Jovan Babić: BRIKS – pobeda Rusije ili šou za medije

Teme vezane za BRIKS popunjavaju medijski prostor Srbije, a Srbija nije članica BRIKS-a. Kako bi tek bilo kada bi Srbija postala članica BRIKS-a? Ali da bi postala članica BRIKS-a, Srbija mora prvo da donese odluku da li želi da postane članica BRIKS-a, a ta odluka je na građanima. Da bi građani doneli dobru odluku, moraju prvo da budu dobro informisani, pa da vidimo šta je BRIKS.

BRIKS je loše preuzet akronim od anglosaksonskog akronima BRICS koji označava: Brazil (Brazil), Russia (Rusija), India (Indija), China (Kina), South Africa (Južna Afrika). Kao što možemo videti, mi koristimo slovo S u nazivu BRIKS za Južnu Afriku, što nema smisla, ali to ukazuje da je preuzeto iz engleskog South Africa.

Prvo je nastao akronim BRIC, koji na engleskom znači cigla, a skovao ga je britanski lord Džim O'Nil, čija je titula: The Lord O'Neill of Gatley. On je u tom trenutku radio u američkoj banci Goldman Sachs, sa sedištem u Njujorku, koja je druga najveća investiciona banka na svetu. Sam termin BRIC upotrebljen je 2001. godine, kada je Džim O'Nil iskoristio taj izraz u publikaciji Building Better Global Economic BRICs. Publikacija se bavila potencijalom za razvoj koji su imale ove ekonomije.

Naknadno je akronim promenjen u BRICS kada se Južna Afrika pridružila

Povezanost BRIKS država

U trenutku kada je nastao akronim BRIC, to nije bila nikakva organizacija, niti su te države ranije bile povezane u većoj meri ekonomski, politički ili vojno. To je skup potpuno različitih država koje su imale samo jednu zajedničku stvar, a to je potencijal za ekonomski razvoj.

Prvo skoči pa onda reci hop

Pošto su to zemlje koje su posedovale potencijal ekonomskog razvoja, sada, posle 23 godine od kada je skovan akronim, možemo da vidimo da li su se ta predviđanja ispunila.

BDP BRIK-a je 25,3 biliona dolara, od čega Kini pripada 17,7 biliona dolara ili 70% od ukupnog BDP-a BRIK-a. Ovo pokazuje da je Kina dominantna država u toj organizaciji, a ostali su samo slabiji partneri.

Zanimljivost je da su Rusija u 2013. godini i Brazil u 2011. godini doživeli vrhunac rasta ekonomije, kao i da sada imaju manji BDP nego tada.

Zanimljivo je i da postoji stagnacija rasta ekonomije u Kini te da je BDP Kine u 2021, 2022. i 2023. bio 17,82; 17,88 i 17,79 biliona dolara, respektivno.

Samo Amerika ima jaču ekonomiju od BRIKS-a, dok EU, zajedno sa Japanom i Ujedinjenim Kraljevstvom, ima 25,91 bilion dolara BDP-a, što je više od 25,3 koliko ima BRIK. BRIKS nije još ni na polovini puta da postane ono što mu se pripisuje. Od svih zemalja BRIKS-a, jedino je Kina ispunila očekivanja o ekonomskom rastu koja je predvideo Džim Onil, Indija je bila solidna, a Brazil i Rusija su podbacili.

Sada jedino Indija ima zavidan ekonomski rast i perspektivu ekonomskog razvoja, dok se Kina približava sličnom rastu kao i ostale razvijene zemlje, dok Brazil i Rusija već imaju takav nivo ekonomskog rasta.

Šta je zajedničko za zemlje BRIKS-a

BRIK je zvanično osnovan u Jekaterinburgu 16. juna 2009, gde je održan prvi samit. Prvi dijalog između navedenih zemalja bio je u septembru 2006. godine u Njujorku.

Osnovna zamisao Džima Onila bila je da trenutni G7 treba da bude "nadograđen" i da se napravi prostor za BRIC zemlje kako bi se omogućilo efikasnije globalno donošenje politika.

DA LI BI BRIK ZEMLJE ŽELELE DA BUDU U KLUBU?

Neki posmatrači mogli bi se zapitati (pored pitanja da li bi G9 bio „efikasniji“ od G7) da li bi BRIK zemlje zaista želele da budu deo G9 „kluba“. Jasno je da su ove četiri zemlje ekonomski, društveno i politički veoma različite, i uključivanje svih njih u klub sličan G7 možda ne bi bilo jednostavno (iako su postojeći sastanci G20, moglo bi se reći, proširena verzija ovog predloga). Ekonomski argumenti su najsnažniji za Kinu, dok su slabiji za ostale zemlje.

Primakova doktrina

Kao i svaka kompleksna priča, BRIKS ima i svoju političku osnovu, a tu osnovu predstavlja viđenje sveta iz perspektive Rusije. Ova priča počinje pre Putinove ere, a njen koren je raspad Sovjetskog Saveza. Sovjetski Savez se smatrao supersilom koja je bila pandan Americi, ali se raspadom sve to promenilo. Novonastala Rusija predstavljala je deo Sovjetskog Saveza i kao takva bila je slabija od njega. Ujedno su shvatili da je propašću Sovjetskog Saveza kumovala loša politika koju je vodio.

