istražnih polja za koje je Ministarstvo izdalo dozvole za geološka istraživanja je 168, od kojih je 112 za geološka istraživanja metaličnih mineralnih sirovina, osam za energetske mineralne sirovine i 48 za nemetalične mineralne sirovine. Što se tiče istraživanja i eksploatacije nemetaličnih sirovina, koje se uglavnom koriste kao građevinski materijal, obavljaju ih domaće kompanije. Aktivna eksploatacija vrši se na 235 eksploatacionih polja, dok se istraživanja vrše na 55 polja.
Broj rudara u Srbiji je oko 30.000, i svi oni žive i hrane svoje porodice od tog posla. Prema statistici plata za april 2024. godine, koju je izdao Republički zavod za statistiku, prosečna neto plata u oblasti rudarstva je 130 hiljada dinara, dok je prosek Srbije 96 hiljada dinara. Pored ovako velike razlike, treba napomenuti da se rudarstvo ne odvija u gradovima, gde su najveće plate, već u udaljenim i ruralnijim mestima gde su manje plate. Rudarstvo je najbolji način da zaustavimo propadanje srpskih sela. Posebno je velika plata u oblasti eksploatacije rude metala, gde je prosečna neto plata 150 hiljada dinara.
Razvoj Srbije zbog rudnika litijuma
Uticaj rudnika litijuma na srpsku ekonomiju može biti enorman. Prema izjavi ministra finansija Siniše Malog, direktna i indirektna zarada od rudnika litijuma će iznositi između 10 i 12 milijardi dolara, što čini 16% BDP-a.
Moramo napomenuti da se od litijuma ne prave samo baterije za električne automobile, već i baterije za mobilne telefone, laptopove, električni alat i druge uređaje. Celokupna revolucija u mobilnom/ prenosivom svetu došla je sa litijum-jonskim baterijama, jer je njihov kapacitet skladištenja električne energije dovoljno visok da svi uređaji mogu postati prenosivi.
Pored samog iskopavanja i prerade rude, Srbija može dobiti mnoge druge fabrike, poput fabrika baterija i automobila. Ova šansa može promeniti ekonomiju Srbije više nego što možemo da zamislimo. Prema procenama, to nam može doneti između 10 i 12 milijardi dolara.
Rudarstvo u okolini rudnika litijuma
U blizini budućeg rudnika litijuma već postoje ili su postojali rudnici, koji su udaljeni samo oko 10 km od budućeg rudnika litijuma. Očigledno je taj kraj veoma bogat rudnim bogatstvima, a rudnici su bili u Krupnju, Zajači, Stolicama i Dobrom Potoku. Prema nekim istorijskim izvorima, još od 1445. godine se taj kraj pominje kao rudarski kraj. Rudnik Stolice-Kostajnik počeo je sa radom još davne 1882. godine. Ono u šta možemo biti sigurni, taj rudnik nije imao ni približne mere zaštite životne sredine koje su sada dostupne u 21. veku. Ako smo tada mogli imati rudnik u tom kraju, koji je imao daleko lošije mere zaštite životne sredine, zašto sada, kada imamo moderne mere za zaštitu životne sredine, ne bismo imali rudnik?
Ako želimo da budemo realni, uvidećemo da je Srbiji potrebniji rudnik litijuma nego što je potreban Rio Tintu, jer bi to za njih bio još samo jedan rudnik u nizu. Međutim, taj rudnik mogao bi značajno promeniti Srbiju.
Autor: Dalibor Stankov
