U toku je kampanja na društvenim mrežama i online lov na birače. Za šest nedelja prošlogodišnje predsedničke kampanje ostvareno je više od dva miliona interakcija, lajkova i komentara u poređenju sa oko million interakcija tokom parlamentarnih izbora 2016.godine.

- Nije ovo toliko novo, to je kod nas krenulo nešto kasnije, sa zaostatkom u odnosu na Evropu i SAD. Ono što je zanimljivo kod Obamine kampanje nije bila kampanja gde se samo promoviše lider, već su preko društvenih mreža i skenirali javno mnnenja i skupljali volontere, prebacivalis u ljude u države da idu od kuće od kuće i da traže glasove, razne stvari su se radile, kod nas se kada kažemo promocija i kampanja na Internetu mislimo samo na slanje nekih poruka, fotografijia, idejaili stavova u vezi nekih pitanja - rekao je za Novo jutro, politički analitičar Branko Radun.

On je istakao da je već prva Obamina kompanja bila veliki ulazak Interneta i društvenih mreža a da sada možemo da vidimo i Trampa sa tviterom, i to kako je on dominirao i u medijima preko tvitera, kako je preko tvitera nametao teme.

On takođe naglašava da društvene mreže kod nas ne mogu da budu dovoljne da bi napravili kampanju ali da postaju mesto gde se generišu stvari, gde se vide političke konfrontacije i sukobi.

- Kod nas se nekako društvene mreže shvataju kao mesto gde možete da pišete i nešto bez ikakve odgovornosti. A to je netačno. Vi ukoliko pretite, vređate nekoga imate odgovornost kao i u svakom drugom mediju - rekao je Radun.

Radun ističe da ljudi misle da mogu da se kriju pod nekim anonimnim nalogom ali i to da ukoliko nekome pretite smrću policija vrlo lako može da otkrije ko je vlasnik tog naloga.- Evropi je već normalna stvar da se takvi događaji procesuiraju kao bilo koji drugi napad - ističe Radun.

Društvene mreže su otvorile jedan prostor slobode i svako može da učestvuje u kampanji ili u nekoj debati ali su otvorile mogućnost i za zloupotrebe za vođenje prljavih kampanja, lažnih vesti, montiranih fotografija.

- Tviter je politički zanimljiv, dok je facebook dominantniji, jer je više ljudi na njemu, tako da ukoliko želite masovnost u kampanji onda koristite facebook a ako želite da se obratite jednoj ciljnoj grupi koja više analizira, koja je zainteresovana za politiku, navijačima politike onda je tu tviter bolji, sa njega nekako kreću stvari, te teme čak preuzimaju i mediji. On nameće teme - rekao je Radun.

Kako je istakao postoji mnogo ljudi koji se bave politikom, amaterski, profesionalno ili su prosto zainteresovani za politiku i koji nekako kreiraju tviter atmosferu.

- Nije dovoljno da vi jednostavno uzmete nešto iz novina ili neko formalno saopštenje da okačite na tvirter, morate da imate jednostavan i pomalo provokativam način komunikacije, nešto što će ljude privući i na šta će reagovati. Ljudi žele da osete da je taj neko to lično napisao , da je to njegov stav ili nešto što se dešava u relanom vremenu - rekao je Radun.

Kako navodi, postoji i rizik. - Na primeru Saše Jankovića možemo videti kako se loše koristi tviter. On je napisao tvit kako je besan i nervozan u sobi u Beču, koji mu je naneo političku štetu. Ljudi su normalno zaključili da ne može da im bude lider neko ko ne može sam sebe da kontroliše. Kažete da imate stres i tako to a onda kao treba vam jak lider - rekao je Radun.

Radun je zaključio da ako je neko aktivan tviteraš ne znači da će imati korist od toga. - Društvene mreže su pokazale svoju moć i našle su svoje mesto u izbornim kampanjama. Ali one traže lične, emotivne, jasne i kratke iskaze - ističe Radun.