Analiza prof. dr Zorana Dragišića! Eksploatacija litijuma u Srbiji: Strateška neophodnost za zelenu budućnost Evrope

Litijum, koji se često naziva „belo zlato“, sve više postaje okosnica globalne tranzicije na obnovljivu energiju i električnu mobilnost. Kako se svet pomera ka zelenijim tehnologijama, potražnja za litijum-jonskim baterijama, koje napajaju električna vozila (EV), sisteme za skladištenje obnovljive energije i različitu potrošačku elektroniku, je naglo porasla. Srbija, obdarena značajnim rezervama litijuma, nalazi se na ključnoj raskrsnici gde bi njene odluke o eksploataciji ovih resursa mogle da je dovedu u ključnu ulogu u evropskom i globalnom energetskom pejzažu. Međutim, ovaj potencijal je zarobljen u kontroverzama, posebno zbog tvrdnji različitih nevladinih organizacija (NVO) da rudarenje litijuma predstavlja ozbiljne rizike po životnu sredinu. Ovaj članak tvrdi da, kada se sprovodi odgovorno i pod strogim ekološkim propisima, eksploatacija litijuma u Srbiji nudi ogromnu korist ne samo za Srbiju već i za širu zelenu agendu Evrope. Štaviše, opovrgava zabrinutost koju su iznele neke nevladine organizacije, pokazujući da održive rudarske prakse mogu da zaštite životnu sredinu i istovremeno otključavaju ekonomski potencijal Srbije.

Litijum je neophodan za proizvodnju baterija koje su neophodne za EV i rešenja za skladištenje energije—tehnologije koje su ključne za smanjenje emisije ugljenika i borbu protiv klimatskih promena. Evropa, u svom nastojanju da postigne neutralnost ugljenika do 2050. godine, prepoznala je potrebu da se obezbedi stabilno i održivo snabdevanje kritičnim sirovinama, uključujući litijum. Evropska komisija je u svom akcionom planu za kritične sirovine identifikovala litijum kao jednu od ključnih komponenti za zelenu i digitalnu tranziciju EU. Plan naglašava potrebu da EU smanji svoju zavisnost od spoljnih dobavljača. Srbija, sa svojim ogromnim nalazištima litijuma, ima jedinstvenu poziciju da postane pouzdan snabdevač za Evropu, smanjujući zavisnost kontinenta od uvoza iz zemalja poput Kine i Australije.

Geopolitički značaj litijuma ne može se potceniti. Dok Evropa juri da obezbedi svoje lance snabdevanja za zelene tehnologije, rezerve litijuma u Srbiji predstavljaju stratešku priliku za EU da ojača svoju autonomiju u kritičnim sirovinama. Integracija Srbije u ovaj lanac snabdevanja ne samo da jača njene ekonomske veze sa EU, već je i usklađuje sa širom geopolitičkom strategijom Evrope smanjenja zavisnosti od izvora van EU.

Eksploatacija litijuma u Srbiji nudi značajne ekonomske koristi. Razvoj rudarskih operacija litijuma svakako će privući značajne strane direktne investicije (SDI), otvoriti hiljade radnih mjesta i stimulisati rast srodnih industrija, kao što su proizvodnja baterija i proizvodnja električnih vozila. Prema izveštaju Svetske banke, zemlje koje odgovorno upravljaju svojim mineralnim resursima mogu doživeti ubrzani ekonomski rast, drastično smanjenje siromaštva i bolji životni standard. Za Srbiju industrija litijuma mogla bi da posluži kao katalizator ekonomske revitalizacije, čak ekonomskog buma. Prihodi ostvareni od iskopavanja litijuma mogli bi da se reinvestiraju u kritične infrastrukturne projekte, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, čime bi se dodatno poboljšao kvalitet života građana Srbije. Efekti takvih investicija osetili bi se u različitim sektorima, što bi dovelo do diversifikovanije i otpornije ekonomije.
Jedna od primarnih zabrinutosti koju su pokrenule nevladine organizacije i aktivisti za zaštitu životne sredine je da bi iskopavanje litijuma moglo dovesti do degradacije životne sredine, posebno u smislu zagađenja vode, krčenja šuma i zagađenja zemljišta. Ovi strahovi, iako nisu neosnovani, često su zasnovani na najgorim scenarijima i zastarelim rudarskim praksama koje ne odražavaju napredak postignut u tehnologijama održivog rudarstva.

Važno je napomenuti da savremene operacije rudarstva litijuma podležu strogim ekološkim propisima, posebno u Evropi, gde je zaštita životne sredine osnovni princip. Zakonodavstvo Evropske unije o životnoj sredini, koje se smatra jednim od najsveobuhvatnijih (i najstrožijih) u svetu, postavlja visoke standarde za rudarske aktivnosti, uključujući rigorozne procene uticaja na životnu sredinu (EIA), stroge protokole upravljanja otpadom i kontinuirano praćenje kvaliteta vazduha i vode.
Na primer, grupacija Rio Tinto, jedna od vodećih rudarskih kompanija uključenih u projekat Jadar litijum u Srbiji, obavezala se da primenjuje najbolje prakse u održivom rudarstvu. Kompanija se obavezala da će koristiti najsavremeniju tehnologiju kako bi minimizirala uticaj na životnu sredinu, uključujući upotrebu zatvorenih sistema vode za sprečavanje kontaminacije vode i vraćanje miniranih područja u njihovo prirodno stanje nakon ekstrakcije. Ove prakse su u skladu sa ekološkim standardima EU, čime se obezbeđuje ekstrakcija litijuma u Srbiji može se sprovoditi na ekološki odgovoran i sami tim prihvatljiv način.