Amerika je imala saveznike u vidu Evrope, Japana, Južne Koreje, Australije, Kanade i ostalih. Sa njima je ostvarivala dobru saradnju, a ekonomije su se razvijale. Razmena znanja i dobara bila je na daleko višem nivou nego kod Sovjeta, koji su imali centralizovanu ekonomiju zatvorenog tipa, gde je saradnja s drugim zemljama bila ograničena, što je usporavalo rast i razvoj sovjetske ekonomije. Samim tim, nisu mogli da se takmiče sa Zapadom.

Primakovljeva doktrina vezana je za Jevgenija Primakova, koji je 1996. godine postao ministar spoljnih poslova Rusije i počeo da razvija spoljnu politiku u određenom pravcu. Taj pravac predstavljao je posebne odnose između Rusije, Indije i Kine i još se naziva Primakov „trougao“.

Ovakva odluka odražavala je potrebu Rusije da ostane relevantna u posthladnoratovskom periodu i nije predstavljala kulturološku ili bilo koju drugu vezu između tih zemalja.

Šta je zajedničko rezonovanju Onila i Primakova?

I jedan i drugi primećuju da postoje i ostale države koje nisu bile učesnice u Hladnom ratu, a imaju ogroman potencijal u budućnosti. Razlika je u tome što O'Nil gleda kako da uklopi sve aktere i svakome ponudi parče “kolača” u vidu donošenja globalnih odluka, dok Primakov taj potencijal vidi kao mogućnost kontriranja Zapadu.

Kako se to odnosi na pokret nesvrstanih?

Pokret nesvrstanih je postao plen u igri koju sprovodi Rusija, kao najagresivniji član BRIKS-a. Zato sada možemo videti da su sve nove članice ili zemlje koje žele da se pridruže BRIKS-u, zapravo zemlje iz pokreta nesvrstanih.

Da li to znači da su te zemlje protiv Amerike?

Ne, ne znači. Jer BRIKS se ne prodaje kao bilo kakav savez protiv Amerike tim zemljama, već se predstavlja kao neobavezna organizacija u kojoj one nemaju nikakvih obaveza. Dakle, imamo zemlje koje vide BRIKS kao ekonomski forum i pokušavaju da prošire ekonomsku saradnju pridruživanjem BRIKS-u. Niko im nikada nije rekao da je to organizacija protiv Amerike. Niti u jednom aktu koji ima BRIKS ne navodi se da je svrha BRIKS-a borba protiv Amerike, već ekonomska saradnja između članica.

Samo neke od činjenica

Prema istraživanju javnog mnjenja, građani Brazila i Indije vide Ameriku daleko pozitivnije nego Kinu.

Indijci koji vide Ameriku pozitivno predstavljaju 65%, dok negativno vidi tek 26%. Dok Kinu vide pozitivno 26%, a negativno 67%.

Brazilci koji vide Ameriku pozitivno predstavljaju 63%, dok negativno vidi tek 22%. Dok Kinu vide pozitivno 39%, a negativno 48%.

Južnofrikanci koji vide Ameriku pozitivno predstavljaju 59%, dok negativno vidi tek 30%. Dok Kinu vide pozitivno 49%, a negativno 40%.

Istraživanje je uradio Pew Research Centar 2023. godine, te izostaju podaci vezani za Rusiju. Odavde možemo videti da građani BRIKS-a imaju bolje mišljenje o Americi nego o Kini i da samim tim ta organizacija nema smisla da se smatra ičim više od ekonomskog foruma.

Da li cvetaju ruže onim koji se pridruže BRIKS-u?

Ne cvetaju, jer BRIKS nije organizacija, već godišnje okupljanje lidera članica. Kada se završi samit, svi idu kući i zaboravljaju na BRIKS. Biti članica BRIKS-a, trenutno, znači da ste upisani na papir i imate ulaznicu za samit BRIKS-a. Ništa više od toga nemate, jer BRIKS nije EU pa da ima pretpristupne fondove ili Šengen zonu, da imate neku korist od pristupanja tim organizacijama. Isto kao bilo koji forum, dođete, ispričate se i posle idete kući. Praktično rečeno, to predstavlja neformalno druženje bez obaveza članica BRIKS-a. Kao i svaka veza bez obaveza, traje jednu noć.

Zašto se u srpskim medijima može čuti da je BRIKS protiv Amerike?

BRIKS je osnovan zbog ekonomskesaradnje i nema nikakve veze sa vojnom saradnjom, niti BRIKS predstavlja bilo kakvu pretnju po Ameriku, jer je cilj BRIKS-a ekonomska saradnja između članica.

Ali uvek postoji ono “ali”. Putin koristi (zloupotrebljava) platformu BRIKS-a gde javno napada Ameriku, ali on tada ne nastupa kao predsednik BRIKS-a, već kao predsednikRusije. Niko, nikada iz BRIKS-a nije ovlastio Putina da govori u ime BRIKS-a, već Putin zloupotrebljava platformu BRIKS-a da bi se sukobljavao saAmerikancima i lažno predstavljao da je to stav članica BRIKS-a, dok to što on iznosi nema veze sa BRIKS-om.

Do ovog su doveli novinari u Srbiji koji nisu obraćali pažnju na detalje pa su pogrešno prenosili Putinove stavove kao da su stavovi BRIKS-a, dok su oni zapravo Putinovi stavovi i nemaju veze sa BRIKS-om.

Nego, da li ste ikada čuli koji su tačno benefiti pridruživanja BRIKS-u? Što bi srpski narod rekao: kako se to jede ili kako se to maže na hleba?

A, ako se ne jede i ne maže na leba onda je očigledno ŠOU.

Autor: Jovan Babić