Na današnji dan pre 50 godina u Boliviji je ubijen argentinski revolucionar Ernesto "Če" Gevara, simbol revolucije u Južnoj Americi. Kao beskompromisni borac za pravdu stekao je veliku popularnost širom sveta, posebno među mlađima. Učesnik Kubanske revolucije, ministar u Kastrovoj vladi (1961-65), postao je u novembru 1966. lider gerilaca u Boliviji, u oktobru 1967. je zarobljen, a potom ubijen.

Kako je Če Gevara postao idol i mit i zašto legenda o ovom čoveku odoleva vremenu pitanje je koje se postavlja već godinama.

Borislav Lalić, novinar i autor knjige "Ruke Če Gevare" istakao je da narod sveta nije dozvolio komandantu da umre, da je nastavio da živi kroz sećanja.

- Ljudi su kroz istoriju uvek verovali u one koji jurišaju na vetrenjače. Če Gevera je bio čisti revolucionar. Pored Fidela Kastra koji je bio motor revolucije koja je i te kako uticala na ceo svet, Če je bio zastava. On je imao ideale o oslobađanju celog kontinenta – rekao je Lalić.

Sve što je vezano za njegov život i smrt, kako je istakao, dobilo je volšeban karakter.

- Pred sahranu organizovana je morbidna sednica vojnog vrha kako bi se rešilo šta da se uradi sa telom Če Gevare, jer je postojao strah da će Fidel Kastro reći da su namerno sahranili pogrešnog čoveka. Doneta je odluka da mu se odseku ruke kako bi se preko njih utvrdilo da je ubijen i sahranjen upravo on. Ruke su bile sakrivene, a onda poslate Kastru 1970. godine. Rešeno je da se otvori mauzolej, pa su za to morali da iskopaju i kosti Če Gevare, što je i urađeno 1974. Međutim, neki ne veruju da je reč o njegovim kostima, pa se legenda o Če Gevari i dalje nastavlja.

Govoreći o čuvenim poslednjim rečima revolucionara, Lalić je rekao da postoje dva mita. Prema jednom, njegove poslednje reči bile su upućene vojniku koji ga je ubio.

- Neki kažu da je rekao: „Uozbilji se, momče. Treba da pucaš u čoveka“, ili „Pucaj, kukavico. Ubićeš samo čoveka“. Šta god da su bile poslednje reči Ernesta Če Gevare upućene vojniku, tada je ubijen „samo“ čovek, da bi se ovekovečio mit – rekao je Lalić, zaključujući da svetu danas fali jedan ovakav utopista, čovek koji juri za idejom da oslobodi svet.