Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju slavu Svetog apostola Filipa, praznika u narodu još poznatijeg kao Božićne poklade.
Prema starom narodnom običaju trebalo bi da pripremite bogatu večeru i da se veselite sa svojim ukućanima.
Proslavi Božića prethodi veliki božićni post u trajanju od 40 dana, ali pre njega idu Božićne poklade, koje prate različiti narodni običaji. Poklade su zapravo domaće gozbe namenjene svim članovima porodice, a mogu da budu i seoska veselja uoči velikih postova.
Narodni običaji
Smatra se da su poklade dan za praštanje i veselje, pa se priređuju povorke maskiranih igrača, koje uz buku i svirku obilaze naselja i izvode se različite trikove. Na taj način se bore protiv zlih sila i veštica, za koje se veruje da imaju jači uticaj u vreme poklada.
Foto: Pixabay.com
Verovanja
U zavisnosti od kraja i verovanja, različiti običaji se vezuju za ovaj dan. Negde se posle večere zavezuju sve verige u kući, kore od pojedenih jaja bacaju u vatru, tabani trljaju belim lukom, a deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice. Postoji verovanje da bi trebalo uveče tabane trljati belim lukom i izgovoriti sledeće reči: "Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac."
Posle poklada sledi post, koji podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, odnosno hrane životinjskog porekla i alkoholnog pića na izvesno vreme.
Posle poklada sledi post, koji podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, odnosno hrane životinjskog porekla i alkoholnog pića na izvesno vreme.
