U beogradskim parkovima, šumama i izletištima sprovedeno je suzbijanje krpelja. Savet izbegavati neuređene zelene površine.
Krpelji su prenosnici nekoliko bolesti. Jedna od njih je Lajmska bolest koja može biti izuzetno opasna ako se lečenje ne otpočne na vreme jer se infekcija može proširiti na srce i nervni sistem.
U Beogradu se svake godine registruje između 200 i 300 osoba obolelih od Lajmske bolesti u početnom stadijumu, kaže epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje dr Ivana Begović Lazarević.
Ona je ukazala da su kod nas slučajevi krpeljskog meningo- encephalitisa retki, dok se na jugu zemlje javlja i Kongo- krimska bolest, koju takođe prenose krpelji.
- Prvi simptom Lajmske bolesti je crvenilo na koži, ne mora se javiti peckanje i toplota, krug je unutra svetao a okolo je crveni prsten. Važno je da se sa terapijom počne što pre, u suprotnom se može infekcija proširiti na druge organe, to su najčešće srce i nervni sistem - objasnila je Begović Lazarević.
Kako pravilno izvaditi krpelja?
- Ako primetno krpelja, najbolje je vađenje obaviti u zdravstvenoj ustanovi. Ukoliko to radimo sami, važno je da znamo da se mesto na kojem je krpelj ne sme tretirati uljem ili acetonom pre vađenja, jer se na taj način sprečava dovod vazduha i krpelju, što ga tera na povraćanje, a bakterija koja izaziva Lajmsku bolest nalazi se u njegovom crevnom sadržaju i tako dopuštamo da ona dođe u kontakt sa našom kožom - istakla je Begović Lazarević. Vađenje treba obaviti čistom pincetom, što bliže površini kože, energično ali blago kako deo ne bi ostao u telu. Zabluda je da pincetu treba okretati u pravcu kazaljke na satu, odnosno suprotnom. To mesto treba pratiti narednih mesec dana.
Foto: Pixabay.com
Prevenicija je najvažnija
Begović Lazarević kaže da je najbolje delovati preventivno i izbegavati neuređene travnate površine, istresti i oprati garderobu po povratku iz prirode, proveriti sve delove dela, posebno kosu, deo iza u ušiju, pazušne jame i prepone. Ekipe Zavoda za biocide i medicinski ekologiju u Beogradu su izvršile hemisjko suzbijanje na zelenim površinama na kojima je je utvrđeno postojanje krpelja.
U opasnosti su i kućni ljubimci
Dr vet Branislav Pešić iz Zavoda za biocide je naveo da se krpelji javljaju u proleće i u jesen, a osim ljudi ugroženi su i psi. - Kada se vratite iz šetnje dobro pregledajte psa, posebno oko ušnih školjki i u podpazušnom regionu, jer je tu dlaka najređa. Postoje različita sredstva kojima se pas može zaštiti od krpelja - objasnio je Pešić.
