Postoji mnogo preporuka o tome šta raditi kada smo prehlađeni, ali ima i saveta koji se fokusiraju na to šta ne treba činiti. Imunolog dr Ebru Karpuzoglu je otkrila šta nikako ne bi trebalo raditi kada smo prehlađeni.
Uobičajeni simptomi prehlade uključuju bol u grlu, curenje ili zapušen nos, kijanje, kašljanje, blage glavobolje i ponekad blago povišenu temperaturu.
„Za razliku od gripa, koji može izazvati teže simptome poput visoke temperature i bolova u telu, prehlada obično dovodi do blaže nelagodnosti“, objašnjava Karpuzoglu i dodaje: „Simptomi se javljaju od 1 do 3 dana nakon kontakta sa virusom. Većina prehlada prolazi sama od sebe u roku od 7 do 10 dana, mada neki simptomi, poput upornog kašlja, mogu trajati i do dve nedelje.“
Evo šta ne bi trebalo raditi kad ste prehlađeni
Prema njenim rečima, jedna stvar koju nikako ne bi trebalo raditi tokom prehlade jeste preterano vežbanje ili intenzivna fizička aktivnost.
„Iako blaga aktivnost poput šetnje može pomoći u otvaranju nosnih kanala i poboljšanju cirkulacije, intenzivno fizičko naprezanje, kao što je trčanje ili dizanje teških tegova, može imati negativan uticaj na vaš imuni sistem,“ kaže ona.
Dalje je objasnila zašto fizička aktivnost može loše uticati na telo dok ste bolesni.
„Kada ste bolesni, vaše telo već troši energiju i resurse na borbu protiv infekcije. Ako se previše naprežete, ti resursi se preusmeravaju sa imunološkog odgovora na oporavak mišića, što ostavlja vaše telo manje sposobnim da se bori protiv virusa,“ dodaje ona.
Postoje i drugi razlozi zašto ne bi trebalo preterivati sa fizičkom aktivnošću kad ste bolesni
„Energične vežbe mogu povećati oslobađanje hormona stresa, kao što je kortizol, koji može oslabiti funkciju imunog sistema ako je povišen tokom dužih perioda. Ovo je naročito važno kad je telo već oslabljeno zbog bolesti. Preterano naprezanje takođe može izazvati dehidrataciju, što pogoršava simptome kao što su bol u grlu i zapušen nos, čineći da se osećate još lošije.“
Ona savetuje da, umesto intenzivnog vežbanja, izaberete blaže oblike fizičke aktivnosti, poput laganog istezanja, joge ili kraćih šetnji.
„Ove aktivnosti omogućavaju telu da se kreće bez preopterećenja imunološkog sistema i mogu pomoći u smanjenju upala i poboljšanju cirkulacije – ključnih faktora oporavka. Slušajte svoje telo i dajte prednost odmoru, hidrataciji i pravilnoj ishrani dok se vaš imuni sistem bori protiv prehlade,“ zaključuje imunolog, a prenosi People.
Autor: Jovana Nerić
