"Vrata su bila odškrinuta a prostorija zamračena. Kada sam ušao u sobu ugledao sam devojčicu kako mirno sedi na krevetu, uznemirena i uplašena. Pitao sam je: “jesi li ti Monika?” Rekla je: “Jesam, molim Vas nemojte da me bijete".

Ovim rečima Zlatko Novović kriminalistički policajac grupe za potražne delatnosti niške Kriminalističke policije, koji je spasio Moniku K. iz Suvog Dola, opisuje potresni susret sa devojčicom za kojom se tragalo 10 dana nakon što je oteo serijski silovatelj Ninoslav Jovanović (46), poznatiji kao “Malčanski berberin”. Novović je bio policajac koji je 20. decembra primio prijavu nestanka male Monike od njene majke Aleksandre, a sudbina je htela da je on i prvi nađe. 

Reakcija niške policije u nedelju bila je toliko munjevita, da je od trenutka kada je vlasnik vikendice u Pasjači prijavio da je video čoveka kako iskače kroz prozor kuće, do kada je Novović izvestio načelnika niške policije Slavišu Virijevića da je Monika na sigurnom kod njega, prošlo svega 16 minuta!

Operativci iz Niša bili su raspoređeni po selima u okolini Malče gde su pregledavali napuštene i nenaseljene kuće, vikendice, plevnje, štale, podrume, tavane ne bi li pronašli tragove Malčanskog berberina i otete devojčice. Timovi su dobili zadatak i da svakom od tih sela idu od kuće do kuće, od domaćinstva do domaćinstva i da od svakog od zatečenih građana prikupljaju obaveštenja. Takođe na građane je apelovano da i sami nakon odlaska policije što češće sami proveravaju kuće i obaveste policiju bez odlaganja na 192, ako primete nešto sumnjivo.

Novovićev tim bio je zadužen za Pasjaču, kada su dobili alarmatni poziv vlasnika vikednice da je nepoznati muškarac iskočio kroz prozor, u trenutku kada je on sa svojim sinom krenuo u obilazak kuće u kojoj inače ne živi.

- U roku od 8 do 10 minuta smo bili na adresi. Pošto je javio da je čovek koji je iskočio iz kuće pobegao u pravcu crkve, deo mog tima je odmah otišao da pokrije taj pravac ne bi li ga eventualno locirali. Oko 15 i 50 časova smo dobili to obaveštenje a već u 16.06 ja sam obavestio načelnika da je Monika kod Mene na sigurnom. Kada sam stigao na lice mesta, vlasnika kuće i njegovog sina sam zatekao na putu iznad kuće, delovali su mi uznemireno. Pitao sam gde je otišao i da li su ulazili u kuću, rekli su mi da nisu i pozvao sam ih da krenu sa mnom da mi otključaju vrata jer je kuća je bila zaključana. Najverovatnoje je da je osumnjičeni ušao kroz prozor, jer je kroz prozor i pobegao. Kada mi je otključao vrata, rekao sam vlasniku kuće da ne ulaze iz razloga bezbednosti i da ću ja sam da uđem, objašnjava Novović. Taktički je proverio prostoriju po prostoriju a onda u jednoj od soba naišao na Moniku.

- Vrata su bila odškrinuta a prostorija zamračena, Ugledao sam devojčicu kako sedi na krevetu, uznemirena uplašena, mirno. Ne mrda sa kreveta. Pitao sam je: Jesi li ti Monika. Rekla je: Jesam, molim Vas nemojte da me bijete. Pitao sam je što da te bijem, a ona je rekla da joj je osumjičeni sve vreme dok su bežali pričao da će policija mnogo da ih bije ako ih uhvati. Rekao sam je da li ti se majka zove Aleksandra da bih je umirio, a onda da sam policajac i da ništa ne brine, da je sada na sigurnom. Pričao sam joj: „Super si, devojka, vidim da si hrabra“. Onda sam obavestio načelnika Slavišu Virijevića po našim propisima. Od načelnika sam dobio nalog da niko ne sme da joj priđe dok ne dođu lekari Hitne pomoći - veli Novović.

Novović kaže da nemože da opiše trenutak sreće kada je roditeljima javio da je Monika pronađena.

- Majka se javila, rekao sam joj da je Monika kod nas na sigurnom i dao sam joj telefon da razgovara sa njom. Majka je vrištala od sreće, samo sam čulo u pozadini: Nađena nam Monika, našli su nam Moniku i opšte ovacije. Hitna pomoć je relativno brzo stigla. Pitao sam je da li je gladna i žedna. Rekla je da je tog dana je jela samo neke bombone i par kocki šećera. Dali smo joj da pije vodu, Hitna pomoć je stigla brzo i preduzela sve što treba, opisuje Novović.

Ispunio obećanje majci da će joj vratiti dete

Novović je bio dežuran kada je majka prijavila nestanak.

- Splet okolnosti bio da ja uzmem prijavu. Rekao sam joj da ćemo sve da preduzemo i da se ne sekira. Čak sam ubacio, malo ličnog, rekao sam: „ja ću da ti vratim Moniku, ne brini“. Osećam se predivno, nemam reči kojima bih mogao da opišem taj trenutak kada smo se u bolnici sreli sa majkom i ocem, i zbog činjenice da je ona nađena živa, u nekom psihičkom stanju koje je obećavajuće. Oni su bili presrećni, plakali su od sreće, nisu mogli da se zaustave. Bio sam i ja presrećan i zbog njihove reakcije, i zbog toga što sam onako kao profesionalac video da stanje te devojčice je onako bar psihički kako mi je na prvi pogled izgledala, vrlo obećavajuće, kaže Novović.