Arhanđel Gavrilo saopštio je Devici Mariji: "Raduj se, blagodatna. Gospod je sa tobom. Rodićeš sina Božjeg!" Prema Novom zavetu, ovo je početak spasenja ljudi i obnavljanja tvari.

Narod slavi Blagovesti kao veliki praznik, a može se čuti da na ovaj dan čak ni ptice ne savijaju gnezdo.

Svetkuju ga najviše žene zbog poroda. Nerotkinje odlaze u crkve i manastire. Pred ikonama posvećenim Blagovestima mole se Presvetoj Bogorodici.

Nekad su mladi i stari izjutra odlazili na obale reke ili potoka i bacali, zatvorenih očiju, kamičke u vodu.

Kad bace kamičak, pokriju uši šakama da ne čuju njegov pad u vodu, izgovarajući pritom u sebi neke bajalice. To čine da tokom leta ne bi viđali ili nagazili na zmije.

Rašireno je verovanje da se na ovaj dan treba umiti u potoku ili reci.

Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim danom za kalemljenje voća, a vinogradari obrezuju lozu.

Preuzeto iz "Srpski narodni kalendar" Dragomir Antonić.

Narodni običaji

Prema narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano, pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan počinje devojačkom pesmom.

Devojke bi uoči ovoga dana nakupile suvih grančica i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na nekom brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a ponegde, uz mlade, i stariji. Bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. Vladalo je verovanje da će, ko preskoči ovu vatru, biti zaštićen od ujeda zmije.

Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije. Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala: "Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!"

Verovalo se i da se na Blagovesti žene ne češljaju, kao i da ne valja na taj dan praviti nove opanke.