Petrovske poklade se obeležavaju poslednjeg dana pred početak Petrovskog posta, a Srbija je prošarana najrazličitijim običajima, koji se vezuju za ovaj hrišćanski praznik.
Jedno je, međutim, zajedničko... Svuda se pripremaju mrsne gozbe, a po nekim selima idu pokladni svatovi, dok se u drugim pale lile. Lile su buktinje od osušene brezove ili trešnjine kore. Obično ih pale mladići i dečaci, obilazeći oko kuća, torova, izvora po tri puta, govoreći: "Lila gori žito rodi", ili "Veselo nam lile gore, da nam krave dobro vode". Domaćini kod kojih lilari dođu, daju im belog mrsa i nešto drugo od hrane.
Za to vreme devojke skupe slamu na gomilu i zapale na seoskoj utrini, gde onda dođu i lilari i ostala omladina i započnu razna takmičenja i igre oko vatre, uz hranu koju su lilari sakupili u selu.
Prema narodnom verovanju, danas bi obavezno valjalo svi dobro da se najedu, kako bi se pripremili za predstojeći veliki post.
U nekim krajevima veruje se da oni koji se ogreše o ovo pravilo i ipak, kojim slučajem, ne pojedu nešto "masno" i "slasno" mogu imati nesrećnu godinu.
Crkva, međutim, odbija ovakvo sujeverje, baš kao i ona, uvrežena u Istočnoj Srbiji, prema kojima se na današnji dan nikako ne valja češljati, jer može "sva kosa opasti s glave".
Verovatno ovo niste znali, ali današnja nedelja je u srpskoj narodnoj tradiciji veoma posebna i za nju se vezuje mnogo običaja i verovanja od kojih su se neka zadržala sve do današnjih dana.
Iako većina poklade vezuje za katoličke narode i njihove proslave, reč je zapravo o običaju koji je duboko ukorenjen i u našoj tradiciji. Kod Srba one se obeležavaju pred početak svakog velikog posta, pa su tako danas Petrovske poklade - poslednji dan kada se pre Petrovdana jede meso!
Već sutradan, u ponedeljak, počinje post. Koreni poklada su paganski i vezani su za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Ipak, običaje je vremenom prihvatila hrišćanska crkva i prilagodila ih.
Prema narodnim običajima, poklade su praznik koji uvek za ručak treba da okupi sve članove porodice. Trpeza poklada treba da bude ispunjena jelima koja se spremaju od mesa, mlečnih proizvoda i svega od čega će se vernici u narednom periodu odricati.
Stari kažu da se na današnji dan pozivaju i siromašni susedi i prijatelji jer svi treba da se "omrse" tokom zajedničkog obreda i složno i u veselju uđu u post koji će trajati do Petrovdana. U Istočnoj Srbiji kažu da se na današnji dan nikako ne valja češljati, jer može "sva kosa opasti s glave".