Tramp i Zelenski usaglasili 95 odsto mirovnog plana, Danska prvi put označila SAD kao stratešku pretnju - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Predsednici Ukrajine Volodimir Zelenski i SAD Donald Tramp sastali su se u odmaralištu na Floridi Mar-a-Lago gde su razmatrali plan od 20 tačaka koji su usaglasile delegacije dveju zemalja na prošlonedeljnim sastancima u Ženevi. Nakon sastanka, Zelenski i Tramp su telefonom razgovarali i sa liderima EU. "Naš sastanak je bio odličan. Mislim da smo pokrili više od 95 odsto pitanja i da smo napravili progres ka tome da okončamo ovaj rat, najkrvaviji od Drugog svetskog rata. Bila je čast da budete u Mar-a-Lagu, nadam ste da ste uživali u hrani", rekao je Tramp, obraćajući se Zelenskom. Ukrajinski predsednik je bio konkretniji: "Postigli smo velike rezultate u mirovnom planu od 20 tačaka, 90 odsto je dogovoreno. Američko-ukrajinske bezbednosne garancije su 100 odsto dogovorene. Bezbednosne garancije između SAD-a, Evrope i Ukrajine, gotovo dogovorene. Vojna dimenzija, 100 odsto dogovorena. Plan za prosperitet se finalizuje, i takođe smo razgovarali o redosledu narednih akcija.". Dodao je da je Ukrajina spremna za mir i da će možda ukrajinska delegacija i evropski lideri posetiti Vašington u januaru.

Tramp je priznao da sudbina istočne Donbas regije, koju Rusija zahteva da Ukrajina preda, ostaje nerešeno pitanje. „Sigurno je da je to jedno od velikih pitanja, i mislim da smo bliže", naveo je Tramp. SAD su predložile stvaranje „slobodne ekonomske zone“ u delovima Donbasa, iz kojih bi Ukrajina povukla svoje trupe u okviru mira sa Rusijom. Tramp nije precizirao kada bi pregovori mogli da budu zavšreni, ali je rekao da se mogu pojaviti neočekivana pitanja koja bi mogla da premete ceo proces. Na pitanje da li je nuklearna elektrana Zaporožje bila predmet razgovora, Tramp je odgovorio potvrdno, te da je nuklearka u dobrom stanju i može početi s radom odmah. "To je jedna od stvari o kojima sam razgovarao sa predsednikom Putinom. Razgovarali smo o nuklearnoj elektrani koja je verovatno najveća na svetu. I predsednik Putin zapravo sarađuje sa Ukrajinom na tome da je otvore. Bio je veoma dobar u tom smislu. Želi da je vidi otvorenu. I nije je gađao raketama, nije je gađao ničim. To bi bila velika opasnost. Ali oni rade zajedno kako bi je otvorili. Znate, imaju 5.000 ljudi u toj elektrani. To je veliki korak kada je ne bombarduju. To je veliki korak", rekao je Tramp.

Govoreći o telefonskom razgovoru sa Putinom koji je imao pre sastanka sa predsednikom Zelenskim, Tramp je rekao da Rusija ne bi pristala na prekid vatre da bi se u Ukrajini održao referendum. "To je jedna od stvari na kojima radimo. Oni ne žele da stanu da se bore, za slučaj da će ponovo morati da počnu, što je mogućnost. Razumem Putinovu poziciju. Ja sam na strani zaustavljanja rata, na strani mira. Mislim da je to problem koji će biti rešen", naveo je Tramp.

