Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine juče je zvanično stupio na snagu, a to znači da će 20.000 proizvoda iz Srbije imati veoma povlašćen položaj kada je carina na izvoz robe u pitanju.
Među tim proizvodima krije se i blago koje Srbija ima, a potrebno je Kinezima – u pitanju je najvrednija gljiva na svetu, tartuf.
Prema rečima Jelene Milošević, sekretarke Mikološko-gljivarskog saveza Srbije, saradnja sa Kinom u izvozu je jedinstvena šansa da ceo svet čuje za srpski tartuf.
- Činjenica je, Kinezi znaju više od nas o gljivama, mnogo više. Ipak, kod njih, iako imaju toliko šuma, ne uspeva tartuf. I to je prilika koju ne treba propustiti - kaže Jelena Milošević.
Ona napominje da u Evropi apsolutni primat imaju istarski i italijanski tartufi, koji drže jak lobi što je još jedan razlog da se Srbija, sada i zahvaljujući Sporazumu o slobodnoj trgovini, okrene Pekingu.
Primera radi, kako kaže, u Italiji se održava aukcija dva puta godišnje, u julu i oktobru, na kojem jedan beli tartuf težak jedan kilogram, dostiže cenu od neverovatnih milion evra.
Foto: Tanjug/Dušan Aničić
Što se znatno rasprostranjenijeg crnog tartufa tiče, on u Italiji ide od 20.000 do 50.000 evra po kilogramu. Milošević napominje da cena, u zavisnosti od kvaliteta, dosta varira. Opet, na sreću, u Srbiji uspeva i crni i beli tartuf.
Ono što bi moglo da bude važno za nas je, kako kaže sagovornica, to što su većinu najskupljih primeraka tartufa na aukciji u Italiji kupili Japanci i naši dobri prijatelji, a sada pogotovo na planu trgovinske saradnje, Kinezi.
Jelena Milošević napominje da su tokom prošle godine naši tartufari, verovatno imajući u vidu novi Sporazum, ostvarili kontakte sa kineskim kupcima i trebalo bi imati na umu i to da oni traže i kupuju uglavnom tartufe vrhunske klase.
Dakle, dok trenutno većina prerađenih tartufa lošije klase koji se sakupe u Srbiji ide u Italiju (ili Istru, o čemu je Bizportal već pisao), najkvalitetnija roba bi mogla da bude sačuvana za izvoz u Kinu.
Foto: RINA
Sagovornica napominje da je prošla, pa i ova godina bila lošija za rod tartufa, ali nesumnjivo je – Srbija ima Savu i Dunav i njihov ceo sliv je gotovo nepresušan izvor te vredne i retke gljive.
Srpskim tartufarima ide na ruku i to što je sada, u skladu sa Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Kinom svaki izvoz, pa i ako su u pitanju gljive, zakonski regulisan, što im garantuje odrešene ruke za bolju i plodniju saradnju, dok bi svaki trud koji bi država dodatno uložila da se sfera sakupljanja i prodaje tartufa dodatno reguliše bio dobrodošao.
Kako je ranije Milošević rekla, jedan od načina kako bi mogla da se poveća proizvodnja tartufa jeste da se okrenemo sadnji mikoroziranog drveća, koje će nakon pet do sedam godina u zavisnosti od klimatskih uslova, početi da daje tartufe. Sa tim i generalno kontrolisanom proizvodnjom, kao i kontrolisanim izvozom, količina dobijenih tartufa u Srbiji mogla bi da se poveća i do deset puta.
Autor: Iva Besarabić
