Komentarišući najavu o dogovorenom susretu ruskog i američkog predsednika Vladimira Putina i Džozefa Bajdena, predsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže da je sve izglednije da do intervencije neće doći.

- Iscrpljujuća diplomatija će, očigledno, dati neki rezultat. Činjenice na terenu govore da je Rusija okružila Ukrajinu, a paralelno sa ovim dešavanjima, tekla je i velika diplomatska aktivnost, ne samo sa američke strane, već prevashodno sa evropske – kaže za Pink Grubješić.

U najavljenom samitu Putina i Bajdena, presudnu ulogu odigrao je francuski predsednik Emanuel Makron, pojašnjava Grubješić i dodaje da će, po svemu sudeći, doći do samita, a potom i do deeskalacije.

- Šta se očekuje na tom samitu i šta bi bilo rešenje? Rešenje bi bilo da Ukrajina i zvanično postane neutralna, ali tu neutralnost mogu da joj garantuju samo velike sile. To bi dugoročno bilo najbolje rešenje za ovaj prostor – kaže Grubješić.

Dodaje da iza svakog rata stoji ekonomija, pa je i u ovom sukobu najviše motiva leži upravo u ekonomiji.

Ukrajina je samo povod, a suština priče je u globalnom sukobljavanju na relaciji Moskva-Vašington, u obuzdavanju Rusije i definisanju sfera uticaja, kaže za Pink bivši diplomata Zoran Milivojević.

- Od prvog dana je bilo jasno da Rusiji ne odgovara da uđe u sukob, što bi išlo u prilog Vašingtonu. Ukrajina je, ponavljam, samo povod, pa će se na samitu razgovarati, ne o samoj Ukrajini, već o bezbednosti u Evropi – kaže Milivojević.

Dodaje da je dobro to što se Evropa aktivno uključila u ovo pitanje jer, kada se radi o bezbednosti Evrope, bez Rusije ona ne može da bude tema.

- Rusija je evropska država, pa je ovo evropsko bezbednosno pitanje. Nije američko ili nečije tuđe, već evropsko. Dakle, pored evropske bezbednosti, biće reči i o sukobu na globalnom planu, u trouglu Vašington-Moskva-Peking. Cela priča se vrti oko toga – priča Milivojević.