Putin blokira mir, Zelenski zagrmeo: Ukrajina neće pokleknuti - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Ukrajina je proslavila svoj Dan nezavisnosti. Tokom proteklog dana širom Evrope od Ajfelove kule do Evropske komisije i drugih značajnih građevina sijale su boje ukrajinske zastave. Posle 3,5 godine agresije Ukrajina postoji kao nezavisna država koja je ponovo na testu da brani svoju slobodu i nezavisnost. Uoči Dana nezavisnosti Ukrajine, EU je isplatila preko 4 milijarde evra podrške — uključujući 3,05 milijardi evra putem Instrumenta za Ukrajinu i milijardu evra kroz makrofinansijsku pomoć. Od početka ruskog rata u punom obimu, EU i države članice su mobilisale 168,9 milijardi evra humanitarne, finansijske i vojne pomoći Ukrajini. Povodom Dana nezavisnosti predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski se oglasio snažnom porukom “Danas se navršava 1.276. dan od početka totalnog rata. Ukrajina je u ratu protiv Rusije za svoju nezavisnost duže nego što je iko u svetu očekivao. To je rezultat patriotizma i efikasnosti našeg naroda. Rezultat naših ratnika koji se herojski bore za našu državu i uništavaju okupatora.

Zahvalan sam svakom od vas, u svim našim odbrambenim i bezbednosnim snagama, na snazi koju dajete Ukrajini i na svakom rezultatu koji postižete. Nesumnjivo je da je jaka i sposobna ukrajinska vojska najpouzdanija bezbednost za naš narod. Ali su nam potrebne i snažne garancije bezbednosti od svih onih koji traže mir. Svakog dana, zajedno sa Sjedinjenim Državama, Evropom i svim našim partnerima, radimo na garantovanju bezbednosti. Ukrajina mora da postigne svoje ciljeve, a ti ciljevi su pravedni: zaštititi živote, braniti nezavisnost i obezbediti dostojanstven mir za Ukrajinu.” U svojom pismu predsednik SAD Donald Tramp odaje priznanje Ukrajini rečima “Narod Ukrajine ima nesalomljiv duh, a hrabrost vaše zemlje inspiriše mnoge. Dok obeležavate ovaj važan dan, znajte da Sjedinjene Države poštuju vašu borbu, odaju počast vašim žrtvama i veruju u vašu budućnost kao nezavisne nacije.” Kanada je najavila novi paket pomoći vredan jednu milijardu dolara, a Norveška sprema pakete od 8,5 milijardi dolara za 2026.godinu. Pomoć Ukrajini kao što vidimo nikada neće stati. Sajber partizani, udarna grupa vojne obaveštajne službe Ukrajine, hakovali su program ruskog televizijskog provajdera na dan 24.avgusta gde su emitovali informacije o krizi sa snabdevanjem goriva u Rusiji, nedostatku vode u okupiranoj Donjeckoj oblasti, snimke napada na ruske rafinerije i ruske vojne gubitke. Na ukupno 116 kanala na Dan nezavisnosti Ukrajine građani Rusije su mogli da se suoče sa istinom koja je od njih vešto skrivana.

Sada kada Rusija pomaže Severnoj Koreji u proizvodnji propagande, besmislice dostižu nove visine, jer je ruski teretni avion insceniran skoro u filmskom maniru kako isporučuje novi tovar severnokorejskih leševa koji nisu preživeli susret sa ukrajinskim oružanim snagama, uprkos tome što je ruska propaganda tvrdila da nema boraca Severne Koreje.

