U vreme vizantijskog cara Lava Mudrog bilo je svenoćno bdenije u Bogorodičinoj crkvi Vlaherene u Carigradu. Crkva je bila dupke puna, a četvrtog sata bdenija iznad mase se pojavila Sveta Bogorodica sa raskriljenim plaštom, kojim je dala znak da pod svoje okrilje uzima sve koji veruju u nju i njenog sina. Od tada se ovaj dan proslavlja i u narodu i u crkvenom kalendaru.

Mnoge žene u Popovom Polju poste čitave nedelje pred Pokrovice, odlaze u crkvu da se pričeste i omrse tek posle liturgije.

U narodu je ovaj praznik prihvaćen kao ženski. Slave ga žene da bi zanele, lakše rađale i podizale decu. Hercegovci za one koji nemaju decu kažu da im se krv ne podudara i zato im savetuju da na Pokrovice odu i mole se Svetoj Bogorodici da im pomogne.

U Podrinju pričaju da se na ovaj dan prevrnula skela puna žena koje su rano išle u crkvu. Tuda je prolazio stolar Janko Biljar, brzo skočio u reku i sve žene jednu po jednu, izvadio i spasio, a među njima i dve trudnice. Kada je poslednju izvadio iz reke, pao je mrtav. Tog trenutka se stvorila Bogorodica i načinila krst u vazduhu. Biljar odmah progleda, pade na kolena i zamoli Majku Božju da njemu i njegovoj ženi podari barem jedno dete. Janko Biljar i njegova žena Vidosava izrodili su posle ovog susreta devetoro dece. Sledećih godina žene su na tom mestu praznovale jutrenje na Pokrovice.