Pre sastanka sa Zelenskim, u izjavi za Politiko, Tramp se predstavio kao vrhovni arbitar bilo kakvog mirovnog sporazuma između Ukrajine i Rusije. On je poručio da ukrajinski predsednik "nema ništa" dok on to ne odobri. Komentari predsednika SAD naglašavaju stepen do kog sudbina Ukrajine zavisi od toga da ubedi Trampa da popušta dovoljno da zadovolji predsednika koji je, ponekad, izgledao sklon da se naginje Rusiji ako to znači kraj rata. Rusija se vrlo malo pomerila sa svog maksimalističkog stava i nije reagovala na najnoviji predlog. SAD su, u međuvremenu, pritiskale Zelenskog da odustane od svojih prvobitnih zahteva, a Tramp je često izgledao kao da gubi strpljenje sa cenkanjem, ocenjuje Politiko. Ipak, Tramp je izrazio uverenje da će sastanak sa Zelenskim biti produktivan. "Mislim da će sve biti u redu sa njim. Mislim da će sve biti u redu sa Putinom“, poručio je on.

Uoči susreta sa Trampom, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je izneo detalje ažuriranog mirovnog plana koji Rusiji nudi mogućnost povlačenja ukrajinskih trupa sa istoka zemlje i stvaranje demilitarizovane zone na tom prostoru. Objašnjavajući plan od 20 tačaka, koji su tokom vikenda na Floridi dogovorili američki i ukrajinski izaslanici, Zelenski je rekao da će Rusi odgovoriti u sredu, nakon što Amerikanci budu razgovarali sa njima, piše BBC. Opisujući plan kao „glavni okvir za okončanje rata“, rekao je da on predviđa bezbednosne garancije Sjedinjenih Američkih Država, NATO-a i evropskih zemalja za koordinisani vojni odgovor u slučaju da Rusija ponovo izvrši invaziju na Ukrajinu. Govoreći o ključnom pitanju istočnog ukrajinskog Donbasa, Zelenski je rekao da je „slobodna ekonomska zona“ jedna od mogućih opcija. On je novinarima rekao da, pošto je Ukrajina protiv povlačenja, američki pregovarači razmatraju uspostavljanje demilitarizovane zone ili slobodne ekonomske zone. Naglasio je da bi svaka oblast iz koje bi se ukrajinske trupe povukle morala da ostane pod policijskom kontrolom Ukrajine. Plan od 20 tačaka smatra se ažuriranjem originalnog dokumenta od 28 tačaka, koji je američki izaslanik Stiv Vitkof dogovorio sa Rusima pre nekoliko nedelja, a koji je u javnosti uglavnom viđen kao snažno prilagođen zahtevima Kremlja.

U agresiji protiv Ukrajine ruske snage su dostigle novi nivo zločina protiv civila i civilne infrastrukture napadajući masovno toplane i izvore grejanja za stanovnike ukrajinskih gradova. U jednom od poslednjih takvih masovnih napada trećina prestonice Ukrajine ostala je bez grejanja, dok su 22 osobe tom prilikom povređene. "Jedini odgovor Rusije na mirovne napore su brutalni napadi stotinama dronova i raketa na Kijev i druge gradove i regione", naveo je ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrej Sibiha na mreži Iks. Napad je pogodio sedam okruga, a prema podacima gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička sistemi grejanja su pretrpeli ozbiljna oštećenja, što je dovelo do prekida grejanja u velikom delu grada. Prethodno, samo dan pre mirovnih razgovora Ukrajine i SAD, najmanje jedna osoba je poginula i 32 je ranjeno u ruskom napadu raketama i dronovima na glavni grad Kijev. Posle tih napada 50.000 domova ostalo je bez struje u oblasti Kijeva, saopštila je najveća ukrajinska energetska kompanija, prenosi BBC. Rusija je nanela ozbiljnu štetu energetskoj infrastrukturi, saopštila je DTEK Grupa u novom izveštaju na Telegramu, i dodala da njihove ekipe rade neprestano kako bi se struja vratila potrošačima. Među ranjenima u Kijevu je i jedno 16-godišnje dete, rekao je danas šef gradske vojne uprave Timur Tkačenko.

Na ove napade Ukrajina je uzvratila napadom dronovima na Moskvu koji su privremeno paralisala vazdušni saobraćaj iznad glavnog grada Rusije. Obustavljeno je stotine letova uoči početka nacionalnih praznika, saopštile su ruske vlasti. Portparol vazduhoplovne uprave izjavio je da na aerodromima Šeremetjevo i Vnukovo satima nije bilo moguće poletanje ni sletanje aviona, prenosi Index.hr. Ruska državna novinska agencija Ria Novosti izvestila je da je više od 300 letova moralo biti otkazano ili odloženo, a oko 70 aviona preusmereno je na alternativne aerodrome. Preostala dva moskovska aerodroma - Domodedovo i Žukovski, nisu se suočila s ovim problemom. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin prethodno je rekao da se ruska prestonica suočila sa neuobičajeno velikim brojem ukrajinskih dronova - oko 30, što ukazuje na značajno povećanje sposobnosti Ukrajine da izvodi ovu vrstu napada.

Predsednik Rusije Vladimir Putin nagovestio je mogućnost da prihvati razmenu dela teritorije koju kontrolišu ruske snage u Ukrajini, ali je ponovio da Moskva želi ceo Donbas, objavio je Komersant. Prema navodima tog lista, Putin je to rekao u razgovoru sa vodećim ruskim biznismenima na sastanku u Kremlju, javlja Rojters. Putin je naveo da je ruska strana i dalje spremna da napravi ustupke o kojima je govorio u Enkoridžu na Aljasci, na samitu sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Putin želi ceo Donbas, ali van tog područja "nije isključena mogućnost delimične razmene teritorija", piše Komersant. Prema navodima lista, Putin je na sastanku sa ruskim biznismenima pomenuo i pitanje nuklearne elektrane u Zaporožju, navodeći da je bilo reči o zajedničkom rusko-američkom rukovođenju.

Svaki evropski kontingent vojnika raspoređen u Ukrajini postao bi legitimna meta ruskih oružanih snaga, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov. Kako je prenela ruska državna novinska agencija TASS, Lavrov je rekao da će Moskva nastaviti "saradnju s američkim pregovaračima na trajnim sporazumima koji se bave temeljnim uzrocima sukoba". Lavrov je, bez pružanja dokaza, optužio evropske političare da su vođeni "ambicijama" u svojim odnosima s Kijevom i da zanemaruju narod Ukrajine, kao i sopstveni narod. "Nakon promene administracije u SAD, Evropa i Evropska unija postale su glavna prepreka miru", rekao je Lavrov, dodajući da Evropljani "ne skrivaju svoje namere da se pripreme za rat protiv Rusije".

U okviru inicijative predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog "Bring Kids Back UA" i uz podršku tima "Save Ukraine" uspešno je vraćena grupa ukrajinske dece i tinejdžera sa ukrajinskih teritorija koje je privremeno okupirala Rusija. Među vraćenom decom je devetogodišnja Alina, čija se porodica dugo plašila da napusti teritorije pod okupacijom, jer je njen otac bivši vojnik. Ruske snage redovno su, prema navodima Ukrinforma, proveravale ovakve porodice, vršile pretrese, ispitivanja i zastrašivanja. Sedamnaestogodišnji Jevgen je celu školsku godinu proveo pod okupacijom. Bio je primoran da pohađa kadetski razred, učestvuje u takozvanim "vaspitnim razgovorima" i vojnopatriotskim aktivnostima. Pored njih, u Ukrajinu su vraćeni i šesnaestogodišnji Matvij i njegova osmogodišnja sestra Alisa, kao i šesnaestogodišnja Mija. U objavi organizacije je izražena zahvalnost partnerima "Save Ukraine", organizaciji "We are all Ukrainians 2022", humanitarnom fondu "Humanity", timu "Helping to Leave" i Ujedinjenom centru za koordinaciju potrage i oslobađanja zatvorenih osoba, za zajedničke napore u spasavanju ukrajinske dece. Prethodno je na teritoriju pod kontrolom Ukrajine vraćena još jedna grupa dece, starosti od 7 do 17 godina, iz privremeno okupiranih oblasti Hersona.

Danska, država poznata po geopolitičkoj jasnoći i pragmatičnom pristupu pitanjima odbrane, postala je prva članica EU koja je SAD zvanično klasifikovala kao potencijalnu pretnju. Danska vojna obaveštajna služba (Forsvarets Efterretningstjeneste, FE) objavila je svoj godišnji izveštaj o strateškim i bezbednosnim rizicima i pretnjama u kome po prvi put od svog osnivanja, SAD izričito navode kao izvor strateške zabrinutosti. Situacija je opisana kao „posebno ozbiljna i dugotrajna“, naglašava direktor FE Tomas Ahrenkiel, koji u predgovoru upozorava: „Kraljevina Danska suočava se sa pretnjama i bezbednosnim izazovima najozbiljnijim od završetka Hladnog rata.“ On ukazuje na istovremeno preklapanje kriza bez presedana, navodeći „pojačanu konkurenciju velikih sila na Arktiku, otvorenu ambiciju Kine da preoblikuje svetski poredak i trajnu pretnju transnacionalnog islamističkog terorizma“.

Glavna zabrinutost danskih analitičara i dalje ostaje Rusija koja se smatra najverodostojnijom direktnom vojnom pretnjom Evropi. Prema procenama FE, sukob u Ukrajini će se nastaviti i posle 2025, pri čemu se ističe da ruski diplomatski signali prikrivaju strategiju maksimalnog pritiska. FE opisuje Rusiju kao državu koja se „metodično priprema za direktnu konfrontaciju sa NATO“ ubrzanim ponovnim naoružavanjem, restrukturiranjem privrede oko ratnih potreba i militarizacijom celokupnog civilnog društva. Pored Rusije, islamistički terorizam ostaje jedna od najneposrednijih i najnepredvidljivijih pretnji. Izveštaj podseća na napad nožem u Miluzu početkom 2025, koji se opisuje kao simbol nasilja niske cene, teško uočljivog, ali sa snažnim psihološkim efektom. Službe beleže porast kako osujećenih, tako i uspešnih napada, podstaknutih individualnom radikalizacijom i onlajn propagandom. U izveštaju se pominje i Kina koja je opisana kao strpljiva, ali sistematska sila, koja nastoji da oslabi zapadni uticaj bez direktne vojne konfrontacije, kako bi se predstavila kao verodostojna alternativa američkom vođstvu. Izveštaj posvećuje detaljnu analizu Pekingu, optužujući ga da pokušava da preoblikuje međunarodne norme, naročito promovisanjem relativističkog i neuniverzalnog shvatanja ljudskih prava u multilateralnim forumima.

Najzanimljiviji deo izveštaja jeste uvrštavanje SAD među faktore rizika – istorijska prekretnica u evropskom poimanju transatlantske bezbednosti. Danske zabrinutosti fokusirane su na dve glavne ose: prvo, američke ambicije na Arktiku, ključnom regionu za pomorske rute, prirodne resurse i vojno odvraćanje. FE ukazuje na „rastući strateški interes SAD za Grenland“, autonomnu teritoriju Danske, podsećajući na ranije izjave američkog predsednika Donalda Trampa o mogućoj kupovini. Ovo pojačano interesovanje povećava rizike od špijunaže, političkog pritiska i sajber napada, ne samo na Grenland, već na čitavo Kraljevstvo. Drugo, dovodi se u pitanje pouzdanost Vašingtona kao krajnjeg garanta evropske bezbednosti. FE strahuje da bi dalja povlačenja američkih trupa sa kontinenta Moskva mogla protumačiti kao znak slabosti, što bi podstaklo agresivniju politiku. Šire posmatrano, izveštaj kritikuje rastući američki unilateralizam, ističući da on „više ne isključuje upotrebu vojne ili ekonomske sile, čak ni prema saveznicima“, te da koristi trgovinske pritiske i sankcije kao političko sredstvo.

Nemačka desničarska stranka "Alternativa za Nemačku" (AfD) optužena je da koristi svoja poslanička pitanja kako bi prikupljala informacije koje bi mogle da budu od interesa za ruske obaveštajne službe, piše briselski Politiko. Poslanik AfD-a u parlamentu pokrajine Tiringije Ringo Milman više puta je podnosio upite regionalnoj vladi u vezi sa transportom zapadnog oružja u Ukrajinu i lokalnim sistemima odbrane od dronova, što je izazvalo optužbe centrističkih političara da stranka pokušava da otkrije osetljive informacije za Moskvu. Ministar unutrašnjih poslova Tiringije, Georg Majer (SPD) rekao je da AfD pokazuje "neverovatno interesovanje za kritičnu infrastrukturu i bezbednosne vlasti", dok AfD negira da deluje po nalogu Kremlja. AfD je poznata po stavovima povoljnim za Rusiju, uključujući obnavljanje ekonomskih veza i prekid vojne pomoći Ukrajini, ističe Politiko. Od 2020. godine, AfD je podneo više od 7.000 upita vezanih za bezbednost, uključujući gotovo 70 odsto upita u Tiringiji i više od 60 odsto u Bundestagu. Stručnjaci smatraju da takva praksa može da predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost, bilo da stranka deluje u sopstvenom interesu ili u interesu Kremlja.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da SAD neće brzo slediti Izrael u priznanju nezavisnosti Somalilenda, navodeći da je to pitanje koje tek treba "detaljno proučiti". "Sve je predmet razmatranja. Proučićemo to. Proučavam mnogo stvari i uvek donosim odlične odluke, a one se ispostave ispravnim", naglasio je Tramp za Njujork post. On je dodao i da ga potez Izraela zasad nije ubedio, kao i da će predstojeći razgovori sa izraelskim premijerom biti pre svega usmereni na situaciju u Pojasu Gaze. "Da li neko zna šta je Somalilend uopšte", naveo je Tramp. Na kraju, upitan da prokomentariše ponude Somalilenda SAD za luku u strateški važnom Adenskom zalivu, Tramp je kroz smeh odgovorio "jaka stvar". Izrael je prethodno priznao Somalilend, otcepljeni region Somalije, kao "nezavisnu i suverenu državu", izjavio je izraelski premijer Benjamin Netanjahu, čime je Izrael postao prva država koja je to učinila. Kako je naveo "Ynetnews", Netanjahu je saopštio da Izrael zvanično priznaje Republiku Somalilend, a njegov kabinet je objavio da su Netanjahu i predsednik Somalilenda potpisali zajedničku deklaraciju. U saopštenju je navedeno da je deklaracija potpisana "u duhu Avramovih sporazuma", koje je inicirao američki predsednik Donald Tramp. Prema izveštajima, u okviru buduće saradnje razmatra se mogućnost da Somalilend prihvati palestinske izbeglice iz Pojasa Gaze. Ministri spoljnih poslova Somalije, Egipta, Turske i Džibutija osudili su izraelsko priznanje Somalilenda, saopštili su zvaničnici Egipta. Somalilend je proglasio nezavisnost od Somalije 1991. godine.

Izrael nikada neće povući sve svoje trupe iz Pojasa Gaze, izjavio je u četvrtak izraelski ministar odbrane Israel Katz. "Izrael se nikada neće u potpunosti povući iz Gaze. Unutar pojasa biće znatno bezbednosno područje", rekao je Katz tokom konferencije koju su organizovale novine Makor Rishon, koje podržavaju doseljenike. Dodao je da bi to ostalo tako čak i u slučaju prelaska na drugu fazu mirovnog plana američkog predsednika Donalda Trampa i razoružanja Hamasa. Bezbednosna zona bi se protezala unutar Gaze, a u severnom delu obalnog pojasa mogle bi da se stvore izraelske doseljeničke jezgre koje bi štitile bezbednosnu zonu. Katz, član desničarske stranke Likud premijera Benjamina Netanjahua, time je ponovo suprotstavio stavove Trampovog mirovnog plana, koji predviđa postupno povlačenje svih izraelskih trupa iz Pojasa Gaze. Iako se nakon kritika sličnih izjava izrečenih u utorak činilo da ih Katz povlači, u četvrtak je na konferenciji rekao: "Vozim unazad samo u automobilu".

Grupa od 14 zemalja, uključujući Francusku, Nemačku i Veliku Britaniju, osudilo je izraelsko uspostavljanje 19 novih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali. "Pozivamo Izrael da poništi ovu odluku i da obustavi širenje naselja, u skladu sa Rezolucijom 2334 Saveta bezbednosti UN", navele su te zemlje u zajedničkoj deklaraciji, prenela je danas britanska agencija Rojters. "Ta jednostrana akcija, koja je deo opšteg intenziviranja politike naseljavanja na Zapadnoj obali, predstavlja kršenje međunarodnog prava i rizikuje da podstakne nestabilnost", dodaje se u tekstu. To "rizikuje da ugrozi sprovođenje mirovnog plana za Gazu, čak i dok su u toku napori da se pređe na drugu fazu", navele su te zemlje. Deklaraciju su podržali predstavnici Nemačke, Belgije, Kanade, Danske, Španije, Francuske, Italije, Irske, Islanda, Japana, Malte, Holandije, Norveške i Velike Britanije. Te zemlje su ponovile "nepokolebljivu posvećenost sveobuhvatnom, pravednom i trajnom miru" zasnovanom na rešenju dve države "u kojem dve demokratske države, Izrael i Palestina, žive jedna pored druge u miru i bezbednosti unutar sigurnih i priznatih granica".

Predsednik Irana Masud Pezeškijan poručio je da je njegova zemlja u ratu velikih razmera sa Sjedinjenim Američkim Državama, Evropom i Izraelom, kao i da je taj sukob gori od onog sa Irakom 1980-ih. "U ratu smo ogromnih razmera sa SAD, Izraelom i Evropom, jer oni ne žele da naša zemlja ostane stabilna", navodi se u intervjuu objavljenom na sajtu vrhovnog vođe Irana ajatolaha Alija Hamneija. Pezeškijan je dodao da je rat Zapada protiv Irana "komplikovaniji i teži" u poređenju sa ratom sa Irakom od 1980. do 1988. godine, u kom je na obe strane poginulo više od milion ljudi. Ove njegove izjave dolaze uoči planiranog sastanka premijera Izraela Benjamina Netanjahua i predsednika SAD Donalda Trampa, koji bi u ponedeljak trebalo da razgovaraju upravo o Iranu.

Samo deset najvećih klimatskih katastrofa ove godine koštalo je 120 milijardi dolara, odnosno oko 102 milijarde evra, prema podacima britanske nevladine organizacije Christian Aid, preneo je radio Frans info. Ta nevladina organizacija, koja se bori protiv klimatskih promena i njihovih posledica, analizirala je poplave, suše i požare ove godine i navela deset događaja čiji su troškovi pojedinačno premašili milijardu dolara. Prošle godine su sve klimatske promene koštale svet više od 200 milijardi dolara, navela je britanska organizacija. U 2025. godini, ogromni požari u Los Anđelesu prošlog januara su najskuplja klimatska katastrofa, prema pomenutoj rang listi. Ti megapožari, pogoršani globalnim zagrevanjem, izazvali su više od 400 smrtnih slučajeva i rekordnu štetu u SAD, procenjenu na više od 60 milijardi dolara. Na drugom mestu su cikloni i bujične kiše u jugoistočnoj Aziji prošlog novembra. Više od 1.750 ljudi je poginulo, a šteta se procenjuje na više od 25 milijardi dolara. Poplave u Kini tokom leta su treća najskuplja katastrofa, sa više od 30 žrtava i 11,7 milijardi dolara štete. Sledeći je uragan Melisa, koji je krajem oktobra i početkom novembra pogodio Karibe, Jamajku, Haiti i Kubu. Šteta je iznosila više od osam milijardi dolara. Poplave u Indiji i Pakistanu između juna i septembra koštale su više od šest milijardi dolara), tajfuni na Filipinima krajem godine (oko pet 5 milijardi dolara), suša u Brazilu tokom prve polovine godine (približno 4,75 milijardi dolara), tropska oluja Alfred u Australiji u februaru (1,2 milijarde dolara), ciklon Garans, koji je pogodio ostrvo Reunion u februaru (1,05 milijardi dolara) i na kraju poplave u Teksasu prošlog jula (približno milijardu dolara). Da bi sastavila ovu rang listu, britanska nevladina organizacija se oslanjala na procene osiguravajućih društava i kompanija. Britanska NVO navodi i još deset drugih katastrofa, kao što su poplave u kojima su stotine ljudi poginule u Nigeriji u maju i tekuća suša u Iranu.

Rejting francuskog predsednika Emanuela Makrona pao je na 25 odsto u decembru, što je najniži nivo od njegovog stupanja na funkciju 2017. godine, pokazali su rezultati najnovijeg istraživanja javnog mnjenja koje je sprovela agencija Toluna/Harris Interactive za francuski informativni tv kanal LCI. Nakon blagog porasta u novembru, kada je njegova popularnost dostigla 29 odsto, Makron je izgubio četiri procentna poena u decembru. Ovaj pad rejtinga se, kako se navodi u izveštaju, uglavnom objašnjava preusmeravanjem pažnje sa međunarodnih pitanja na unutrašnju politiku Francuske.

Ovi podaci dolaze u trenutku kada su odnosi Nemačke i Francuske, zbog narušenog partnerstva nemačkog kancelara Fridriha Merca i predsednika Makrona daleko od harmoničnih, a dubok jaz postoji i sa nemačkim istočnim susedom, Poljskom, ocenjuje berlinski portal table.media. Portal ocenjuje da sa izmakom ove godine između Merca i Makrona postoji mnogo više nesuglasica, nego slaganja, "iako su i nemački kancelar i francuski predsednik strastveni Evropljani". Kao primere razmimoilaženja navodi sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama Latinske Amerike Merkosur, finansiranje Ukrajine, stav o razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, i zajednički projekat Borbenog vazdušnog sistema budućnosti (FCAS). Trenutno, između Pariza i Berlina ne preteže harmonija, nego rivalitet, a raniji harmonični odnosi dve velike zemlje su redovno doprinosili i smirivanju bilo kakvih nesuglasica među članicama Evropske unije, piše portal. Merc je, ocenjuje table.media, u novije vreme pokušao da za Nemačku obezbedi vodeću ulogu u međunarodnim odnosima, ali mu je Makron kontrirao, pošto smatra da takva uloga pripada Francuskoj.

Američki predsednik Donald Tramp ponovo je kritikovao voditelja kasnonoćne "talk-show" emisije Stivena Kolbera, rekavši da bi ga "trebalo uspavati". Na Badnji dan u SAD-u, dok se emitovala repriza Kolberove emisije, prvobitno objavljena 8. decembra, američki predsednik je na svojoj društvenoj platformi Truth Social napisao da bi CBS, televizijska mreža koja prenosi Kolberovu emisiju, voditelja "trebala ODMAH 'uspavati'", dodajući da bi to bila "humanitarna stvar". Kolbera, čija je emisija često među najgledanijima, Tramp je nazvao "jadnom katastrofom bez talenta ili bilo čega drugog potrebnog za uspeh u šoubiznisu". Tramp je rekao da je voditelj, otkako je CBS najavio otkazivanje njegove emisije, postao još gori. CBS je u julu najavio da će emisija "The Late Show with Stephen Colbert" biti otkazana u maju 2026. Kasnonoćne emisije često ismevaju Trampa. Otkako je Tramp izabran za predsednika, smatraju se popularnim formatom za suprotstavljanje njegovom desničarskom populizmu, piše DPA.

Sud u Rusiji je osudio proratnog aktivistu i kritičara predsednika Vladimira Putina za veličanje terorizma i izrekao mu kaznu od šest godina zatvora. Sergej Udaljcov, vođa pokreta Levi front, koji se protivi Putinu i povezan je sa Komunističkom partijom, uhapšen je prošle godine. Prema pisanju ruskog nezavisnog novinskog sajta Mediazona, optužbe protiv njega proizilaze iz članka koji je Udaljcov objavio na mreži u znak podrške drugoj grupi ruskih aktivista optuženih za formiranje terorističke organizacije. Ti aktivisti su osuđeni tokom meseca i izrečene su im kazne u rasponu od 16 do 22 godine zatvora. Udaljcov je odbacio optužbe i ocenio ih je kao izmišljene. On je danas ocenio presudu kao "sramotnu" i rekao da stupa u štrajk glađu, prenela je Mediazona. Udaljcov je bio istaknuta opoziciona ličnost tokom masovnih protesta u Rusiji 2011-12, izazvanih izveštajima o široko rasprostranjenom nameštanju parlamentarnih izbora.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da su Sjedinjene Države pokrenule "moćne i smrtonosne" napade protiv snaga terorističke organizacije Islamska država u Nigeriji, nakon što je prethodno nedeljama optuživao vladu te zapadnoafričke zemlje da nije uspela da obuzda progon hrišćana. "Večeras, po mom naređenju kao vrhovnog komandanta, Sjedinjene Države su pokrenule snažan i smrtonosan udar protiv terorističkog ološa Islamske države na severozapadu Nigerije, koji progoni i svirepo ubija, prvenstveno, nevine hrišćane, na nivoima kakvi nisu viđeni godinama, pa čak i vekovima", rekao je Tramp na platformi Truth Social. Dodao je da je "ranije upozorio ove teroriste da ako ne zaustave klanje hrišćana, nastaće pakao", navodeći da se to "večeras dogodilo". Američka komanda za Afriku, koja nadgleda američke vojne operacije u Africi, saopštila je da je njena "prva procena da je više terorista Islamske države ubijeno u svojim kampovima" u Nigeriji, prenosi CBS.

Japanska vlada odobrila je predlog vojnog budžeta za narednu godinu koji prelazi 9.000 milijardi jena (58 milijardi dolara) sa ciljem da ojača, pre svega, sposobnost udara i obalsku odbranu krstarećim raketama i bespilotnim letelicama, u vreme rastućih tenzije u regionu. Predlog budžeta za fiskalnu 2026. godinu, koja počinje u aprilu, je veći za 9,4 odsto u odnosu na 2025. a označava i četvrtu godinu u tekućem japanskom petogodišnjem planu u kojima se znatno uvećavaju izdvajanje za oružje. Povećanje budžeta usledilo je u vreme kada se Japan suočava sa porastom tenzija sa Kinom. Premijerka Sanae Takaiči rekla je u novembru da bi japanska vojska mogla da bude uključena ako Kina preduzme akcije protiv Tajvana, samoupravnog ostrva koje Peking kaže mora da dođe pod njegovu vladavinu.

Načelnik Generalštaba libijske vojske Mohamed Ali Ahmed el Hadad poginuo je u avionskoj nesreći u Turskoj, saopštio je libijski premijer Abdul Hamid Dbeibeh. Ostaci aviona u kojem se nalazio libijski načelnik Generalštaba, a koji je nestao ubrzo nakon poletanja iz Ankare u utorak uveče, pronađeni su, saopštio je turski ministar unutrašnjih poslova. „Ostatke aviona koji je poleteo sa aerodroma Ankara–Esenboga ka Tripoliju pronašle su naše žandarmerijske snage dva kilometra južno od sela Kesikkavak, u okrugu Hajmana“, oko 50 kilometara jugoistočno od turske prestonice, saopštio je ministar Ali Jerlikaja. Ranije je turski ministar unutrašnjih poslova objavio da je turska kontrola leta izgubila radio-vezu sa avionom koji je prevozio načelnika Generalštaba libijske vojske, Muhameda Alija Ahmeda Al-Hadada, nedugo nakon poletanja iz Ankare ka Tripoliju.