Dvonedeljni post predstavlje duhovnu i telesnu pripremu za praznik Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice. Ovo je jedan od najvećih hrišćanskih praznika i uspomena je na smrt Bogorodice koja se na ovaj dan vaznela na nebo i predala svoj duh Spasitelju.

Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičinih praznika i slavi se 28. avgusta. Velikogospojinski post je na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava ulje i vino, i na Preobraženje, kada se razrešava na ribu.

Za hrišćane post nije samo uzdržavanje od masne i mrsne hrane, već ima prvenstveno duhovnu dimenziju i ogleda se u uzdržavanju od rđavih misli, reči i dela, te pojačanju molitava i činjenju dobročinstva. Duhovno se nad telesnim naročito naglašava tokom posta, kada duhovnim očvršćavanjem i molitvama čovek umanjuje mogućnost svesnog ili nesvesnog činjenja greha.

Post je uveo Isus Hrist, koji je 40 dana i noći postio u pustinji, nakon čega je izašao kao pobednik nad iskušenjima koja mu je postavio Sotona. U kalendaru Srpske pravoslavne crkve, osim jednodnevnih, postoje i višednevni postovi, a to su, uz Velikogospojinski, još i Veliki ili Časni post, Božićni i Petrovski.

Poklade su dobile naziv po običaju da se na ovaj dan sve uvrede opraštaju, kako bi i nama dugovi bili oprošteni, i tako rasterećeni dugovanja, što čišći ušli u period nastupajućeg posta. Zato se u narodu, uz čašu, zdravica na ovaj dan kaže.

"Oprosti, ulazimo u post kao u more", a prisutni odgovaraju "Neka je od boga oprošteno, oprosti i ti meni".