Da li je Rusija doživela poniženje ukrajinskim upadom u Kursk?

Vremena se menjaju, a mi treba da se prilagođavamo – prava izreka koju bismo trebali da poštujemo u ovom trenutku. Srbija je imala jako loše iskustvo sa biranjem strana u sukobima, za razliku od Hrvata koji su sušta suprotnost. U Prvom svetskom ratu, Hrvatska kao deo tadašnje Austrougarske ulazi u rat na strani koja će izgubiti, ali iz rata izlazi na strani koja će pobediti. Isto tako, u Drugom svetskom ratu se pridružuje nacistima i fašistima kada oni okupiraju, ali opet izlazi na strani pobednika – Srbije i saveznika. Tokom ratova 90-ih, iako su bili protivnici u svetskim ratovima, Hrvati se opredeljuju za stranu zapada, dok Srbija staje uz Sovjetski Savez u raspadu i njegovog naslednika Rusiju.

Hrvatska uvek izlazi na strani pobednika i ima skor 5/5, dok Srbija samo dva puta bira pravu stranu i ima skor 2/5. Paradoksalno je da Hrvatska menja saveznike usred rata, i to u oba svetska rata, a ne snosi nikakve posledice za to. Zbog toga Hrvatska dobro prolazi u ratovima i nikada ne biva razrušena, uz minimalne gubitke populacije, dok Srbija trpi astronomske gubitke i razaranja.

Rusija se užasno obrukala i osramotila kada je Ukrajina uspela da zauzme Kursku oblast, koja je deo Ruske Federacije. Rusija, koja se predstavlja kao supersila, velesila, geopolitički tigar, nije uspela ni da zaštiti svoju teritoriju od male i siromašne Ukrajine. Šta bi se desilo da je napala neka jača država od Ukrajine, poput Engleske, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Poljske – da li bi stigli do Moskve? A šta ćemo sa Amerikancima, koji su svetski hegemon?

Ovo nije prvi put da su se Rusi obrukali. Ostavili su svog saveznika Jermeniju iz ODKB-a na cedilu kada su ih napali Azerbejdžanci, iako su u vojnom savezu s njima (ODKB je poznatiji kao ruski NATO).

Sada imamo situaciju gde više od 1000 km² ruske teritorije kontrolišu Ukrajinci. Podaci koji dolaze sa obe strane daju slične vrednosti, više od 2000 ruskih vojnika je zarobljeno, 80 naselja zauzeto, dok se očekuje evakuacija više od 300 hiljada ljudi iz tog regiona. Ovo je rekao šef Kurske oblasti tokom razgovora sa Putinom.

Fijasko Rusije svi vidimo, a ono što treba da se raspravlja u Srbiji jeste: Da li Rusija može sama sebi da pomogne, s obzirom na to da više nikome ne pomaže, niti će moći godinama nekome da pomogne?

Ako posmatramo razmere propagande u Rusiji, vidimo da je Gebelsova propaganda bila osnova za izučavanje propagande u Rusiji, ali postoji jedna Gebelsova rečenica koja sada dolazi do izražaja:

„Ako izgovorite dovoljno veliku laž i stalno je ponavljate, ljudi će na kraju poverovati u nju. Laž se može održati samo onoliko dugo koliko država može da zaštiti ljude od političkih, ekonomskih i/ili vojnih posledica laži. Stoga postaje od vitalnog značaja za državu da iskoristi sva svoja ovlašćenja da suzbije neslaganje, jer je istina smrtni neprijatelj laži, a samim tim, istina je najveći neprijatelj države.“

U Rusiji je zabranjeno govoriti protiv, kako oni nazivaju, specijalne vojne operacije, pa je čak i umetnica koja je na cene u prodavnici napisala antiratne komentare osuđena na 7 godina zatvora. Ovo deluje orvelijanski, kao deo neke komedije ili skrivene kamere, ali je trenutno takva situacija u Rusiji.
Sada se Putin našao pred problemom državne propagande, koji je predvideo Gebels, a glasi: „Laž se može održati samo onoliko dugo koliko država može da zaštiti ljude od političkih, ekonomskih i/ili vojnih posledica laži.“

Prvi put od početka ruske agresije na Ukrajinu, Putin više nije u mogućnosti da zaštiti građane od posledica laži, jer je sada deo ruske teritorije okupiran. Ovo predstavlja ogroman izazov za rusku propagandu, ali i za državu, jer se izdvaja preko 30% ruskog budžeta za rat, dok još 9% država izdvaja za ostale sektore bezbednosti poput policije, zatvorskih čuvara, obezbeđenja ličnosti i ostalih institucija i agencija koje se bave bezbednošću. Već sada se na sektor bezbednosti u Rusiji troši preko 40% budžeta, a za sve ostale troškove 60%. Ovo znači da će standard svih ostalih građana polako početi da se urušava, jer će sada morati da izdvajaju daleko više novca za propagandu i za vojsku koja će štititi rusku teritoriju. Ovi troškovi mogu preći 50% budžeta.

Na kraju dolazimo do Putinovih „crvenih linija“ za koje se smatralo da niko neće smeti da ih pređe, ali se ispostavilo da one ne postoje i da su to samo prazne pretnje koje su upućivali Putin i Medvedev, minimum jedanput mesečno. Sve što se pisalo u srpskim medijima, o Rusiji, ispostavilo se kao netačno ili pod ogromnim uticajem ruske propagande, ali istina uvek izađe na videlo.

Srbija se još jednom nalazi pored Berlinskog zida, samo što sada može da bira da li će biti na istočnoj strani, gde će se zid urušiti na nju, ili na zapadnoj strani, gde će gledati kako se zid ruši na drugu stranu, na kojoj je mogla da bude ona.

Autor: Jovan Babić, istraživač Centra za stratešku analizu