18. avgusta održan je samit Tramp-Zelenski kao deo sveobuhvatnih napora američke administracije da okončna agresiju na Ukrajinu. Samit su svojim prisustvom podržali predsednica EU komisije Ursula fon der Lajen, premijer Ujedinjenog Kraljevstva Kir Starmer, predsednik Finske Aleksandar Stub, predsednik Francuske Emanuel Makron, premijerka italije Đorđa Meloni, kancelar SR Nemačke Fridrih Merc i generalni sekretar NATO-a Mark Rute. Samit Tramp-Putin nije uspeo da uspostavi preko potrebno primirje i zamrzavanje linija fronta. Pojavljuju se teze da Putin ne bi ni došao na samit sa Trampom da nisu zavedene carine od 50% Indiji koja je profitirala od kupovine ruske nafte kroz finansiranje ruske vojne mašinerije. Drugi pak smatraju da je samit američkog i ruskog predsednika bio prilika za Putina da promoviše svoje teze i pokaže kako je još uvek relevantan sagovornik u oblasti globalne bezbednosti. Treći smatraju da kako vreme prolazi evropljani uspevaju da izoluju Putina kao jedinog krivca za odsustvo primirja. Dajemo pregled najznačajnih izjava lidera nakon samita u Vašingtonu. Ursula fon der Lajen: „Radimo na bezbednosnim garancijama.“ Generalni sekretar NATO-a Mark Rute: „Konačno smo izašli iz ćorsokaka.“ Nemački kancelar Fridrih Merc: „Želeli bismo da vidimo prekid vatre od sledećeg sastanka.“ Italijanska premijerka Đorđa Meloni: „Počećemo razgovore sa predlogom sličnim modelu Člana 5 NATO-a.“ Francuski predsednik Emanuel Makron: „Dugoročni mir zahteva garancije, a prva je jaka ukrajinska vojska.“ Premijer Velike Britanije Kir Starmer: „Bezbednost Ukrajine je bezbednost Evrope. Moramo izgraditi okvir tipa člana 5 kako bismo sprečili još jednu invaziju.“ Stav Ukrajine je jasan: mir mora počivati na snažnim, obavezujućim bezbednosnim garancijama koje obezbeđuju trajnu zaštitu od ruske agresije. Samit Zelenski-Tramp plus zainteresovana sedmorka ostao je na dva ključna pravca bez krupnijih odluka. Prvo, nema konkretnog stava po pitanju bezbednosnih garancija, i drugo, nema konkretnih koraka ka mirovnom dogovoru. U prvim satima nakon sastanka u Vašingtonu činilo se da je sastanak Putin-Zelenski sa velikim izgledima za održavanjem. Kasniji dani su pokazali da od toga nema ništa iz razloga što je ruska strana još jednom izigrala mogućnost održavanja mirovnih pregovora. Predsednik Zelenski mesecima nastoji za održavanje sastanka sa Putinom koji je to uspešno izbegavao. Od poziva da se sastanak održi u Moskvi do odbijanja svakog sastanka. Mnogi postavljaju pitanje da li Kremljom upravlja Putin ili Lavrov. Glavna tačka spoticanja tiče se ustupanja potpune kontrole nad oblastima koje je Rusija ilegalno prisvojila i ako ih nije vojno osvojila. Rusija zahtev za teritorijama smatra preduslovom „primirja“ i tvrdoglavo istrajava na svojim tezama o „uzrocima sukoba“. Institut za proučavanje rata u svom saopštenju obrazlaže opasnost od predaje ukrajinskog Donjecka bez borbe - predaja delova Donjecke oblasti koje drži Ukrajina postavila bi ruske snage na granice Donjecke oblasti, na poziciju koja je znatno manje odbranjiva od trenutne linije. Dozvoljavanje ruskim snagama da zauzmu položaje duž granice Donjecke oblasti zahtevalo bi od ukrajinskih snaga da hitno izgrade masivna odbrambena utvrđenja duž pograničnih područja Harkovske i Dnjepropetrovske oblasti, čiji teren nije pogodan da deluje kao odbrambena linija. Potencijalne ukrajinske odbrambene linije u ovom području prolazile bi kroz otvorena polja, a prirodne prepreke poput reka Oskil i Severski Donjec su predaleko na istoku da bi služile kao odbrambeni položaji za ukrajinske snage koje brane granicu Donjecke oblasti. Potencijalni prekid vatre duž granice Donjecke oblasti takođe bi zahtevao velika ulaganja u infrastrukturu kompatibilnu sa dugoročnom misijom za praćenje prekida vatre velikih razmera zaključuje Institut za proučavanje rata. Rusija kroz simulaciju pregovora pokušava da obezbedi povoljniji položaj za budući nastavak agresije. Iz ruskog ugla cilj ovih pregovora je prevazilaženje prepreka za nastavak agresije na osnovu lažnih povoda baš kao 2014. i 2022.godine. Za jutarnji program CBC-a senator Lindsi Gram je izjavio „Putin ima plan da uništi Ukrajinu i da vrati određene satelitske sovjetske države u svoju orbitu... Imamo trenutak u istoriji da uradimo nešto sa Putinom što nismo uradili 20 godina: da ga izbacimo iz igre.