Tenzija oko Ukrajine rastu. Međutim, prof. dr Ilija Kajtez sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost smatra da je ideja Rusije da se kriza rešava za pregovaračkim stolom i da stvara prostor za diplomatsku aktivnost.
Kako je ocenio, to pokazuje i izjava Sergeja Lavrova.
- Njegova izjava deluje mudro, kao odgovor nekoga ko prestavlja velesilu. Najmoćniji svetski igrači, sve mere i ne donose brze zaključke, ništa ne prepuštaju emocijama i razmišljaju o 15 poteza unapred. Očigledno je da se stvara prostor za neku diplomatsku aktivnost za pronalaženje kompromisa - rekao je Kajtez.
Ako postavimo pitanje kome bi jedino odgovarao sukob između Rusije i Ukrajine zaključak je nedvosmislen - jedino Americi i Velikoj Britaniji, koji najviše medijiski forsiraju tu ideju, a najgore bi prošla Ukrajina, dok bi Evropa bila kolateralna šteta
Kajtez je podsetio da Rusija nema nikakavog razloga da napada Ukrajinu, jer im je to najbliži bratski narod.
- Rusija bi se uključila samo u slučaju nekog masovnog napada ukrajinskih snaga na otcepljene teritoroije sa ruskim stanovništvo. Tada je moguć radikalan, ekstreman odgovor. Druga stvar koju Rusija neće dozvoliti to je ulazak Ukrajine u NATO - dodao je Kajtez.
Mišel Zobenica, izvršni direktor Centra za međunarodnu javnu politiku je rekao da se ova ukrajinska kriza dešava u veoma nezgodnom trenutku gledano na globalnom nivou - u jeku energetske krize, a najveća kolateralna šteta može biti evropski kontinent.
- Najviše doprinosa zaoštravanju ove situacije dolazi od Velike Britanije i Amerike, koje mogu najmanje da izgube ako dođe do konkretnog obračuna - ocenio je Zobenica.
Kako je dodao, i Rusija i Ukrajina imaju legitimne interese.
- Tragedija što su dva tako bilska naroda zbog nekog stranog faktora došle na taj nivo neprijateljstva - istakao je Zobenica.