Geopolitički potres! Analiza Darka Obradovića: Mogu li populisti i desničari promeniti Evropsku uniju?

Godinama slušamo izveštaje o porastu desnice i populizma u Evropi i kako će sve to dovesti do „nacionalnih buđenja“ i slabljenja uloge Evropske unije i NATO-a. Pojedini izvori govore o jačanju novih „suverenističkih“ snaga. Ključno pitanje za ovu analizu jeste koje geopolitičke i strateške promene donosi jačanje desnice i populizma u Evropi. Pokušaćemo da analiziramo rezultate izbora za Evropski Parlament koje su ostvarile desno orijentisane grupacije. Nakon toga pogledaćemo rezultate na nacionalnim nivoima u poslednjim evropskim izbornim ciklusima i konstatovati da li je došlo do značajnijih političkih zaokreta. Postavljena hipoteza glasi da pobeda desnice i ekstremne desnice neminovno dovodi ka slabljenju Evropske unije i NATO-a. Na ovom mestu naročito se kao izazov postavlja pitanje prekoatlantskog jedinstva- Evropa+Amerika. Jačanje anti-evropskog populizma unutar Evropske Unije svakako nije u interesu Srbije. Kandidatima za članstvo je potrebna pro-evropska politička elita.

Šta govore rezultati izbora za Evropski parlament? Ako uporedimo rezultate za Evropski parlament iz 2019. i 2024.godine vidimo da su evroskeptične grupacije i ultra desne opcije ostale bez mogućnosti da formiraju vladajuću većinu i Evropsku komisiju. Rast od 12 mesta ili 1,1% zabeležila je Evropska narodna partija (desni centar), Konzervativci i reformisti (umereni evroskeptici) zabeležili su rast od 1%, Liberali i Zeleni su doživeli ukupan pad od 7% i to je ujedno najznačajniji pad na evropskim izborima 2024.godine. Grupacija Identitet i demokratija koja je okupljala desne opcije uključujući Nacionalno okupljanje i AfD se dezintegrisala i razbila na grupacije nastale nakon jula 2024. Sada imamo Patriote za Evropu čije jezgro čini Nacionalno okupljanje i Fides Viktora Orbana i Evropu suverenih nacija koju čini AfD. U procentima Evropa suverenih nacija čija je okosnica AfD ima 3,47%, Patrioti za Evropu su treća po snazi grupacija sa 11,67%. Ovi rezultati pokazuju da evroskeptične stranke nisu u poziciji da vode i određuju politiku Evropske Unije. Na nivou EU preovladale su opcije koje ne dovode u pitanje EU, NATO i podršku Ukrajini. Dogodilo se sve suprotno od teza da su građani Evrope umorni i skloni da podrže opcije koje će biti popustljive prema Rusiji. Uprkos mnogim bombastičkim najavama evroskeptici su ostali bez mogućnosti da odlučuju o politici Evropske unije.

Pogledajmo kako stvari stoje na nacionalnim nivoima kroz analizu izbornih rezultata i politika na izborima održanim od početka ruske agresije na Ukrajinu. Kao referentnu tačku uzimamo upravo rusku agresiju jer se ona često vezuje kao aktivnost koja će odrediti nove trendove širom Evrope i preoblikovati svet. Na stranu što se događa opet suprtno, reafirmiše se ideja proširenja EU kao geopolitičkog prioriteta, a NATO je dobio dve nove članice-Finsku i Švedsku.

Krenimo od Italijanskih izbora. Desničarska partija Braća Italije koju predvodi italijanska premijerka Djordja Meloni odnela je pobedu na izborima septembra 2022. godine sa 26% osvojenih glasova. Poređenja radi Braća Italije su 2018. godine na izborima osvojili 4,4% glasova. Pobeda desnice i formiranje vlade Italije u prvoj godini ruske agresije na Ukrajinu donelo je bitno različito političko pozicioniranje Italije u odnosu na očekivanja onih koji zagovaraju evroskeptični talas. Italija nije krenula putem izolacionizma, Italija nije obustavila pomoć Ukrajini, Italija nije ojačala odnose sa Kinom. Djordja Meloni je zauzela čvrstu poziciju podrške Ukrajini, kritikovala je saradnju sa Pekingom rekavši da su Kinezi mnogo toga obećali, a vrlo malo ispunili i ukazala na ogroman disbalans u trgovini sa Kinom. Već sada legendarno zvuči Melonijeva izjava - obećali su nam mnogo a na kraju mi izvozimo čarape i voće. Primer Braće Italije i Djordje Meloni pokazuje da italijanska desnica nije postupila shodno površnim očekivanjima u pravcu narušavanja evropskog i prekoatlantskog jedinstva.

Još jedni značajni izbori u prvoj godini agresije na Ukrajinu su francuski predsednički izbori održani u prvoj polovini 2022. Francuski predsednik Emanuel Makron je trijmfovao u odnosu na svog izazivača Marin Lepen sa rezultatom 58,5% u odnosu na 41,5%. Poređenja radi rezultati duela Makron-Le Pen iz 2017.godine bili su daleko ubedljiviji 66,1% na spram 33,9%. Vidi se pad podrške Markonu i ne dovoljan rast desnice za 12%. Poređenjem parlamentarnih izbora u Francuskoj 2022. i 2024. uviđamo porast Nacionalnog okupljnja sa 17,3% na 37,1%. Snažno odsustvo koalicionog potencijala francuske desnice rezultira izostankom formiranja vlasti. I na primeru Francuske vidimo da desne i evroskeptične snage ostaju daleko od mogućnosti da učestvuju u vlasti, dok nam Italijanski primer pokazuje da evropska desnica nije sklona da ispunjava interese autokratskih država sa istoka.

