Samardžić je rekao da je istina da ono što daje nadu farmakolozima jeste to da se ispituje potencijalna efikasnost i bezbednost nekoliko stotina supstanci, postojećih lekova, sa kojima već imaju iskustva.

- U tom smislu se dešavaju određeni preliminarni rezultati koji još nisu potvrđeni. Tako da se treba držati relevantnih izvora, podataka, to su aktuelna saopštenja SZO, to je Ministarstvo zdravlja - kazao je Samardžić za Novo jutro TV Pink.

Samardžić je rekao da statistika kaže da je za 80 odsto pacijenata svih zemalja koje su se suočile sa mnogo širom epidemijom, sa blagom i umerenom kliničkom slikom, jedna simptomatska terapija sasvim dovoljna.

- Međutim, mi imamo jedan procenat pacijenata, nekih dvadesetak odsto koji razvijaju težu kliničku sliku, imamo i oko 5 odsto kritično obolelih. Dakle, za određene, selektovane grupe pacijenata mi moramo da primenimo izvesnu terapiju da bi pomogli tim pacijentima, da ne bi došlo do progresije kliničke slike - naveo je Samardžić.

Kaže da kada je u pitanju hlorokin postoji konsenzus struke da on može u akutnoj fazi ove infekcije da ima povoljne efekte.

- Mi još nemamo pouzdane rezultate - naglasio je Samardžić.

Osvrnuvši se da ljudi u svetu sami kupuju hlorokin istakao je da on kao što ima željene efekte, ima i brojne neželjene.

- U ovoj situaciji mi hlorokin primenjujemo isključivo u hospitalnim uslovima, pod lekarskim nadzorom. To saopštenje je juče evropska Agencija za lekove izdala svim zemljama članicama EU, odnosno onima koji prate evropsku regulativu u oblasti lekova - pojasnio je Samardžić i dodao:

- Ja ću pomenuti neželjene efekte, a to su poremećaj vidnog polja, kardiotoksičnost, nefrotoksičnost (oštećenje bubrega). Ono što se beleži kao najveći neželjeni efekat je poremećaj vidnog polja.

Samardžić kaže da farmakolozi više vole hidroksihlorohin koji ima manju distribuciju ka ossetljivim tkivima.

- Ne možemo na svoju ruku, ne možemo samostalno primeniti lek, već isključivo pod lekarskim nadzorom - upozorio je i dodao da to jeste lek koji daje nadu.