Mnogo ljudi ne znaju šta se radi sa svećon i žitom kada prođe sam dan slave, a u našoj tradiciji postoji važan običaj
U želji da sve uradimo kako treba, vrlo često preterujemo i povinujemo se nekim narodnim "pravilima" koja su zapravo potpuno pogrešna, tvrdi crkva. Zato danas otkrivamo odgovore na dva najčešća pitanja - da li se slavska sveća pali i drugog dana slave i da li se žito sme služiti gostima?
Jedna od glavnih odlika pravoslavlja je svakako krsna slava, a tri osnovne stvari koje pripremamo za taj dan su sveća, žito i slavski kolač.
Postoji mnogo običaja vezanih za način spremanja slave, ali ono što često čujemo je polemika među ljudima šta se nakon slave radi sa svećom i slavskim žitom.
Jedni tvrde da se i drugi dan slave pali sveća, a gosti se žitom služe sve dok se ne pojede. Drugi zastupaju mišljenje da se nakon slave služi samo žito, ali se ne pali sveća, dok treći smatraju da su žito i sveća "rezervisani" isključivo za dan sveca kog obeležavamo.
Sveća i njena svetlost simbolizuju svetlost Hristove nauke. Sveća gori celog dana na dan slave, a kada želimo da je ugasimo to činimo sa slavskim vinom, a prethodno se prekrstimo.
- Kako su slavske sveće uglavnom dosta velike i ne dogore na sam dan slave, kada se ugasi, sveća se stavlja pred ikonu ili na neko drugo mesto u kući. Običaj je da tu stoji do sledeće godine, a pali se prilikom zajedničkih porodičnih molitvi. Ako i dan nakon slave imate goste valjalo bi da se pomolite Bogu i upalite sveću - rekao je otac Dragan.
Slavsko žito se kuva i prinosi u slavu Božju, u čast svetitelja koji se slavi, za zdravlje i napredak doma i njegovih ukućana, ali prvenstveno za pokoj duša svih predaka u tom domu.
- Žito se sprema za svaku slavu, iako postoji u narodu verovanje da se za "žive" svece ne sprema žito. Vernici treba da znaju da se žito služi za duše upokojenih predaka. Pšenično zrno u hrišćanstvu je simbol večnog života, smrti i vaskrsenja, kada se seje ono umire i klija, ali iz njega se rađa novi život koji donosi stostruki rod. Žito se služi gostima i ukućanima dok se ne pojede, jer je greh da se baci - zaključio je sveštenik Dragan.
Autor: Dubravka Bošković