Štaviše, Evropski zeleni dogovor, koji ima za cilj da Evropu učini prvim klimatski neutralnim kontinentom do 2050. godine, eksplicitno navodi da se sve rudarske aktivnosti unutar EU ili pridruženih zemalja moraju pridržavati najviših ekoloških standarda. To znači da EU neće kupovati litijum koji je nabavljen ekološki destruktivnim metodama, pružajući snažan podsticaj kompanijama koje posluju u Srbiji da zadrže održivu praksu.

Zalaganje za održivo iskopavanje litijuma u Srbiji ne podržavaju samo zainteresovane strane u industriji, već i međunarodne institucije i stručnjaci koji prepoznaju značaj litijuma za zelenu tranziciju. Međunarodna agencija za energiju (IEA), u svom izveštaju Global EV Outlook 2023, istakla je kritičnu ulogu litijuma u globalnoj energetskoj tranziciji i naglasila potrebu da zemlje razvijaju svoje resurse litijuma odgovorno. U izveštaju IEA se navodi: „Sa odgovarajućom politikom, zemlje bogate litijumom mogu imati značajnu ekonomsku korist od globalnog prelaska na električnu mobilnost uz minimiziranje uticaja na životnu sredinu.“

Pored toga, Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) takođe se bavi ovim pitanjem, zalažući se za održivo upravljanje resursima kao deo svoje Okvirne klasifikacije resursa. Smernice UNECE-a promovišu odgovorno vađenje mineralnih resursa, uključujući litijum, sa fokusom na minimiziranje uticaja na životnu sredinu i maksimiziranje društveno-ekonomskih koristi. Ove smernice su posebno relevantne za Srbiju, gde poštovanje najboljih međunarodnih praksi može da obezbedi da iskopavanje litijuma pozitivno doprinosi kako lokalnoj tako i globalnoj zajednici.
Stručnjaci u oblasti održivog rudarstva takođe naglašavaju izvodljivost ekstrakcije litijuma koja je prihvatljiva za životnu sredinu. Profesor Richard Herrington, vodeći geolog u Prirodnjačkom muzeju u Londonu, tvrdi da „održiva ekstrakcija litijuma nije samo moguća već i neophodna ako želimo da ispunimo globalne klimatske ciljeve.“ Herringtonovo istraživanje ukazuje da sa modernom tehnologijom, ekološki otisak rudarenje litijuma može se značajno smanjiti i dovesti na minimum, što ga čini održivom opcijom za Srbiju.

Iako su zabrinutosti koje su iznele ekološki aktivisti i nevladine organizacije važne za pozivanje korporacija na odgovornost, ključno je napraviti razliku između legitimnog zalaganja za životnu sredinu i protivljenja ukorenjenog u dezinformacijama ili ideološkom otporu industrijskom razvoju. Javnu percepciju često oblikuju senzacionalizovani narativi koji nisu uvek u skladu sa činjenicama. Na primer, tvrdnje da će rudarenje litijuma neizbežno dovesti do uništenja lokalnih ekosistema ignorišu napredak u praksi održivog rudarstva i stroge propise koji su na snazi.

Konstruktivan dijalog između nevladinih organizacija, vlade i rudarskih kompanija je od suštinske važnosti kako bi se osiguralo da su zabrinutosti svih zainteresovanih strana rešene i da se koristi od rudarenja litijuma maksimiziraju dok se rizici po životnu sredinu minimiziraju. Umesto direktnog protivljenja, NVO bi mogle da igraju ključnu ulogu u praćenju rudarskih aktivnosti, obezbeđivanju transparentnosti i zalaganju za stalna poboljšanja ekoloških standarda.

Eksploatacija litijuma u Srbiji predstavlja stratešku priliku kako za samu državu tako i za Evropu u celini. Usklađen je sa evropskim ciljevima zelene tranzicije, pruža značajne ekonomske koristi za Srbiju i može se sprovoditi na ekološki održiv način pod budnim okom međunarodnih propisa i najboljih praksi. Strahovi koji okružuju degradaciju životne sredine, iako su razumljivi, uglavnom su zasnovani na zastarelim shvatanjima rudarskih praksi. Uz savremenu tehnologiju i striktno poštovanje ekoloških standarda, Srbija može odgovorno da iskoristi svoje resurse litijuma, obezbeđujući da koristi daleko nadmašuju rizike.

U zaključku, debatu o rudarstvu litijuma u Srbiji ne bi trebalo predstavljati binarni izbor između ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine. Umesto toga, trebalo bi da se fokusira na to kako Srbija može da iskoristi svoje prirodne resurse da doprinese zelenijoj budućnosti Evrope, istovremeno čuvajući svoju životnu sredinu za buduće generacije. Prihvatanjem održivih rudarskih praksi i uključivanjem u transparentan dijalog sa svim zainteresovanim stranama, Srbija može da se pojavi kao ključni igrač u globalnoj tranziciji na čistu energiju, od koristi kako sopstvenim građanima tako i široj evropskoj zajednici.

Autor je profesor fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu i narodni poslanik.