“ Njujork Tajms u analizi samita ukazuje na Putinove „uzorke rata“ koji zapravo leže u ruskom porazu iz Hladnog rata, a ne u Ukrajini. Tekst nastavlja dalje o ruskim zahtevima za novom evropskom bezbednosnom ravnotežom kako bi se povratila globalna moć Moskve. Pesimisti upozoravaju da su SAD nekoliko puta u istoriji bila u poziciji da spašava Rusiju i da to ne bi trebala danas da čini jer je to bila greška. Pogledajmo istorijski pregled. Dvadesetih godina 20. veka, Rusija je molila Sjedinjene Države da je spasu od gladi. SAD su slale hranu, a ubrzo nakon toga, Rusija je zauzela nove teritorije koje je nekada držala ruska imperija. Tridesetih godina prošlog veka, SSSR je zatražio od SAD da spasu njegovu ekonomiju, pomognu u pokretanju industrijalizacije i izgradnji fabrika. Vašington se obavezao omogućivši Sovjetima da se naoružaju i pripreme za rat. 24 avgusta se navršila godišnjica iz 1939., Rusija i nacistička Nemačka su zajedno izvršile invaziju na Poljsku, započevši Drugi svetski rat. Da bi 1941. godine, nakon što se Nemačka okrenula protiv SSSR-a, Moskva ponovo zatražila pomoć SAD. Amerika je isporučila oružje i resurse. Ali kada je rat dobijen, Rusija se brzo okrenula protiv svog spasioca. Počeo je Hladni rat. Godine 1991, predsednik Džordž H. V. Buš pokušao je da spase SSSR od raspada — čak je i pozivao Ukrajinu da ne izlazi. Ukrajina je ipak otišla, a Sovjetski Savez se raspao. A sada, 2025. godine, Rusija ponovo „traži“ od SAD da izvrše pritisak na Ukrajinu — ovog puta da preda svoju teritoriju. Svaki put kada je Amerika „spasavala“ Rusiju, ona je koristila tu žilu da se pripremi za sledeći rat. Pre i posle sastanka Trampa, Zelenskog i zapadne sedmorke američka javnost se žestoko angažovala da ukaže na opasnost od ruskog verolomstva. Senator Džo Vilson, iz redova Republikanaca, ukazao je javnosti da je Putin jasno stavio do znanja da nema nameru da se zaustavi na Ukrajini. Putinova vojska nasilnika nosi našivke(pečeve) sa srpom i čekićem iznad države Aljaske rekao je senator. U svom uvodnom javnom obraćanju predsednik ukrajine Zelenski pokazao je izuzetnu usklađenost za javni nastup i strateške komunikacije. Došao je u crnom odelu i vešto napravio šalu da je predsednik Tramp i dalje u istom odelu. Započeo je svoj sastanak jedan na jedan sa Trampom zahvalivši se Melaniji Tramp što je poslala Putinu pismo u kojem traži da se vrate deca Ukrajine oteta od strane Rusije. Zelenski je potom Trampu predao pismo za njegovu suprugu od prve dame Ukrajine. Tramp je nakon toga bio prilično blag 62% amerikanaca podržava slanje dodatne vojne pomoći Ukrajini prema poslednjim istraživanjima. Prema anketi koju je objavio CNN 88% odraslih amerikanaca ima negativno mišljenje o Vladimiru Putinu. Zapadni lideri su saglasni da su Ukrajini potrebne snažne bezbednosne garancije, i da Rusija nije iskrena u svojim namerama. Američki predsednik u duhu dil mejkera širi pozitivni optimizam koji sve više izgleda da je bez pokrića. Šira strateška slika ukazuje da Rusija nije pretnja za SAD već je to NR Kina. Ukoliko se stvari gledaju na osnovu istorijskog konteksta i trenutnih trendova onda nije bez osnova Trampov pristup Rusiji. Malo je verovatno da će u roku od 10 dana biti predstavljene bezbednosne garancije za Ukrajinu. Zelenski je izjavio da će deo bezbednosnih garancija uključiti dogovor o naoružanju sa SAD vredan 90 milijardi dolara. Zelenski je najavio da će američka strana nabavljati dronove iz Ukrajine. Prema rečima Zelenskog Ukrajina očekuje da se 30 država uključi u doprinos široj bezbednosnoj arhitekturi sa različitim ulogama od obaveštajne zaštite do zaštite na moru i vazduhu. Na sastanku je Zelenski prikazao stanje na borbenim kartama gde je potvrdio mizeran učinak ruskih osvajanja od oko 1%. Stanje na frontu ne daje prostora za optimizam u korist Rusije. U poslednjih 1000 dana, Rusija je — uprkos tome što je išla na sve — zauzela manje od 1% teritorije Ukrajine.

