Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik Svetog Stefana i Jelene Štiljanović.
Ovaj blaženi knez Stefan Štiljanović, poreklom iz srpskog plemena Paštrovića, južno od Huma, sa crnogorskog primorja, rođen je od pravoslavnih i blagočestivih roditelja i odgajen u svakoj dobroj nauci Gospodnjoj.
Još kao mlad pokazao se kao veoma bogoljubiv i čovekoljubiv i starao se da srce svoje svagda ima upravljeno ka Gospodu.
Kada je pak odrastao on je usrdno revnovao u delatnom ispunjavanju volje Božje, kojoj se učio iz Svetog Pisma.
Stefan takođe beše vešt i u vojnoj veštini i srcem beše veoma hrabar, kao što se to docnije pokaza u borbama sa bezbožnim Agarjanima, to jest Turcima.
Otišavši iz svog rodnog kraja u Srem (krajem 15. ili početkom 16. veka), on postade despot Srpski i dobi na upravu mesto Morović u Sremu, gde od tada beše njegovo sedište. Pravedni Stefan se i ovde, kao i svuda do sada, uklanjaše od svakoga zla i činjaše svome narodu mnoga dobra.
Foto: Pixabay.com
On sebe svagda ograđivaše strahom Božjim i bogoljubivim čovekoljubljem. Beše izobilan verom pravoslavnom, molitvom i milostinjama, kako prema ljudima, tako i prema crkvama i manastirima.
Iako beše opasan vlašću, on nikada nije zaboravio da čini pravdu. No vremena u kojima on upravlja bila je vrlo teška, i neprilike pritiskivahu njega i njegov narod sa svake strane. Pravedni Božji rodoljub, ovaj divni knez i despot Srpski može se zaista usporediti sa svetim Aleksandrom Nevskim ili sa svetim Jovanom Vladimirom.
Na Zemlji si premudrošću stekao slavu, bogatstvo tvoje Gospodu predavši, i on te je među nebeske žitelje naselio. Telo tvoje, sveti, na zemlji je sačuvao netruležno, jer si u celomudrenosti i čistoti pravedno poživeo: Zato sa slobodom moli Boga da nas spase, Sveti Stefane.
Upokojio se početkom XVI veka (po nekima 1515. god.). Na grobu njegovom pojavljivala se noću svetlost, prema kojoj su i pronađene njegove svete mošti, koje su dugo počivale u fruškogorskom manastiru Šišatovcu, pa su za vreme drugog svetskog rata prenete u Beograd i položene u Sabornu crkvu pored tela kneza Lazara. Njegova žena Jelena videći netljene mošti Stefanove i čudesa od istih zamonaši se i predade podvigu do smrti.
