Krmaču sam jednu prodao, pa sam kupio žensko tele, zove se Ruža. Želim jednog dana da i ja imam svoju kuću i punu štalu, ovce i krave, traktor, kaže Radoje kog je baka odgajila od njegovih 15 dana.
Iako ima samo 12 godina, dečak Radoje Đokić iz čačanskog sela Katrga već je osetio na svojim sitnim plećima težinu života.
Majka ga je ostavila po rođenju, a u krilo ga je prihvatila baka koja ga je odgajila od njegovih 15 dana. Danas nju zove mama, jer za drugu ne zna.
Vredan je, pošten i pametan dečak. Iako još uvek samo dete, sa žarom u očima obavlja sve seoske poslove na imanju, jer je već svestan da samo uz svoj rad jednog dana može postati domaćin.
- Sve znam da radim i nije mi teško. Kosim livade, nosim travu, hranim životinje. Krmaču sam jednu prodao, pa sam kupio žensko tele, zove se Ruža. Želim jednog dana da i ja imam svoju kuću i punu štalu, ovce i krave, traktor, kaže za RINU Radoje.
Baka Mira osim Radoja u svom majčinskom krilu odgaja i unuku od nastradale ćerke, Ivonu koja isto ima 12 godina. Svi zajedno žive u maloj, trošnoj kućici koja prokišnjava. Sve je dotrajalo i neuslovno, ipak zajedno se bore da od prizemljuše naprave svoj dom.
Foto: RINA
Radojeva soba ima prozor koji geda u štalu, koja je nadograđena na oronuli kućerak. Ali, on skromno kaže da lepši pogled i ne želi da ima jer mnogo voli životinje.
- Ja sam Radoja uzela od kilogram mesa. Od mog bratanića žena se porodila i ostavila ga, a ja sam od tada išla po Centru za socijalni rad I dobila sam starateljstvo. Želela sam da mu koliko toliko pružim ljubav i dom. On zna da sam ja njemu baka, ali me od kad zna za sebe zove mama. On I Ivona su moj motiv da se borim. Godinama sam radila u nadnici I sve što bih zaradila davala sam da oni imaju, od teškog rada i ja sam se razbolela, ali nastavljam da se borim za njih. Deca su mi dobra, već su dosta zrelija od svojih vršnjaka. Znam da Radoja u školi deca adirkuju jer živi u lošim uslovima i vidim mu želju u očima da on radi i to promeni, ja zbog njega ne mogu da odustanem, sa suzama u očima priča Mira Mirković.
Foto: RINA
Dobri ljudi čuli su za ovu njihovu tužnu priču i organizovali se da pomognu. Vesna Mladenović iz Gornjeg Milanovca i lično je došla do Radoja i njegove bake i sestre, obišla ih i kupila ponešto što su želeli, a nisu mogli da priušte.
Tako je Radoje pre dvadesetak dana dobio svoj prvi mobilni telefon.
- Saznala sam za njih i želela sam nekako da pomognem. Kad sam došla videla sam da zaista žive u jako teškim uslovima. Kuća je jako neuslovna, tako da smo se organizovali da se ova kuća što imaju malo okreči i sredi, kaže Vesna.
Čačansko taksi udruženje je takođe dalo svoj doprinos i besplatno je vozilo radnike do ovog sela, ali ono što je cilj jeste da se ovoj namučenoj porodici dodatno pomogne.
Foto: RINA
- Leto je pred nama, nadam se da će se još dobrih ljudi javiti da sagradimo novu kućicu za njih.
Napuniti štalu sa još malo stoke, kako bi Radoju dali još veći elan da se trudi, da bude srećan I jednog dana pravi moravski domaćin, rekao je Ivan Mladenović takođe jedan od incijatora ove humane misije.
Autor:
