Prevremeni parlamentarni izbori raspisani su pošto je austrijski parlament, prvi put u posleratnoj istoriji, izglasao nepoverenje vladi.

Pred izbore za Evropski parlament usled afere oko video snimaka od pre dve godine na kojima lider Slobodarske partije Austrije (FPO) Hajnc Kristijan Štrahe jednoj navodnoj nećaki jednog ruskog milijardera nudi državne poslove za finansijsku podršku njegovoj stranci došlo je do raspada koalicije s Narodnom partijom (OVP) tadašnjeg kancelara Sebastijana Kurca.

Kurc se odlučio za prekid koalicije sa slobodarcima i za prevremene izbore, ali je do glasanja pokušao da nastavi da vlada formiranjem ekspertske vlade, koja je, međutim, trajala svega par dana, jer su joj opozicione stranke u skupštini izglasaleepoverenje.

Građani danas biraju 183 poslanika parlamenta, a stranačke liste raspodeliće mandate po regionalnim, pokrajinskom i državnom principu, na kojem važi cenzus od četiri odsto.

Prema istraživanjima javnog mnjenja, nema sumnje ko će biti pobednik prevremenih izbora, a to su narodnjaci, ali je neizvesna borba oko druge pozicije i koja će koalicija proizaći iz rezultata glasanja.

Kurcova OVP, prema istraživanjima, može računato na oko 34 odsto glasova, i time ostaje jasno prva politička snaga u zemlji.

Na drugom mestu mogla bi biti Socijaldemokratska partija (SPO), koji bi u ovom tenutku mogla osvojiti između 20 i 22 odsto glasova.

Tesno iza socijaldemokrata je FPO, kojoj je afera "Ibica" nanela veliku štetu, ali ne toliku da je potpuno pala, pošto bi, prema istraživanjima, za slobodarce moglo da glasa oko 20 odsto birača.

Zanimljivo je da će od prevremenih izbora profitirati Zeleni koji će se zasigurno vratiti u parlament, nakon što na izborima 2017. nisu prešli cenzus.

Ovaj put se Zelenima prognozira rezultat od 11 odsto, a iz njih bila bi još samo stranka Neos.