Pekinški račun bez krčmara: Kina se nudi za novog svetskog lidera, Putin pristao da bude broj 2 - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Nedelju za nama obeležila je velika vojna parada i skup lidera 26 zemalja u Pekingu, kao i samit lidera Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) koji je neposredno prethidio paradi. Na događaju koji su brojni analitičari nazvali “sajmom diktatora”, a koji je bio obeležen brojnim bizarnostima, počev od pobede nad Japanom, kao povoda proslave, koji je kapitulirao usled poraza od Amerike, a ne Kine, pa do procurelog razgovora Si Đinpinga i Vladimira Putina o mogućnosti da se ljudski životni vek produži do 150 godina, zvanični Peking je demonstrirao svoju ambiciju da bude novi predvodnik sveta. Istovremeno, njegove najbliže saveznice - Rusija i Severna Koreja su obećale da će neupitno slediti viziju Si Đinpinga koju je definisao kao “globalno upravljanje”.

Tokom pokazivanja vojne moći modernizovane kineske vojske Si je prikriveno kritikovao Sjedinjene Američke Države, navodeći „prakse maltretiranja“ i predstavljajući svoju zemlju kao novog svetskog lidera. "Kućna pravila nekoliko zemalja ne bi trebalo nametati drugima“, rekao je Si Đinping pred više od 20 svetskih lidera okupljenih na dvodnevnom samitu ŠOS, organizovanom da istakne globalno liderstvo Kine i njeno blisko i trajno partnerstvo sa Rusijom.

Ono što je suštinski obeležilo događaje u Kini jeste samopromocija Si Đinpinga kao lidera novog sveta, koji će nastati nakon pada Zapada i demorkatije o čemu lideri totalitarnih režima sanjanju već čitav vek unazad. Iako je Kina svesna da je daleko od toga da bude vodeća sila sveta (ekonomski je pala čak na treće mesto nakon što ju je EU prestigla u poslednje dve godine), rukovodstvo u Pekingu je procenilo da je sada idealan trenutak za dobijanje marketinških poena, pre svega u zemljama globalnog juga koje su meta novog kineskog ekspanzionizma. Taj prostor je nastao zahvaljujući novom izolacionizmu koji u svojoj spoljnoj politici promoviše Donald Tramp, što će prema svim pokazateljima biti samo kratkotrajna epizoda cikličnog preispitivanja kome je s vremena na vreme sklona vašingtonska politička elita, ali svakako dovoljna da Kina popuni prazan prostor. A taj prostor postoji pre svega u zemljama koje se kolebaju i koje imaju ozbiljnih ekonomskih i društvenih problema koje nisu u stanju da razreše na demokratski i civilizovan način. Istovremeno, Rusija je prvi put otvoreno priznala da u ovom savezništvu igra podređenu i drugorazrednu ulogu koja se svodi na mlađeg partnera Pekinga s nadom da savez nikada do kraja ne trijumfuje jer bi u tom slučaju Rusija izvesno bila prva žrtva novog svetskog poretka i teritorijalnih i resursnih ambicija svog kineskog suseda.

Na samitu ŠOS, Si je obećao 280 miliona dolara grantova zemljama članicama i dodatnih 1,4 milijarde dolara kredita bankarskom konzorcijumu ŠOS-a tokom naredne tri godine. Tokom događaja Si je predstavio potpuno novu Inicijativu za globalno upravljanje, nastavak njegove tri ranije „inicijative“ o bezbednosti, razvoju i civilizaciji koje zajedno služe kao okvir za njegovu viziju preoblikovanog međunarodnog poretka. Sijeva vizija se suprotstavlja onome što Peking vidi kao temelje svetskog poretka predvođenog SAD, podseća CNN. NATO prema njegovom mišljenju postoji da bi se sproveo sistem zasnovan na pravilima Zapada, čime se dovodi u pitanje koncept univerzalnih ljudskih prava. Ne pominjući direktno Sjedinjene Države, Si se zakleo da će se suprotstaviti „hegemonizmu“, „mentalitetu Hladnog rata“ i „praksi maltretiranja“ – frazama koje Peking često koristi da kritikuje Vašington.

Brojni analitičari, međutim, ukazuju da je prostor za ovakvu Sijevu ambiciju otvorio američki lider Donald Tramp koji je doveo u pitanje evroatlantsko jedinsto svojim globalnim trgovinskim ratom, povlačenjem iz međunarodnih organizacija, smanjenjem strane pomoći i pretnjama na društvenim mrežama, u čemu su u Pekingu videli priliku da unapredi sopstvenu viziju kao alternativu.

Kina je na vojnoj paradi na Trgu Tjenanmen predstavila raznovrsni kontigent oružja, a među njima su i "roboti vukovi" - opremljeni za precizno gađanje meta. Mašine su, kako piše BBC, sposobne za izviđanje na prvoj liniji fronta, dostavljanje zaliha, pa čak i izvođenje preciznih napada na mete, prema navodima kineskih državnih medija. Na vojnoj paradi predstavljeno je i drugo oružje. Kako je pisala analitičarka BBC, tu su i DF-5C, DF-26D i DF-61, rakete kao dodatak nukelarnom arsenalu Kine, piše BBC. "Kina se fokusira na razvoj svojih raketa i raketnih snaga, jer ih vidi kao ključni deo svoje strategije odvraćanja – i način da se suprotstavi američkoj pomorskoj nadmoći", primećuje pridruženi saradnik Pacific Foruma Aleksander Nil. Američka mornarica je bez premca u svetu sa najvećom flotom nosača aviona i borbenih grupa nosača, dok je Kina i dalje daleko iza. Ali i dalje ostaje pitanje, navodi se u analizi BBC, koliko kineska vojska može da integriše sve te naoružane sisteme, ukazujući da su njena ogromna veličina i nedostatak skorijeg ratnog iskustva prepreke.