Slovački izbori su primer trijmufa levičarske i pro-ruske partije Smer koju predvodi slovački premijer Robert Fico. Ovi izbori 2023.godine odvijaju se u drugoj godini ruske agresije na Ukrajinu Smer je zabeležio skok od 5% u odnosu na 2020.godinu. Slovačka vlada predvođena premijerom Robertom Ficom ne zalaže se za napuštanje ni Evropske unije ni NATO-a. Slovačka podržava u potpunosti evropske integracije Srbije što predstavlja bitnu razliku od populističke predstave da tkz. suverenističke opcije aktivno rade protiv evropskog projekta. Slovačka je još jedna zamka u koju upadaju oni koji evropski populizam mešaju sa dezintegracijom evropskog projekta.
Izbori u Holandiji održani 2023.godine na vlast su doveli ultra desničara, lidera Partije za slobodu (PVV), Gert Vildersa. Partija za slobodu je zabeležila značajan rast od 13% u odnosu na izbore 2021.godine. Holandska desničarska vlada postupa suprotno očekivanjima zagovornika „suverenizma“. Prema pisanju Difens Njuza od 15.aprila 2024. Holandija je budžetirala 4 milijarde dolara za pomoć Ukrajini. Holandija predstavlja lidera među evropskim država po pitanju pomoći Ukrajini. Još jedna pogrešna procena po pitanju zaključivanja da evropsko desno znači pro-rusko i anti-zapadno.

Austrijski parlamentarni izbori održani pre 3 dana doneli su trijumf za pro-rusku ultra desničarsku Partiju slobode (FPO) koja je zabeležila rekordnih 29%, skoro duplo u odnosu na 2019. kada su imali 16,8%. Ovo je prvi put od 1950. da partija sa takvom ideologijom u Austriji osvoji većinu. Drugi za njima su Austrijska narodna partija (OVP) sa osvojenih 26,4% čime je zabeležila pad od 12% u odnosu na 2019.godnu. Socijal demokrate su uspele da sačuvaju svoju stabilnu podršku od 21% kao i 2019.godine. Trijumf evroskeptične političke opcije pokazuje trend rasta među germanofonim stanovništvom i trebalo bi da znači zvono za uzbunu kada je reč o proširenju EU. Ostaje da se vidi može li FPO ponuditi koalicioni potencijal kao i to da li će ostale partije realizovati francuski scenario.

Nemački AfD (Alternativa za Nemačku) predstavlja najupečatljiviji primer popularno ukorenjenog mita o rastu anti-evropske, anti-ukrajinske i anti-NATO opcije koja se pogrešno u našoj javnosti naziva „suverenističkom“. Na stranu što nema nikakvog suverenizma u zagovaranju interesa koji je suprotan interesima saveznika. Nemačka je vodeća država, uz Francusku, koja predvodi Evropsku uniju i NATO u Evropi. Uspon AfD jeste značajan ali nikako dovoljan da bi postao mejnstrim. Pogledajmo trendove poslednjih izbornih ciklusa za Bundestag koji su održani 2017. i 2021. Afd je 2017. imao 12% podrške na nacionalnom nivou, da bi 2021. imao 10,3% da bi prema peliminarnim anektama 2024. imao 19% i bio druga po snazi rangirana partija odmah iza CDU-CSU koja ima 32% procenjene podrške. Nemački Zeleni se prema anketama drže na 11%, dok SPD ima 15% podrške. AfD sa sobom nosi veoma nizak koalicioni potencijal i suočen je sa ozbiljnim optužbama u pogledu nezakonite povezanosti sa Rusijom, a sve češće i Kinom. Na izborima u Saksoniji i Turingiji AfD je potvrdio podršku i istu značajno uvećao, U Brandemburgu je takođe AfD zabeležio rast sa rezultatom od 23% 2019.godine na 29,2% 2024.godine. Trend koji pokazuje AfD daleko je od perspektive da će ova ultra desna partija biti u prilici da čini vlast u Nemačkoj.

Mit o nadiranju opcija koje će promeniti, dezintegrisati Evropu i blokirati NATO je domen popularne politikologije, a nikako ne predstavlja empirijski dokazan trend. Uviđamo trend korekcije stavova kod desničara nakon preuzimanja vlasti. Za Srbiju, kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, od egzistencijalnog značaja je slabljenje evroskeptičnih opcija ili njihovo ostajanje van sistema odlučivanja. Svi izbori od 2019. godine pokazuju rast populizma ali ne i mogućnost populizma da menja strateške pravce. Primer italijanske premijerke Djorđe Meloni pokazuje pozitivan trend da vlast znači odgovornost. Rezultati izbora za Evropski parlament kao i nacionalnih izbora pokazuju da na vlast dolaze opcije koje neće obustaviti pomoć Ukrajini, koje neće praviti ustupke Rusiji i Kini. To je jedini trend na nivou Evrope koji se može ispratiti od 2019. do 2024.godine. Desni i levi populizam koliko god bio pojedinačno jak ostaje podalje od mogućnosti da donosi političke odluke.