Srbija je vodeća zemlja u Evropi kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti. Sve je više mladih koji doživljavaju infarkte i moždane udare. Ono što su nekada bile bolesti starog doba, sada sve više pogađaju mlade, upozoravaju lekari.
Kardiolog dr Dragan Simić otkrio je da jedan neuobičajen simptom na koga ne obraćamo mnogo pažnju može biti pokazatelj srčane slabosti.
- Mi kašalj obično povezujemo sa kijavicom, respiratornom infekcijom ili kovidom, međutim, kašalj može biti pokazatelj kardiovaskularnih bolesti i jedan je od čestih simptoma srčane slabosti - kaže dr Simić.
Kao pokazatelj srčane slabosti on se ispoljava najčešće tokom ležanja.
- Tada srce ne radi u nekom optimumu, i prvi znak da nešto nije kako treba je suvi kašalj, koji pacijenta budi da ustane i sedne. Kada uzimamo anamnezu pacijentima, mi ih pitamo da li noću kašlju. I uopšte u toku dana taj kašalj se javlja zbog zastoja na plućima i nemogućnosti da srce izbaci svu količinu krvi iz pluća, koja je uzrokovana zastojem i povećanjem pritiska u plućima, kašalj je znak pogoršanja bolesti i simptom koji svakog pacijenta treba odmah da dovede do lekara - kaže dr Simić.
Umor, nedostatak vazduha, kratak dah, infekcije
Doktorka Dragana Košević, načelnik Odeljenja za za kardiološko lečenje srčane slabosti Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" objasnio je nedavno za "Blic zdravlje" koji su sve simptomi srčane slabosti.
Foto: Pink.rs/S. Kuvekalović, Pixabay.com
- Srčana slabost se često kasno dijagnostikuje. Simptomi srčane slabosti se neretko pripisuju hroničnom umoru, respiratornim infekcijama... To su bolesnici koji imaju osećaj malaksalosti, slabosti, veoma su često umorni, ne mogu da obavljaju čak ni dnevne aktivnost, a da se ne zamore - rekla je dr Košević.
Kako ističe, oni prijavljuju:
nedostatak vazduha
kratak dah
oticanje nogu
kašljucanje
- Onog momenta kada se dijagnostikuje srčana slabost, tada je najčešće, nažalost, bolest već uznapredovala – objašnjava dr Dragana Košević.
Prema njenim rečima, od srčane slabosti kod nas i u svetu umire tri puta više ljudi nego od malignih bolesti.
- Zbog dilatacije srčanog mišića dolazi do malignih poremećaja ritma i ti pacijenti, nažalost, najčešće umiru naprasnom srčanom smrću, najčešće u toku sna. Često se može čuti: ,,Bio je zdrav, prav, pao i umro“! Nažalost, nije baš tako. Obdukcijom je dokazano da su bolesnici sa naprasnom smrću, imali neprepoznatu srčanu slabost. U tom smislu, lečenje ove bolesti je veoma veliki izazov u smislu dijagnostikovanja, a potom i lečenja - rekla dr Košević.
Srbija prednjači u kardiovaskularnim bolestima
Prema rečima kardiologa dr Dragana Simića, Srbija je jedna od vodećih zemalja u Evropi po broju kardiovaskularnih pacijenata.
- Ishrana, način života, stres mnogo utiču na to da se pomerimo nabolje. Broj pušača i gojaznih ljudi je jako veliki, a takođe i onih koji se ne bave redovnom fizičkom aktivnošću - kaže dr Simić za Prva TV.
Napominje da je broj mladih osoba, a pogotovo devojčica, veoma veliki koje su prvi put probale bilo kakav vid cigareta pre petnaeste godine, što znači da se od malih nogu izlažemo štetnim uticajima.
Autor: Marija Radić
