Prošlo je 25 godine od početka agresije NATO na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju, 24. marta 1999. godine.
Agresija NATO na Srbiju pripremana je u dužem periodu, a sasvim aktivno tokom 1998. Zvanično, razlog za agresiju bila je situacija na Kosovu i Metohiji, gde je bila u toku oružana pobuna takozvane OVK, pri čemu su sve vreme događali brojni akti terorizma čija su žrtva bili pripadnici državnog aparata Srbije i SRJ, a isto tako mirni civili, kako Srbi tako i Albanci.
Prema procenama, negde do jula 1998. godine, takozvana OVK držala je pod svojom kontrolom, oko 40 procenata prostora Kosova i Metohije. Veruje se da se u sastavu tzv. OVK nalazilo u to vreme više od 20.000 ljudi.
Kontrolisali su ruralne i zabačene delove pokrajine. Pritom su ometali saobraćajnice, napadali prolaznike, vozila, vršili brojne otmice. Napadi na policiju koja je čuvala važne objekte, saobraćajne rute, ključne punktove, gradove, graničnu zonu, bili su vrlo česti, iz dana u dan.
U jednoj fazi, Vojska Jugoslavije, koja se sve vreme držala dosledno po strani, bila je primorana da pomogne policiji. Reč je bila o deblokadi Dečana juna 1998. i oslobođenju Orahovca jula 1998. koji su teroristi bili zauzeli.
Prostor jugozapadnog dela KiM u proleće 1998, bio je prostor masovnih terorističkih aktivnosti. Napadani su kako civili tako policija. Saobraćajnice na prostoru opstina Dečani i Djakovica, bile su pod opsadom terorista OVK.
Upravo na tom potezu, preko pograničnih planina nalazile su se glavne rute za prevlačenje oružja i vojne opreme iz Albanije. Lokalni zapovednik terorističke OVK na tom potezu bio je, inače, Ramuš Haradinaj. I prethodnih godina redovan život na tom potezu je bio veoma otežan zbog aktivnosti albanskih ekstremista, a tokom 1998, kako je izbilo proleće, postao je neizdrživ. Put Djakovica - Dečani - Peć postao je neprohodan za normalan promet.
Varošica Dečani našla se u višemesečnom okruženju, odsečena, bez telefonskih veza, bez struje. Tokom aprila i maja vođene su teške borbe. Krajem maja napadi i ubistva civila i policajaca, uz brojne žrtve, umnožili su se.
Tada je prvi put u operacije uključena i Vojska Jugoslavije, prvog dana juna. Dečani su deblokirani nakon višednevnih borbi. Više desetina terorista tzv. OVK je stradalo, a zona koju su kontrolisali je uglavnom oslobođena. Tada započinju zbegovi albanskih seljana, na šta ih primoravaju ekstremisti tzv. OVK. Vlasti u Tirani tvrdile su da je navodno u Albaniju prebeglo 20.000 lica, dok je, po njima, 8.500 prebeglo u Crnu Goru, što su granične službe SRJ negirale.
Prvih dana juna teroristička OVK poziva na oružje sve Albance od 18 do 55 godinai, bio je to dakle poziv na opštu mobilizaciju odnosno oružanu pobunu.
Pošto su Dečani oslobođeni, vlasti Srbije odnosno SRJ, organizuju posetu diplomata iz Beograda tom kraju. Njihovi izveštaji i saopštenja bili su oprečni, kako su se razlikovale politike njihovih vlada. Usledile su oštre osude Srbije sa Zapada. Savet bezbednosti OUN 8. juna zabranjuje ma kakve investicije u SRJ. Čelnici SAD i EU, optužuju Srbiju za etničko čišćenje, ratne zločine, humanitarnu katastrofu. EU takođe širi sankcije protiv SRJ, zabranjuju se ponovo komercijalni letovi avioprevoznika iz SRJ.
Foto: TANJUG/DARKO VOJINOVIĆ/TV PINK PRINTSCREEN/Z.Veljković
Paralelno, počinje raspoređivanje trupa NATO u Albaniji i Makedoniji. Vojni ministri zemalja NATO donose 11. juna 1998. Deklaraciju o pripremi za vojnu intervenciju na KiM. Već polovinom juna u toku su vojne vežbe NATO nazvane "Odlučni orao" na samoj granici Srbije. Kontakt grupa zahteva povlačenje snaga Srbije sa Kosova i Metohije, što Slobodan Milošević prihvata, uz uslov prestanka terorističkih aktivnosti.
Važan momenat bio je takođe napad na Orahovac, odnosno zauzimanje te varošice. Pripadnici terorističke takozvane OVK napali su Orahovac 17. jula 1998. Bio je to prvi pokušaj zauzimanja većeg mesta, grada, od strane tzv OVK.
Tokom prva dva dana albanski ekstremisti zaposeli su ključne objekte u gradu, opštinsku upravu, zgradu pošte, Dom zdravlja. Deo Srba je kidnapovan i masakriran. Telefonske veze su prekinute, snabdevanje strujom takođe, oštećena je trafo stanica. Pripadnici policije su blokirani u njihovim objektima i zgradi hotela. Saobraćajnice su minirane, na prilazima gradu raspoređeni snajperisti.
Akcija oslobađanja Orahovca od Vojske Jugoslavije i policije Srbije započela je 18. jula. U popodnevnim satima trajale su žestoke borbe na prilazima gradu. Orahovac je uglavnom oslobođen posle dvodnevnih borbi 19. jula, a borbe su nastavljene i sutradan.
U okolini varošice trajao je pritom teror nad Srbima, od 11. jula. Najmanje 110 Srba civila je oteto. Potom su pronađeni posmrti ostaci 42 žrtve. Bilo je slučajeva uništavanja celokupnih porodica.
Paralelno, u zapadnim medijima trajala je oštra kampanja protiv Srbije. Događala se svojevrsna poplava propagandnih, neistinitih, informacija o zbivanjima na Kosovu i Metohiji.
Nesumnjivo, agresija NATO bila je zapravo podrška terorističkoj organizaciji kosmetskih Albanaca, tzv. OVK, koja je do tada već počinila brojne zločine, a sa ciljem otimanja Kosova i Metohije od Srbije.
Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, što je imalo i nesagledive ekološke posledice. NATO je upotrebio, navodno prvi put, takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.
Razorena je ambasada Kine u Beogradu 7. maja 1999. Zgrada RTS u Beogradu uništena je 23. aprila. Poginulo je 16 osoba i isto toliko ranjeno. Zgrada Televizije Novi Sad razorena je 3. maja 1999, na Međunarodni dan slobode medija.
Autor:
