Američki predsednički izbori: Da li zaista bira narod ili nevidljivi 'elektori' odlučuju? (DRUGI DEO)

Najvažnije je kako će proći samo glasanje. Pored ličnog glasanja, koje mi imamo u Srbiji, u Americi posotji više načina glasanja, koji samo glasanje čine fleksiibilnijim i lakšim.

Načini na koje može da se glasa u Americi su sledeći:

1. Glasanje putem odsutnog glasa (Absentee Ballot)

Ovaj tip glasanja omogućava biračima da glasaju bez prisustva na biračkom mestu na dan izbora. Birači koji su odsutni zbog različitih razloga (npr. putovanje, vojska, bolest) mogu zatražiti odsutni glasački listić. Birači zahtevaju glasački listić unapred, kada im se odobri i kada im stigne listić onda ga mogu popuniti i poslati ga poštom ili predati lično. Moraju predati ili poslati listić do dana glasanja. Svaka država zasebno određuje pravila i rokove.

2. Glasanje putem pošte (Mail-in Ballot)

Ovo je oblik glasanja u kojem birači dobijaju glasački listić putem pošte, popunjavaju ga i vraćaju poštom. Isto funkcioniše kao i kod odsutnog glasa, jedina je razlika što ovo omogućava svima da glasaju putem pošte, mada u nekim državama se traži razlog zbog kojih se zahteva takav način glasanja.

Razlike između Absentee i Mail-in Ballot:

Absentee Ballot obično se koristi kada birač zna unapred da neće biti u svom izbornom okrugu na dan izbora i zahteva ga, dok je Mail-in Ballot često dostupan svima bez potrebe za opravdanjem.

3. Rano glasanje (Early Voting)

Rano glasanje omogućava biračima da glasaju lično pre zvaničnog izbornog dana. Rano glasanje obično se odvija u periodu od nekoliko nedelja pre izbornog dana. Birači mogu ići na određena mesta za rano glasanje u svojoj državi. Ti glasovi se čuvaju do kraja izbornog dana, tek onda se otvaraju i prebrojavaju.

4. Lično glasanje (In-Person Voting)

Ovo je tradicionalni oblik glasanja, gde birači odlaze na biračko mesto na dan izbora da bi glasali.

Ko su elektori

Stalno spominjemo elektore ali nismo objasnili ko su oni. Elektori su pojedinci koji formalno glasaju za predsednika i potpredsednika Amerike u sistemu Elektorskog koledža. Iako građani glasaju na predsedničkim izborima, oni zapravo glasaju za elektore, koji su zaduženi da kasnije daju svoj glas za predsedničkog kandidata.

Ko može da bude elektor

U Američkom Ustavu je definisani sledeće: „nijedan senator, poslanik ili osoba koja obavlja funkciju od poverenja ili zarade u Sjedinjenim Američkim Državama ne može biti imenovana za elektora“.

Prvo je potrebno da se odaberu elektori

Elektore biraju političke stranke u svakoj državi pre predsedničkih izbora. Obično su elektori istaknuti članovi političke stranke ili osobe lojalne kandidatu stranke. Mogu to biti partijski lideri, lokalni zvaničnici ili dugogodišnji politički aktivisti itd.

Elektori su izabrani na državnim konvencijama političkih stranaka ili kroz druge procedure koje same stranke određuju.

Formalno glasanje

Nakon što građani glasaju na predsedničkim izborima (u novembru), izabrani elektori formalno glasaju u decembru. Njihovo glasanje se obavlja u državnim prestonicama, a rezultati se šalju Kongresu SAD, gde se zvanično broje u januaru. Elektori glasaju za predsednika i potpredsednika zasebno.

Posle izbora, prvog ponedeljka posle druge srede u decembru, elektori se okupljaju u glavnim gradovima svojih država, glasaju i zvanično biraju sledećeg predsednika Sjedinjenih Država.
Izabrani elektori mogu da glasaju I za kandidata koji nije pobedio u toj državi, ali se to skoro nikada ne dešava I oni se nazivaju "faithless"/neverni elektori.

Faithless/neverni elektori

Neverni elektori su oni koji odluče da glasaju za drugog kandidata ili se uopšte ne pojave na glasanju, uprkos tome što su se obavezali da će glasati za određenu osobu. Do sada je bilo ukupno 165 slučajeva nevernih elektora, od kojih je 90 bilo za izbor predsednika, dok je 75 bilo za izbor potpredsednika. Oni nikada nisu promenili ishod izbora, i skoro svi su glasali za kandidate trećih strana ili ne-kandidate, a nisu prebacivali svoju podršku na glavnog protivnika.

Bilo je 63 neverna elektora 1872. godine, kada je Horas Grili umro između dana izbora i sastanka Elektorskog koledža, ali Ulises S. Grant je već osvojio dovoljno glasova da dobije reizbor.

Tokom izbora 1836. godine, cela elektorska delegacija Virdžinije, od 23 člana, uzdržala se od glasanja za pobedničkog demokratskog potpredsedničkog kandidata Ričarda M. Džonsona. Gubitak podrške Virdžinije doveo je do toga da Džonson izgubi većinu za jedan elektorski glas, zbog čega je potpredsednička trka prebačena u američki Senat na uslovne (kontingentne) izbore. Sami predsednički izbori nisu bili sporni, jer su birači Virdžinije glasali za demokratskog predsedničkog kandidata Martina Van Burena, kao što je obećano. Senat je ipak izabrao Džonsona za potpredsednika nakon partijskog glasanja.

Na izborima 2016. godine bilo je 10 elektora koji nisu glasali za kandidate za koje su se obavezali. Tri glasa su poništena prema zakonima o nevernim elektorima njihovih država, a elektori su naknadno glasali za obavezanog kandidata ili su zamenjeni nekim ko je to učinio. Preostalih 7 nevernih elektora uspelo je da glasa za drugog kandidata od onog za koga su se obavezali, od čega je Hilari Klinton izgubila 5 glasova, a Tramp 2. Svih sedam glasova preusmereno je na druge kandidate.

Elektori, kada budu izabrani, imaju slobodu da glasaju za bilo kog kandidata, prema federalnom zakonu. Međutim, 38 država i Distrikt Kolumbija imaju zakone koji zahtevaju od svojih birača da glasaju za obavezanog kandidata, ali polovina od njih nema mehanizam za sprovođenje tih zakona, a sudovi su davali oprečna mišljenja u vezi sa ustavnošću tih propisa.

Tokom predsedničkih izbora 2020. godine nije bilo nevernih elektora.

Autor: Jovan Babić