Pravoslavna crkva je ovaj dan posvetila Svetoj Varvari, kćeri velikog velmože Dioskora, koji se razgnevio kad je saznao da je njegova kći postala hrišćanka.
Varindan je uvek 17. decembra po gregorijanskom kalendaru.
Pravoslavna crkva ga je posvetila Svetoj Varvari, kćeri velikog velmože Dioskora, koji se razgnevio kad je saznao da je njegova kći postala hrišćanka.
Zbog toga ju je ubio 306. godine.
Njene svete i čudotvorne mošti čuvaju se u Kijevu.
U Srba je običaj da se tog dana u posudu s vodom potope zrna pšenice, i na Božić iznesu na sto i pogleda koliko su visoko izrasle zelene vlasi.
Po tome se tumači koliko će biti dobra naredna godina za sejanje pšenice.
Foto: Printscreen Youtube, Wikipedia
Uoči Varindana kod Srba je običaj da domaćica pomeša žito, mahunarke, kukuruz, beli i crni luk, i stavi u lonac da se vari. Kad je jelo koje se zove varica, skuvano, okupe se deca sa majkom i pre posluženja pevaju:
Varila se varica, Savica se hlad, Nikolica kusa, Majka mu se busa, Kozica se kozila, okozila koziceDa tor bude puniji, ovčice se jagnjileKrave nam se telile, kobile se ždrebileDobri ždrale, sokole, nek' ih momci igraju.
Varica se jede za ručak i večeru, a jedan deo se ostavlja za Božić i iznosi na trpezu kao obredno jelo. Jedan deo se ostavi i za stoku.
U Popovu Polju varicu prvo svečano nose stoici, a jedan deo se ostave za Božić, kada je ponovo nose stoici.
Veruje se da od Varindana do Božića nije dobro sanjati. Ako neko sanja, onda da o tome ne govori, niti se snovi tumače. Ko sanja i dira garave sudove, te zime će mu vuci stoku napadati.
Iz knjige "Srpski narodni kalendar" Dragomir Antonić
