Plovidba pod lažnom zastavom: Moskovska 'flota iz senke' suočava se sa odlučnošću Evrope

Zaplena tankera koji krše sankcije izazvala je novi talas dezinformacija iz Kremlja. Nedavni porast manipulativnih narativa o ruskoj „floti iz senke“ sugeriše da Kremlj postaje sve nervozniji zbog svoje (ne)sposobnosti da izbegne evropske sankcije na izvoz ruske nafte.

Baš kao što Kremlj koristi tankere koji plove pod lažnim zastavama za transport ruske nafte u inostranstvo, on koristi i lažne tvrdnje koje plasira njegova mašinerija za manipulaciju stranim informacijama i mešanje (FIMI) kako bi skrenuo pažnju sa te prakse. FIMI se koristi kao integralni deo strateškog arsenala ruskog rukovodstva u hibridnom sukobu sa Zapadom.

Rastuća nervoza

Sve veća nervoza u Moskvi povezana je sa sledećom rundom sankcija EU protiv Rusije zbog njene tekuće ilegalne invazije na Ukrajinu. U pripremama za ove mere, ruska takozvana „flota iz senke“ našla se pod strožim nadzorom.

„Flota iz senke“ sastoji se od stotina zastarelih tankera koji plove pod lažnim zastavama kako bi izbegli sankcije EU. Ovi tankeri, čije je vlasništvo namerno prikriveno, ilegalno transportuju rusku naftu i drugu robu kupcima, uključujući Kinu i Indiju; neki takođe prevoze vojni teret ili žito i kulturna dobra ukradena iz Ukrajine.

U decembru su države članice EU uvele restriktivne mere protiv 41 plovila, čime je broj sankcionisanih tankera porastao na skoro 600. U toku su rasprave o tome kako režim sankcija protiv „flote iz senke“ učiniti robusnijim u sledećoj, 20. rundi sankcija, čije se usvajanje očekuje krajem ovog meseca.

Od Baltika do Mediterana

Nedavni porast zaplena tankera za koje se sumnja da krše sankcije u Severnom moru i Mediteranu takođe je doprineo nelagodi u Moskvi.

Krajem januara, francuska mornarica presrela je tanker „Grinch“ u zapadnom Mediteranu, koji je navodno isplovio iz ruske luke Murmansk pod zastavom Komora. Ovakva sve češća presretanja pokrenula su niz lažnih narativa u prokremljskom FIMI ekosistemu, koji evropske napore da pregledaju, zadrže ili zaplene tankere u Baltičkom i Severnom moru prikazuju kao de facto pomorsku blokadu – drugim rečima, otvoreni oružani sukob pod maskom sprovođenja zakona.

Jedan medij je nakon zaplene „Grincha“ proglasio da su evropske mere protiv ruskog kršenja sankcija sada dostigle fazu „piraterije“.

Ovaj narativ je potpuno neistinit: mere EU protiv „flote iz senke“ su odbrambene prirode i u potpunosti su u skladu sa međunarodnim pravom mora.

Pretnje Evropskoj uniji

Uporedo sa žaljenjem zbog navodne nezakonitosti akcija EU protiv „flote iz senke“, poruke zastrašivanja postajale su sve eksplicitnije u prokremljskom informacionom prostoru.

Pojedini članci su spekulisali o asimetričnim ruskim odgovorima, kao što je odmazda protiv zapadnih brodova ili podvodne infrastrukture, posebno internet kablova kod Britanskih ostrva. Ova retorika je korišćena da signalizira da bi nastavak pritiska iz Evrope mogao izazvati šire poremećaje i haos u globalnoj trgovini.

Drugi tekst je tvrdio da su „nemiri“ na Baltičkom moru sada neizbežni i da se mirovni sporazum između Ukrajine i Rusije „nikako“ ne bi pretvorio u mir između Rusije i EU. Međutim, EU nije u ratu sa Rusijom, niti pokušava da podstakne nemire na Baltiku – čije su većine priobalnih država, naravno, članice EU.

Neke poruke su išle još dalje, proglašavajući da NATO efektivno uvežbava punu pomorsku blokadu Baltičkog mora, uključujući rusku eksklavu Kalinjingrad, pretvarajući region u potencijalnu ratnu zonu. Ovo je potpuno bez osnova u stvarnosti: ni EU ni NATO ne pripremaju blokadu Baltika, niti planiraju napad na Rusiju. Nema dokaza o bilo kakvom pokušaju blokade Kalinjingrada.

Od izlivanja nafte do hibridnih pretnji na moru

Dana 26. januara, 14 priobalnih država Baltičkog i Severnog mora objavilo je pismo u kojem najavljuju stroži pristup zapleni brodova za koje se sumnja da čine deo ruske „flote iz senke“.

Zabrinutost ovih zemalja nije se odnosila samo na sposobnost Moskve da izbegne sankcije EU i da prihodima od nafte finansira svoj agresorski rat protiv Ukrajine, već i na potencijalne ekološke opasnosti koje predstavljaju zastareli tankeri koji posluju sa neodgovarajućim osiguranjem.

Štaviše, sumnja se da ruska „flota iz senke“ služi i kao platforma za napade dronovima; za vršenje nadzora nad baltičkim članicama EU; za krijumčarenje oružja i druge ilegalne robe; kao i za sečenje vitalnih podvodnih kablova.

Ruski „oštar odgovor“

Kremlj je pismo dočekao još histeričnijim porukama. Jedan tekst citira analitičara koji kaže da je ovo „ultimatum“ sa vojnim posledicama, koji efektivno legitimiše potpunu pomorsku blokadu ključnih izvoznih ruta kroz Baltik, što bi bio potez „ispunjen velikim konfliktom“ jer Rusija priprema „oštar odgovor“. „Dok EU fantazira o zapleni tankera, Rusija će odgovoriti simetrično, uveravaju nas upućeni izvori“, zaključuje se u tekstu.

Ratoborne poruke Moskve sugerišu da potezi Evrope protiv „flote iz senke“ daju rezultate. Pošto je njena vojska potpuno angažovana u ilegalnom agresorskom ratu protiv Ukrajine, Kremlj pribegava jedinom hibridnom alatu za koji smatra da mu daje stratešku prednost: dezinformacijama. Lažnim tvrdnjama, poricanjima i preuveličavanjima rusko rukovodstvo reaguje na napore EU da smanji opasnost od „flote iz senke“.