Austrijanci danas, po treći put ove godine, izlaze na birališta kako bi izabrali predsednika zemlje, pošto su, zbog manjkavosti izbornog materijala, izbori dva puta odlagani.

U prvom krugu, održanom 24. aprila, kandidat Slobodarske partije Austrije (FPO) Norbert Hofer bio je prvi sa 35,1 odsto glasova, a nezavisni kandidat Aleksander van der Belen drugi sa 21,3 odsto glasova.

U drugom krugu, održanom 22. maja, pobedio je Van der Belen, zahvaljujući glasovima pristiglim putem pošte, tesno sa 50,3 odsto, a Hofer je osvojio 49,7 procenata glasova.

Taj ishod je Ustavni sud osporio, pošto su glasovi pristigli putem pošte, a koji su bili odlučujući, otvarani pre zakonskog roka, a u mnogim mestima u odsustvu svih članova izborne komisije.

Ponavljanje drugog kruga trebalo je da se održi 2. oktobra, ali je oko dve nedelje pred glasanje ustanovljeno da postoji problem sa izbornim materijalom.

Ono što je u međunarodnoj javnosti izazvalo zabrinutost u vezi sa austrijskim izborima, jeste činjenica da bi Hofer, ako pobedi, bio prvi predsednik iz redova krajnje desnice koji bi došao na vlast.

To bi, kako neki strahuju, nakon pobede Donalda Trampa u SAD, mogao biti dalji podsticaj za izborne pobede desničara u Evropi, čime bi se mogao ugroziti projekat Evropske unije.

J. Stanković