AKTUELNO

Nakon potpisanih 28 sporazuma sa kineskom delegacijom, Srbija se sprema za trgovinu sa partnerima iz Kine, a jedan od najzapaženijih proizvoda će biti srpska suva šljiva.

Proizvod koji se godinama prodaje van naših granica, a koji je i u vreme Jugoslavije bio jedan od najtraženijih, sada će biti u fokusu izvoza iz Srbije. Po rečima agroekonomiste Milana Prostrana, nekadašnji jugoslovenski izvoz u SSSR teško može ponovo biti dostignut, ali je naveo da Srbija trenutno i te kako ima potencijala da u ovoj branši ostvari zapažen rezultat.

- Izuzetno je važna dobra organizacija ali i ispunjavanje čuvenog ‘4K‘ uslova, koji podrazumeva podjednako dobar kvalitet, kvantitet, ali i kontinuitet i naravno konkurentnost. Sve to zajedno mora biti na zaista visokom nivou kako bi se zadovoljio kineski kupac ali i naravno svi drugi – rekao je Prostran.

On dodaje da je ovogodišnje proleće ostavilo nedovoljno jasnu sliku o prinosima voća u Srbiji ali da su sve indicije da će godina biti ‘mršava‘.

- Broj stabala šljive u Srbiji svakako nije kao ranije, ali je naša praksa proizvodnje ovog delikatesa izuzetno dobra iako je izuzet način njegove pripreme koji je u doba SFRJ bio popularan a to je sušenje na bukovini. Današnje sorte koje se najviše traže su američka sorta sterlej kao i sve čačanske sorte šljive, iako je verovatno po kvalitetu madžarka i dalje u prednosti s obzirom na svoju autentičnost i kvalitet, ali je ipak svima jasno da se zbog razvoja bolesti njena količina smanjila i da se danas može naći tek u okolini Valjeva i Osečini, i još nekim delovima zapadne Srbije.

Zbog nedostatka suve šljive na svetskom tržištu Srbija ovaj proizvod plasira za tri evra po kilogramu, a kod nas se gaji na oko 72.316 hektara, dok je prosečna godišnja proizvodnja oko 450.000 do 500.000 tona. Najviše se proizvodi u Mačvanskom, Kolubarskom i Šumadijskom okrugu.

Srbija je trenutno treća zemlja u svetu po proizviodnji šljive, a ispred naše zemlje su samo Kina i Rumunija, a napredak na lestvici prodaje njene suve verzije uzrokovan je slabijim rezultatima SAD-a i Čilea.

Autor: