Marko Čadež kao jednu od najvažnijih aktivnosti vidi uspostavljanje novog načina predstavljanja privrede u svetu, po uzoru na austrijski model, koji je najzaslužniji što danas privreda Austrije od 10 evra čak sedam zarađuje u inostranstvu.

- Uradili smo dosta toga, mada sam ja od onih koji smatraju da uvek može više. Ušli smo u modernizaciju komorskog sistema i još na tome radimo sa našim prijateljima iz Privredne komore Austrije - rekao je Čadež u intervjuu Tanjugu.

Prema njegovim rečima, PKS je kao primer za ugled odabrala austrijski model, koji pruža mogućnost da komora bude pravi servis privrede.

- PKS se razlikuje od ostalih privrednih udruženja koje imaju legitimitet u zastupanju interesa određenih firmi, udruženja, esnafa. Komora je asocijacija koja bi trebalo da zastupa interese cele privrede, da u procesu donošenja mera ekonomske politike i zakona predstavlja izbalansirane stavove svih delova privrede, da u dijalogu sa vladom i drugim institucijama te stavove zastupa, brani i štiti, jer je privreda ta koja će 'živeti' propise - objasnio je on.

Prvi čovek PKS navodi da, kada je započeta reforma Komore, napravljena je jasna mapa puta - dokument od 80 strana podeljen na osam podprojekata, na čijoj realizaciji se radilo sa konsultantima i supervizorima iz austrijske komore.

- Prošli smo kroz dosta težak period. Analize su pokazale koliko nam radnih mesta treba, kakve kapacitete imamo i šta nedostaje. Morali smo da smanjimo i broj zaposlenih za trećinu, što nije bio lak korak, čime smo učešće plata u troškovima Komore smanjili sa 57 na 30 odsto - naveo je Čadež.

Zakon o komorama je usvojen poslednjih dana 2015, a to je, kazao je Čadež, početak koji će zahtevati više rada i posvećenosti.

- Dobro je što imamo pomoć Privredne komore Austrije, Nemačke i nemačkog GIZ-a. Sada nastupaju prave regorganizacione promene, pojačavanje kapaciteta i edukacija . Imali smo i dosta studijskih poseta i seminara, austrijski stručnjaci su dolazili kod nas i obučavali nas, a sada će i toga biti više - rekao je on.

Srpska komora, poput austrijske, mora da igra odlučujuću ulogu u podršci izvozu, rekao je on.

- Austrija je do pre 15 godina bila uvozno orijentisana privreda, ali je reoganizacijom komorskog sistema, uspostavljanjem novog modela predstavljanja privrede u inostranstvu i pružanjem podrške kompanijama, došla do toga da austrijska privreda od 10 evra, čak sedam zaradi u inostranstvu. Jedan evro koji komora uloži u rad svojih trgovinskih centara i predstavnika u svetu, kompanijama vrati 55 evra - naveo je on.

To je, prema njegovim rečima, adekvatan način da se ekonomska diplomatija poboljša.

- Ti ljudi bi trebalo da budu u koordinaciji sa nadležnim državnim institucijama, ali su odgovorni pre svega privrednicima. Njihovi uspesi i neuspesi meriće se uspehom u poboljšanju izvoza - izričit je on.

Čadež je naveo da su u protekloj godini napravljeni prvi koraci u reorganizaciji PKS - organizacija je manja, efikasnija, radilo se mnogo na dualnom obrazovanju, urađena je studija izvodljivosti šta treba da se uradi, od pilot projekta u tehničkim školama.

- Kada je reč o dualnom obrazovanju, naš cilj je da od nove školske godine uvedemo zajedno sa austrijskom komorom, nove profile obrazovanja i to u oblastima bankarstva, osiguranja, turizma i ugostiteljstva, logistike i špediterstva - naveo je on, dodajući da postoje merljivi ciljevi.

Takođe, intenzivirane su aktivnosti kada je reč o povezivanju srpskih kompanija sa inostranim, te je u tom smislu održano 40-ak foruma u Srbiji i 20-ak u svetu.

Kada je reč o katalogu usluga, novim servisima i pružanju javnih ovalšćenja PKS, Čadež poručuje da je komora sada efikasnija i da će biti prisutna na celoj teritoriji Srbije, a to može da se primeni za četiri meseca.

- PKS izda godišnje 120.000 različtihih dokumenata. Reorganizacija po ugledu na austrijski model je omogućila da napravimo sistem takav da privrednik ne mora više da dolazi u Beograd, već će isti kvalitet usluge imati bilo gde u Srbiji - objašnjava on.

Čadež je primetio i da je vlada, u protekle dve godine, u odnosu na prethodne, promenila odnos prema privredi i privrednicima, pa želi da ih čuje i uključi u kreiranje svojih nacrta i predloga zakona.

- Naši predstavnici su učestvovali u oko 30 radnih grupa nadležnih ministarstava i pokrenuli smo gotovo 50 inicijativa za izmene i dopune zakonskih i podzakonskih akata - rekao je Čadež.

On je naveo primer da su prihvaćene inicijative za izmene zakona o javnom dugu, o porezima na dodatu vrednost i dobit pravnih lica, o uspostavljanju međusobnog priznavanja u refakciji PDV sa drugim zemljama, kao i za izmene niza uredbi iz raznih oblasti poslovanja kojima su rešeni konkretni problemi privrednika i privreda dobila podsticajnije uslove poslovanja.

- Sa vladom smo intenzivno radili i na Zakonu o ulaganjima, ali i na zakonima o sporazumnom finansijskom restrukturiranju i inspekcijskom nadzoru - naveo je on.

Autor: G.N.