Klima uređaj osmišljen je pre tačno 110 godina, ali ne zato što je ljudima bilo vruće, već da bi se povećao kvalitet rada jedne štamparije iz Bruklina.
Razvijen sistem podnog grejanja vrelim vazduhom koji su zvali Hypocaustum imali su Stari Rimljani. Naime, oni su koristili ugalj i drvo za grejanje, a u vrelim danima vodom su hladili zidove svojih kuća.
U Kini je u 2. veku izmišljen ventilator na ručni pogon, u srednjem veku ponegde su se kuće hladile uz pomoć vode i vetrenjača, ali tek je na početku 20. veka zahvaljujući napretku u oblasti hemije izmišljena današnja klimatizacija.
Za današnje klima uređaje je zaslužan Vilis Kerijer, diplomac Univerziteta Kornel, koji je radeći u kompaniji Bafalo fordž pokušavao tokom 1902. godine da reši problem u proizvodnji svog klijenta, litografsko-štamparske kompanije iz Bruklina.
Kako bi poboljšao proces štampe, Kerijer je morao da uvede kontrolu ne samo temperature već i vlage vazduha u štampariji.
Zato je iskoristio poznati način grejanja vazduhom kroz vrele cevi i potpuno ga obrnuo. Vazduh je u njegovom uređaju prolazio kroz vrlo hladne cevi – napunjene ledenom vodom – a usput je uz temperaturu mogao da se kontroliše i procenat vlage u vazduhu koji bi izlazio.
Za štampariju, niža temperatura i vlaga pomogle su da papir zadrži formu i dimenzije, a mastilo poravnanje.
Sem što je, po Kerijerovom kriterijumu, uređaj za klimatizaciju morao da omogući kontrolisanje temperature i vlage, on je naknadno dodao još dva: klima-uređaj mora i da kontroliše cirkulaciju i ventilaciju vazduha kao i da čisti vazduh.
Foto: Pixabay.com/triosolution1
Svoj patent iz 1906. godine nazvao je „aparat za tretiranje vazduha“. Kerijerov izum je bio veliki hit i mada je svoju prvu primenu našao isključivo u industriji nije dugo prošlo do njegove široke primene. Svoje mesto klima je pronašla u bioskopima, sportskim arenama, autobusima, vozovima, robnim kućama, poštama i poslovnim zgradama, a pedesetih godina i u domovima, a onda i automobilima.
Život se mnogima iz temelja promenio zahvaljujući izumu Kerijera. Za 110 godina postali smo potpuno zavisni od klima-uređaja, piše cdm.me.
Zahvaljujući klimama, povećana je produktivnost na radnom mestu, pa ljudi sada mogu živeti i raditi i u najtoplijim i najvlažnijim mestima.
Autor: Marija Radić
