Milioni ljudi daju otkaze na poslovima koji nude dugo radno vreme i malu platu. Za mnoge je ta odluka bila oslobađajuća.
Jednog lepog oktobarskog dana Lin se probudila i odlučila da da otkaz. Odluka da momentalno napusti posao bila je vrhunac previranja koje je krenulo na početku pandemije kada je otpuštena sa posla na kome je radila više od tri godine.
"Uvek sam bila vredan radnik i mislila sam da su moje veštine nezamenjive ovoj kompaniji", rekla je Lin. "Otkaz me je promenio jer sam shvatila da ti možeš da se osećaš sposobno i važno a da si u stvari potrošna roba".
Nekoliko meseci posle otkaza, Lin je našla posao u drugoj firmi u Masačusetsu ali posle godinu dana rada, život joj se pretvorio u nprekidni krug stresa, duhih smena i nedovoljno novca. "Bio mi je potreban izlaz", rekla je ona.
Foto: Tanjug/Marcel Kusch
Lin je jedna od miliona Amerikanaca kojima je pandemija potpuno protresla svet. U septembru, 4,4 miliona ljudi što je više od celokupne populacije Oregona, je napustilo svoje poslove. Od početka leta, broj slobodnih radnih mesta je premašio 10 miliona. Radnici sve češće štrajkuju i ukazuju na loše uslove rada.
Za eksperte koji proučavaju istoriju i kulturološku ulogu zaposlenja u SAD, ne iznenađuje što toliko ljudi daje otkaz u vreme pandemije. Milioni Amerikanaca iscrpljeni su surovim radnim uslovima - dugim sarima na poslu, niskom platom i nepostojanjem fleksibilnosti. A mnogi, naročito oni koji su tokom pandemije bili prvi na udaru su jednostavno "pregoreli".
"Ljudi govore da su sistematski nedovoljno plaćeni, ne odaje im se priznanje za količinu posla koju rade. Rade mnogo i završavaju najveći deo posla, a za to dobijaju plate od kojih ne mogu da žive i maltretman", rekla je Gardijanu Keti Viks, profesor ženskih studija na Djuk univerzitetu. "Pandemija je bila slamka koja je slomila kamili leđa".
Bendžamin Hanikat, istoričar sa Univerziteta Ajova navodi da je "posao" posledica Industrijske revolucije koji je poslednjih godina postao dominantan faktor u životima ljudi koji sada u SAD rade više od 70 sati nedeljno i imanju manje slobodnog vremena.
Iako su brojni ekonomisti predviđali da će ljudi raditi mnogo, mnogo kraće - 15 sati nedeljno, do 2030. godine, i uprkos tehnološkim naprecima, to se nije dogodilo. Zašto? Hanikat i njegov tim već pola veka pokušavaju da nađu odgovor na to pitanje.
Hanikat navodi i da su od kada je pre 80 godina, uspostavljena 40-satna radna nedelja, Amerikanci razvili gotovo religijsku posvećenost poslu, zbog čega on i njegovi saradnici očekuju da će odlazak na posao i dalje biti način života i mesto gde se naša čovečnost ispunjava i ispoljava.
Čak i pre pandemije, mnogi milenijalci su bili svesni da će finansijski stajati mnogo gore od svojih roditelja, da će imati manje novca od prethodnih generacija zbog porasta cena stanovanja i studentskih kredita. Ta realnost dovela je do toga da mnogi milenijalci ostanu bez iluzija kada je reč o poslu, a pandemija je samo produbila taj osećaj.
"Taj osećaj da su daleko od posla, da ne rade je probudio ljude. Shvatili su da postoje i druge stvari - šetnja po parku, život posle posla, nešto o čemu ranije nisu razmišljali", rekao je Hanikat.
Foto: Pixabay.com
Kompanije su mahom shvatile da je tolerancija na posao postala manja, naročito na prekovremeno i loše uslove, pa su odlučile da uvedu neke promene. Desetine kompanija su dozvolile zaposlenima da rade od kuće, neke eksperimentišu sa četvorodnevnom radnom nedeljom.
I na federalnom nivou su zvaničnici obraćali pažnju. U Kongresu se trenutno razmatra mogućnost plaćenog zdravstvenog i porodiljskoj odsustva, ali i skraćenje radne nedelje na 32 sata.
Uprkos svemu, mnogi jednostavno napuštaju svoje poslove, željni da vreme provode da decom, porodicom, prijateljima i okreću se "tezgama", poslovima sa pola radnog vremena ili, ako imaju sreće, poslovima koji im nude mnogo više "personalnog" vremena i mnogo više novca.
Iako neki stručnjaci veruju da je sve ovo samo privremeno i da će se situacija vratiti na staro, postoje i oni koji veruju da je pandemija trajno promenila način na koji ljudi gledaju na posao.
Lin sa početka priče kaže da je na Reditovom sabu r/Antiwork postavila svoju priču i naišla na ogromno razumevanje zajednice. Jedna osoba joj je čak rekla da ju je inspirisala toliko da je i sama dala otkaz.
"Način razmišljanja mi se potpuno promenio i shvatila sam da sam dozvolila da me tako tretiraju", rekla je Lin koja je u međuvremenu našla novi, bolje plaćen, posao koji nudi i bolje beneficije. "Sada definitivno mnogo više cenim svoje slobodno vreme i porodicu".