Ratna ekonomija, plaćenici, severnokorejske trupe, preko milion žrtava za 1% osvajanja. Predsednik Makron za kanal LCI je pozvao Evropljane da ne budu naivni i dodao “ Zemlja koja ulaže 40% svog budžeta u takvo naoružanje, koja je mobilisala vojsku od više 1,3 miliona ljudi neće se preko noći vratiti statusu države u otvorenom demokratskom sistemu”. Makron je Rusiju nazvao ljudožderom pred našim (evropskim) vratima. Tramp je rekao da želi da vidi da li Putin i Zelenski mogu da se sastanu u narednim nedeljama, dodajući da će odlučiti o sledećim koracima - sankcijama, tarifama ili nepreduzimanju akcije - nakon što proceni ko je odgovoran za eventualni nedostatak napretka. Napomenuo je da ljudi i dalje umiru dok pregovori stagniraju. Sastanak Tramp-Zelenski može se smatrati pobedom jedinstva Zapada. U međuvremenu, ukrajinska kampanja dronova smanjuje ruski kapacitet proizvodnje nafte za 13,5%, što izaziva krizu cena. Koliko se istorija ponavlja kada je reč o ruskom pristupu pitanju NATO-a u narednim redovima prenosimo kratak pregled Centra za strateške komunikacije iz Ukrajine koji je hronološki poređao događaje i aktere oko pristupanja Zapadne Nemačke NATO-u 1955. Iz materijala Centra za strateške komunikacije iz Ukrajine vidimo nepogrešivu sličnost sa današnjom situacijom kao što su pretnje silom i eskalacija “Moskva je upozoravala da bi prijem Zapadne Nemačke u NATO bio viđen kao direktna pretnja sovjetskoj bezbednosti i da bi mogao primorati SSSR da „preduzme mere“ da bi se zaštitio. Sovjetska propaganda je naglašavala da će naoružana Nemačka, koju podržava Zapad, neizbežno dovesti do oživljavanja nacizma i novog rata u Evropi”; aspekt propagande je veoma sličan današnjoj situaciji “U Istočnoj Nemačkoj i širom Evrope, sovjetska propaganda je snažno širila poruku da ponovno naoružavanje Zapadne Nemačke znači povratak nacizma pod američkim pokroviteljstvom. Prikazivali su NATO kao oruđe „američkog imperijalizma“, sa Nemačkom kao predvodnikom buduće invazije na SSSR.” Danas je istovetnu ulogu Rusija dodelila Ukrajini koju predstavlja kao zapadnog “piona”. Istu taktiku je Rusija je koristila i kada je Baltik pristupao NATO-u. U slučaju Ukrajine članstvo u NATO je posledica ruskog agresivnog ponašanja jer su ukrajinske težnje bile članstvo u Evropskoj uniji pre agresije. Rusija nije Sovjetski savez ali je dosledna istovetnoj retorici. To što je propagandna retorika glupa i jednostavna ne znači da nije i uspešna. Današnja ruska ekonomija čini 1,97% svetske ekonomije, dok je SSSR činio 14,3% prema podacima Svetske banke. Američki profesor Džon Miršajmer koji od početka ruske agresije na Ukrajinu iznosi kompletno promašene prognoze suočava se sa otvorenim zamerkama američke akademske zajednice. Inače, profesor Miršajmer jer postao predmet izrugivanja širom ekspertske i akademske zajednice u Evropi zbog svojih prognoza koje više liče na ruski propagandni bilten. Poslednji koji je kritikovao Miršajmera je Branislav Slančev profesor političkih naučka na Kalifornijskom Univerzitetu u San Dijegu koji je napisao „Miršajmer nije bio u pravu u vezi sa ovim sukobom od 2014. Nijedno od njegovih predviđanja se nije ostvarilo. On predviđa skori pad Ukrajine već 3,5 godine. Ne krivim ga što vodi profitabilnu prevaru — samo sam zapanjen što ima dovoljno žestokih idiota da nastave da kupuju njegovo smeće.” Ukrajina je objavila da trenutno proizvodi jednu krstareću raketu „Flamingo“ dnevno i namerava da poveća proizvodnju na 7 jedinica dnevno do kraja oktobra. Raketa ima domet od 3.000 kilometara.

