Danas se navršava 25 godina od 24. marta 1999. godine, kada je 19 zemalja NATO alijanse, bez dozvole Ujedinjenih nacija, brutalno napalo tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju!
Stravično bombardovanje Srbije trajalo je 78 dana, a posledice su nesagledive! Prema postojećim podacima poginulo je više od 2.500 civila i oko hiljadu pripadnika vojske i policije.
Otvarajući Međunarodnu konferenciju "Od agresije do novog pravednog poretka" povodom obeležavanja 25. godišnjice od početka oružane agresije NATO pakta, potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević izjavio je da se Srbija priseća tih događaja sa tugom, ali i sa poštovanjem prema našim borcima i zaštitnicima otadžbine, kao i da se sve više u svetu menja pogled na NATO agresiju.
Nadvila se tuga
Kako je istakao, tog 24. marta 1999. godine nadvila se ogromna tuga zbog stradanja jedne suverene države i zbog smrti međunarodnog prava. Naglasio je i da Srbija nikada neće zaboraviti decu, civile i borce koji su poginuli u NATO agresiji.
Ocenio je da je naneta nepravda srpskom narodu, koji je milione života dao u borbi protiv fašizma i nacizma, u borbi za pravedniji svet, narodu koji je jedan od osnivača Lige naroda i UN.
- Sama agresija je predstavljala sunovrat pravde i morala i bila je duboko nepravedna - rekao je Vučević.
Podsetio je da je uzrok NATO agresije otimanje Kosova i Metohije, koje, kako kaže, traje i danas.
- Zato je naša obaveza da posle četvrt veka novim generacijama govorimo istinu o NATO agresiji na Srbiju i Crnu Goru i istinu o Kosovu i Metohiji - poručio je Vučević.
Prema njegovim rečima, zadatak Srbije jeste da sačuva državu i da se dalje razvija i jača.
- Da nikada ne odustanemo od istine, da se nikada ne ugasi plamen slobode i da se ne zaborave ljudi koji su dali živote za odbranu otadžbine. Neka im je večna slava i neka živi Srbija u večnosti - naglasio je ministar odbrane.
Saldo "Milosrdnog anđela" - više od 2.500 ubijenih - 79 dece stradalo - 50.000 projektila ispaljeno - 25.000 tona eksploziva bačeno - 60 srušenih mostova - 300 uništenih fabrika - 190 uništenih škola - 20 uništenih bolnica - 100 milijardi dolara materijalne štete - 15 tona osiromašenog uranijuma, čije je vreme potpunog raspada 45 milijardi godina
Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić naveo je da Srbija ima bogatu istoriju, ali i tragičnu istoriju stradanja, pogotovo tokom 20. veka.
- Srpski narod se slobodarski dokazao, braneći slobodu kao najveću vrednost i tokom NATO agresije 1999. godine, u ratu za koji nismo bili krivi, polažući žrtve koje ni za šta nisu bile krive, tokom 78 dana krvavog pira tzv. 'Milosrdnog anđela' - kazao je Gašić.
Kako je rekao, tokom NATO agresije stradalo je više od 2.500 civila i više od 750 pripadnika vojske i policije, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole i zdravstvene ustanove.
- Naneta nam je velika nepravda, nad našim narodom demonstrirana je sila čije posledice osećamo i danas - jasan je bio Gašić.
Dodao je da smo tada branili slobodu kako bi naša deca i buduća pokolenja mogla živeti u miru.
- Zato je važno da se žrtava sećamo zauvek i naša je obaveza da buduća pokolenja naučimo kako se čuva uspomena na nevino stradale - rekao je on.
Crvena linija
Poznati srpski reditelj Emir Kusturica ocenio je da od bombardovanja 1999. godine Srbi bukvalno mrze Severnoatlantsku alijansu.
- NATO je za nas počinio zločin koji se ne može zaboraviti. Istorijski, to je bila prva mala zemlja, sa Slobodanom Miloševićem na čelu, koji je prvi stao na tu crvenu liniju i kazao "ne" tim globalistima - kazao je Kusturica.
Prema njegovim rečima, traume od iskušenja koje su doživeli građani Srbije mogu lakše da se osete ako pokušaju da se shvate razlozi onoga što se dogodilo.
- Mislim da je to bio strateški potez. Sovjetski Savez se raspao, a zemlje članice NATO su htele da pokažu Evropi ko je gazda - zaključio je proslavljeni reditelj.
Rusija traži osudu NATO bombardovanja SR Jugoslavije
Uoči 25. godišnjice NATO bombardovanja SRJ, Rusija je odlučila da se obrati Ujedinjenim nacijama, i to sa zahtevom da međunarodna zajednica "osudi" ovu agresiju.
Naime, Ruska državna duma je u dokumentu od 20. marta zatražila od UN, međunarodnih parlamentarnih organizacija i stranih država da se "suprotstave pokušajima da se iskrivi istorijska istina u interesima kolektivnog Zapada".
U tekstu se ukazuje da je nekažnjivost NATO agresije na Jugoslaviju stvorila pretpostavke za nove vojne akcije širom sveta pod, kako se navodi, "maskom izjava o borbi za vrednosti slobode i demokratije".
"Uverenje kolektivnog Zapada u svoju nepogrešivost i pravo da odlučuje o sudbini drugih naroda i država dovelo je do stvaranja neonacističkog režima u Ukrajini, koji je posle državnog udara 2014. postavio kurs za sprovođenje politike genocida nad ruskim stanovništvom i pokretanje oružanog sukoba na teritoriji ove zemlje", navodi se u nacrtu rezolucije.
