"Počelo je virusom, ali ja sam jedan od zaboravljenih zarobljenika mašine."
Pol Aleksander (74) iz Teksasa oboleo je od dečje paralize sa šest godina usred igre sa svojim vršnjacima. Bolest ga je paralizovala od vrata nadole, zbog čega nije mogao samostalno da diše, pa je većinu života proveo u metalnoj "kutiji" koja to čini umesto njega. Uprkos tome, postigao je mnogo i postao inspiracija svima.
Mašina nazvana "gvozdena pluća" iz ranih 1900. bio je jedini način da se Polu, tada dečaku, spase život, a na neobične okolnosti brzo je morao da se navikne, prenosi "Telegraf".
Od tada može da gleda samo u ogledalo iznad svoje glave.
- Nije bitno da li možete da se pomerite ili ne. Nije važno da li možete da dišete ili ne. I to je ono što ja radim. Ja samo živim život - rekao je Aleksandar.
Mehanizam menja pritisak zbog čega njegova pluća rade.
Hiljade dece živelo je u metalnim kanisterima pre nego što je pronađena vakcina protiv polia. Aleksandar je jedan od nekoliko pacijenata koji i danas žive na ovaj način. Kao zarobljenik mašine, vremenom je počela da mu se i dopada.
- Kada se osećam usamljeno, depresivno ili nesrećno, ova mašina mi pomaže da se izborim sa tim - rekao je on.
Kasnije je naučio da deo vremena diše bez uređaja, a dobio je i diplomu pravnika, nakon čega je otvorio i kancelariju.
Međutim, u 74. godini ponovo je postao "zarobljenik" kutije.
Aleksander i dalje pronalazi snagu da napiše svoju autobiografiju, sa olovkom u ustima.
Još uvek ima puno planova.
- Nekada razmišljam o tome da uzmem brod i odem, da stavim svoja "gvozdena pluća" na brod i isplovim. Zašto da ne? Želim da vidim Evropu - iskren je on.
Aleksander se nada da će mu se jednog dana i ova želja ispuniti.