Dezinformacije kao globalne pretnje i u 2026. godini

Nekoliko nedavnih globalnih procena rizika usaglasilo se oko jasne poruke: FIMI (strano mešanje informacijama i manipulacija), dezinformacije i dezinformisanje postali su sistemska pretnja demokratijama širom sveta. Ovo više nije samo pitanje „lažnih vesti“, već strukturni rizik koji ugrožava uslove za ekonomski rast, socijalno blagostanje i liberalne institucije.

Još jedna jasna poruka koja proizilazi iz ovih izveštaja jeste važnost snažnog medijskog ekosistema koji radi u javnom interesu, kao zaštitnog mehanizma protiv manipulacije informacijama.

Kako manipulacija informacijama narušava globalnu otpornost

Izveštaj o globalnim rizicima Svetskog ekonomskog foruma za 2026. godinu svrstava dezinformisanje i dezinformacije na drugo mesto najozbiljnijih globalnih rizika u kratkom roku, što je blagi pad u odnosu na prvo mesto u 2025. godini. Izveštaj upozorava da dezinformisanje, dezinformacije i drugi tehnološki rizici mogu produbiti političke, kulturne ili identitetske podele unutar društava, nagrizajući javni diskurs i slabeći odgovore na krize. Zauzvrat, ovi razvoji događaja „povećavaju rizik od rastućeg digitalnog nepoverenja i slabljenja ambicioznog socio-ekološkog odlučivanja usled pomeranja kratkoročnih prioriteta i sve izraženijih nacionalističkih narativa.“

Izveštaj UN-a o globalnim rizicima naglašava da je informacioni poremećaj „multiplikator rizika“ koji pogoršava druge globalne pretnje, kao što su sukobi, pandemije i klimatske promene, sabotirajući zajedničku bazu dokaza neophodnu za kolektivno odlučivanje i koordinisane odgovore.

Nedavni podnesak Savetu UN-a za ljudska prava (HRC) klasifikovao je dezinformacije kao sistemski rizik za širok spektar ljudskih prava. U njemu se dokumentuje kako kampanje FIMI-ja sve više ciljaju marginalizovane zajednice, branitelje ljudskih prava i nezavisne medije u uslovima smanjenja građanskog prostora i opadanja poverenja u institucije.

Pored toga, treći izveštaj o pretnjama FIMI-ja koji je objavila Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) prošlog marta, naveo je da je FIMI ciljao 90 različitih zemalja u 2024. godini. Iako je Ukrajina bila glavna žrtva, kampanje FIMI-ja takođe su ciljale Francusku, Nemačku, Moldaviju, podsaharsku Afriku i mnoge druge zemlje. Ovaj nalaz podvukao je globalnu prirodu ove pretnje.

Ekonomska šteta i narušavanje prosperiteta

Svi ovi izveštaji zajedno opisuju FIMI, dezinformacije i dezinformisanje ne samo kao komunikacione izazove, već kao integrisane globalne rizike koji pariraju tradicionalnijim bezbednosnim i ekonomskim pretnjama.

Iako se o FIMI-ju i dezinformacijama obično raspravlja u političkom smislu, nedavni izveštaj pod nazivom „Ekonomski imperativ ulaganja u medije od javnog interesa“ (Forum za informacije i demokratiju - FID) sugeriše da ove pojave nose i veliku ekonomsku cenu.

Izveštaj definiše tačne i pouzdane informacije kao vid ekonomske infrastrukture: baš kao što putevi i elektroenergetske mreže omogućavaju trgovinu i proizvodnju, visokokvalitetne vesti i podaci omogućavaju domaćinstvima, firmama i vladama da donose informisane odluke, efikasno raspoređuju resurse i upravljaju rizikom. Kada je ova informaciona infrastruktura kontaminirana dezinformacijama, tržišta počinju da funkcionišu nepravilno.

Pored toga, izveštaj identifikuje nekoliko mehanizama putem kojih FIMI i dezinformacije podrivaju ekonomske performanse:

Destabilizacija očekivanja: Obmanjujući narativi o inflaciji, porezima, javnom dugu ili monetarnoj politici mogu poljuljati očekivanja, podstaći spekulativno ponašanje i smanjiti poverenje u ekonomsko upravljanje, čime se povećavaju troškovi zaduživanja i odvraćaju dugoročne investicije.

Distorzija finansijskih tržišta: Ciljane kampanje dezinformacija o specifičnim firmama, tehnologijama ili čitavim sektorima mogu iskriviti cene imovine i odvratiti inovacije, posebno u visokotehničkim oblastima gde se većina građana oslanja na posrednike za tumačenje podataka.

Makroekonomski zastoj: Širenje populističkih ekonomskih dezinformacija koje obećavaju neodržive fiskalne politike ili demonizuju neophodne reforme može dovesti do naglih preokreta u politici i institucionalne blokade, što dodatno nagriza rast i produktivnost.

Izveštaj takođe naglašava da snažni mediji od javnog interesa pomažu u suzbijanju ove dinamike smanjenjem asimetrije informacija, razotkrivanjem korupcije i rasipništva, i pružanjem javnog foruma u kojem se može debatovati o ekonomskim kompromisima. Ulaganje u verodostojne informacije nije samo javno dobro, već ekonomska neophodnost; društva koja dozvole da FIMI i dezinformacije zarobe njihov informacioni prostor rizikuju potkopavanje sopstvenog prosperiteta.

„Evropski štit demokratije“ i odbrana integriteta informacija

Sve veći broj političkih inicijativa nastoji da ove uvide pretoči u konkretne mehanizme zaštite od pretnje dezinformacijama.

Prekretnica u ovom procesu je Evropski štit demokratije (European Democracy Shield), koji su zajednički razvile Evropska komisija i Evropska služba za spoljne poslove, sa ciljem jačanja integriteta informacionog prostora tokom izbora i drugih demokratskih procesa. U okviru svoje spoljne dimenzije, ovaj „Štit“ ima za cilj suzbijanje FIMI-ja i dezinformacija, kao i osnaživanje snažnih i otpornih demokratija na globalnom nivou, kroz saradnju sa međunarodnim partnerima i pojačane napore u otkrivanju i odgovoru na pretnje FIMI-ja. Takođe predviđa strukturnu podršku nezavisnom novinarstvu, proveru činjenica (fact-checking) i građansko vaspitanje radi jačanja demokratske otpornosti.

Tretirajući integritet informacija kao stub demokratske bezbednosti, Štit demokratije otelovljuje lekcije iz gorepomenutih izveštaja: da su FIMI i dezinformacije globalne, višedimenzionalne pretnje; da su ekonomski i politički troškovi značajni; i da najefikasniji odgovor ne leži samo u kontramerama protiv zlonamernog sadržaja, već u proaktivnom ulaganju u verodostojne informacije i medije od javnog interesa.

Time se nudi model kako demokratije mogu preći sa ad-hoc reakcija na stratešku odbranu informacionog okruženja zasnovanu na pravima, od kojeg zavise njihov prosperitet i legitimitet.

Autor: EUvsDisifno , operativna grupa Evropske službe spoljnih poslova EU