U Srbiji raste broj obolelih i umrlih od koronavirusa – da li možemo još nešto da uradimo kako bismo izbegli italijanski i španski scenario? Stručnjaci ističu da ako ne damo virusu da inficira novu osobu, on više neće postojati. Naglašavaju da niko ne može da kaže koliko će epidemija trajati, ali da to najviše zavisi od nas samih.

Imunolog Srđa Janković je rekao da moramo da budemo spremni da će svako doći u situaciju da zna nekoga ko je zaražen.

Navodi da očekuje da je realan broj zaraženih veći nego broj otkrivenih i da se to uračunava u procene epidemije.

O merama prevencije je rekao: "Ako ne damo virusu da inficira novu osobu, on više neće postojati".

Kaže da su mere koje se donose mučne i tegobne, ali da se one donose da bi se spasavali životi.

Janković kaže da pitanje pooštravanja mera nije pitanje brojki, već toga koliko se sprovode mere i preporuke. Istakao je da npr. u Nemačkoj, u nekim regionima ne postoji zakonska obaveza, ali se svi pridržavaju apela lekara.

Srđa Janković ističe da je mnogo života moguće spasiti ako se kontakti svedu na minimum.

O samoj bolesti je rekao da ona može da traje neko vreme sa lakšim simptomima, ali da je potrebno voditi računa o onima koji imaju tešku kliničku sliku.

- Teška slika se pojavljuje i kod mlađih. Ređe, ali je moguće. Zato je opasno razbuktavanje epidemije, jer ćemo to viđati češće ako oboli veliki broj osoba - rekao je Janković.

Kaže da će jedan broj ljudi dobiti tešku kliničku sliku i "da bi to trebalo shvatiti u najtežem mogućem značenju, jer se pluća ispune tešnošću i munjevito se razori plućno tkivo".

Dodao je i da se virusi stalno menjaju kada se umnožavaju, ali da tek mali deo svih mutacija menja osobine virusa. Navodi da je važno da podtipovi koji su već izolovani ne menjaju mogućnost detekcije virusa.