Pre 34 godine Litvanija, Latvija i Estonija su ponovo uspostavile nezavisnost posle skoro pola veka duge i brutalne ruske represije i brutalnosti. Uprkos svim izgledima Rusija i komunizam nisu uspeli da slome njihove narode, jezik i kulturu. Posle 34 godine baltičke države ostvaruju izuzetne ekonomske rezultate zahvaljujući članstvu u NATO-u i EU. BDP Estonije po glavi stanovnika je tri puta veći u odnosu na Rusiju i iznosi 31.000 eura u 2024.godini, dok je u slučaju Latvije i Litvanije takođe zabeležena razlika od skoro dva i po puta. 23. avgusta se obeležava godišnjica čuvenog „ljudskog lanca“ kada su se građani ove tri baltičke države uhvatili za ruke i formirali lanac od dva miliona ljudi koji je povezao tri glavna grada. Simbolično te 1989.godine pokazan je protest na pedesetogidšnjicu pakta Ribentrop-Molotov kojim je Evropa gurnuta u krvoproliće, a Baltičke države pod sovjetsku okupaciju.

Odlične vesti stižu na relaciji EU-SAD kroz zajedničku izjavu o trgovinskoj saradnji. Zajednička izjava EU i SAD obezbeđuje najbolje moguće uslove za kompanije i potrošače iz EU kroz sledeće parametre : EU je jedini partner u svetu sa sveobuhvatnim carinskim plafonom, ekskluzivna garancija carinskog ograničenja za farmaceutski i poluprovodnički sektor, sveobuhvatni carinski plafon od 15% za veliku većinu proizvoda, uključujući automobile i farmaceutske proizvode, carine „nula za nula“ na proizvode poput aviona, plute i generičkih lekova, zajednička obaveza za dalje smanjenje carina, konkurentska pozicija za izvoznike iz EU obezbeđena kroz kontinuirani pristup američkom tržištu, vrednom 20% našeg izvoza, ,milioni radnih mesta u EU su zaštićeni iojačani transatlantski odnosi na svim nivoima. Prema saopštenju MMF-a Evropska unija je prema bruto domaćem proizvodu prestigla NR Kinu i postala druga ekonomija sveta u odnosu 19.99 biliona prema 19,23 biliona sa skoro tri puta manje stanovnika od NR Kine. Istorijska regresija je zahvatila Kinu koja ukoliko ne preduzme značajne reforme rizikuje dugoročan trend pada po svim nivoima. Kineska pozicija se može dodatno pogoršati usled nepromišljene vojne agresije prema Tajvanu.

Voda vri i u Latinskoj Americi. SAD se odlučno spremaju da sa partnerima povedu sveobuhvatnu operaciju protiv narko kartela iz Venecuele. Sudeći prema izjavama američkog vladajućeg establišmenta u toku su završne pripreme protiv kontroverznog lidera bolivarske republike Nikolasa Madura. Akciju će vrlo verovatno podržati Kolumbija. Oko 7 miliona građana Venecuele živi u izganstvu.

Po prvi put dva italijanska F-35 poleću iz Estonije kao odgovor na ruske avione u okviru NATO misije kontrole vazdušnog prostora Operativna grupa za vazduhoplovstvo - odred 32. Krila u vazduhoplovnoj bazi Amari je u stanju brze pripravnosti 24/7, demonstrirajući posvećenost Alijanse zaštiti vazdušnog prostora NATO-a. Mađarski Gripeni stižu u vazduhoplovnu bazu Šauljaj kako bi preuzeli NATO misiju kontrole vazdušnog prostora na Baltiku. Raspoređivanje mađarskih JAS39 Gripena sa španskim EF2000 (Euro fajter) deo je stalne posvećenosti NATO-a očuvanju regionalne bezbednosti i zaštite baltičkog neba.