Slavimo Svetog proroka Avdiju: Prema narodnim verovanjima, evo šta treba, a šta nikako ne valja danas raditi

Od mladosti je Avdija bio veoma bogobojažljiv i kada je čitav Izrael odstupio od Boga i počeo da se klanja Valu, on je tajno služio Bogu otaca svojih koji je spasao Izrael iz Egipta i proveo ga kroz Crveno more.

Kada je car Ahava odstupio od pravog bogopoštovanja i pokloni se idolima, Avdija nije krenuo za njim, već se posvetio bogu. Zla carica Jezavelja je zbog Svetog proroka Ilije podigla hajku na sve Božije proroke, a Avdija ih je sve sabrao, njih stotinu, i sakrio u dve pećine gde ih je hranio i davao im vodu.

Po njih 50 stavio je u svaku od dve pećine. Prorok Avdija bio je savremenik velikog proroka Ilije koga je veoma poštovao i cenio. Bio je njegov učenik. Ostavio je knjigu proročanstava o carstvu gospodnjem. Kada je umro, sahranjen je sa svojim precima.

Prema verovanjima danas treba izbegavati fizičke poslove, a valja pospremiti kuću i zamesiti hleb.

Beseda na današnji dan govori o proslavljenju Boga zbog Hrista Gospoda:

Slava Bogu! Slava Bogu u crkvi! Slava Mu zbog Hrista Isusa! Slava Mu u sve naraštaje! Slava Mu va vijek vijeka! Nikome ne priliči slava kao Bogu. Niti iko slavi Boga kao crkva Božja. Hristos je otkrovitelj Boga; otuda sva slava Bogu mora ići kroz Hrista Gospoda. Crkva će trajati kroz sve rodove i naraštaje do kraja vremena; crkva je najčistije telo Hristovo, ispunjeno silom, mudrošću i čudotvorstvom; otuda se slava Bogu diže iz crkve – iz svetinje Svetome, iz čistote Čistome. Bogu je najmilije slavoslovije iz crkve još i zbog toga što je u crkvi mnogo duša i mnogo glasova, pa ipak jednodušnost i jednoglasnost. Neka se niko, dakle, ne izdvaja iz opšteg slavljenja Boga; i neka niko i ne pomisli, da je njegovo slavljenje Boga, u odvojenosti i zasebnosti, bolje nego li slavljenje Boga u jedinstvu i u celini svih vernih. Nije istina, da se jedan član gubi u množini, te se njegov glas pred Bogom ne čuje.

Autor: Aleksandra Aras