U senci i na marginama centralnog događaja značajno je pomenuti najpre bilateralni, a potom i trilateralni sastanak Vladimira Putina i Kim Džong Una kome je kasnije predsedavao i sam Si Đinping. Na susretu koji je američki predsednik nazvao kovanjem zavere protiv SAD, Putin se zahvalio severnokorejskom vođi na pomoći u ratu protiv Ukrajine i "na hrabrosti njegovih vojnika u borbi protiv ukrajinskih snaga", a Kim je njemu kazao da je spreman učiniti "sve što može kako bi pomogao" Rusiji. Južnokorejska obaveštajna služba procenjuje da je ubijeno oko 2.000 severnokorejskih vojnika poslatih da se bore za Rusiju.

U reakciji na kineski samit predsednik SAD je izjavio da je "vrlo razočaran" predsednikom Rusije pošto njihov sastanak u Aljasci nije doveo do napretka ka okončavanju ruskog rata u Ukrajini. "Imali smo super odnos", rekao je Tramp u radio-intervju i da je "vrlo razočaran predsednikom Putinom... Hiljade ljudi umiru, to je rat koji nema nikakvog smisla". Američki predsednik ipak nije precizirao da li će se njegovo razočaranje ima posledice za Rusiju kojoj je dao dvonedeljni ultimatum koji ističe krajem ove nedelje. On je rekao da nije bio zabrinut potencijalnim savezom Rusije i Kine o čemu su razgovarali ruski i kineski lideri uoči velike vojne parade u glavnom gradu Kine. "Imamo daleko najmoćnije vojne snage na svetu, a oni nikad neće koristiti svoje vojne snage protiv nas. Verujte mi, to bi bila najgora stvar koju bi ikad mogli da urade, rekao je Tramp.

Sastanak u Pekingu lidera Kine, Rusije i Severne Koreje, "direktan je izazov međunarodnom poretku", ocenila je danas visoka predstavnica Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas). Taj sastanak ne samo da šalje antizapadne signale, već predstavlja i "direktan izazov međunarodnom sistemu zasnovanom na pravilima, i to nije samo simbolično", rekla je ona. "Ruski rat u Ukrajini podržava Kina. To su realnosti sa kojima se Evropa mora suočiti", navela je Kaja Kalas novinarima u Briselu. Ona je dodala da Kina i Rusija govore o zajedničkom predvođenju promena u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi kakve nisu viđene u poslednjem veku.

"Putin, Kim i Si su se prvi put pojavili zajedno u javnosti, projektujući viziju mira kroz cev puške. To nije ono što mir znači za Evropu", rekla je visoka predstavnica EU.U ovom periodu pojačanih geopolitičkih tenzija, Evropa treba da "izgradi svoju moć... da bi učestvovala kao punopravni akter", rekla je Kaja Kalas. Ona je pozvala zemlje EU da zajedno pokažu političku hrabrost.

Da upozorenje šefice evropske diplomatije nije bez osnova pokazao je i slučaj šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen čiji je avion bio izložen elektronskom ometanju iz kojeg je po svemu sudeći stajala Rusija. Sumnja se da je ruski napad elektronskog ometanja, usmeren na Fon der Lajen, onemogućio GPS signal u blizini bugarskog aerodroma i primorao avion predsednice EK da sleti koristeći papirne karte.

Avion kojim je Fon der Lajen u nedelju poslepodne putovala u Plovdiv ostao je bez elektronskih navigacionih pomagala prilikom prilaska pisti. Trojica zvaničnika upoznata sa incidentom potvrdila su da se slučaj tretira kao ruska operacija ometanja, piše Financial Times.

„Ceo prostor aerodroma ostao je bez GPS-a“, rekao je jedan od njih. Nakon skoro sat vremena kruženja, pilot je odlučio avion da prizemlji ručno, koristeći analogne karte. „Bilo je jasno da se radi o namernom ometanju“, dodao je.

„Od februara 2022. beležimo znatan porast ometanja GPS-a, a u poslednje vreme i lažiranja signala. Takvi napadi remete preciznost prijema signala, što izaziva brojne probleme u radu aviona i zemaljskih sistema“, saopštila je EK. Ometanje i lažiranje GPS-a, koje onemogućuje ili iskrivljuje pristup satelitskoj navigaciji, nekada je bilo rezervisano za vojne i obaveštajne svrhe zaštite osetljivih lokacija. Međutim, poslednjih godina zemlje poput Rusije sve češće ga koriste za ometanje civilnog života. Vlade država članica EU već su upozorile da rastući broj incidenata GPS ometanja, za koje se okrivljuje Rusija, preti izazivanjem velike vazdušne nesreće jer u suštini „zaslepljuje“ putničke avione tokom leta. Takvi slučajevi beleže nagli porast poslednjih godina u području Baltičkog mora i istočnoevropskim državama blizu Rusije, pogađajući ne samo avione nego i brodove te civile koji svakodnevno koriste GPS. „Putin se nije promenio i neće se promeniti“, rekla je fon der Lajen novinarima u Bugarskoj. „On je predator. Može ga se zaustaviti samo snažnim odvraćanjem.“

U međuvremenu Rusija je izvela do sada najveći vazdušni napad na Ukrajinu, u kojem su poginuli žena i njen sin star dva meseca, dok je prvi put od početka rata pogođena i zapaljena zgrada vlade u Kijevu. U napadu su oštećeni krov i gornji spratovi zgrade vlade, poručila je ukrajinski premijer Julija Sviridenko. U napadima bespilotnih letelica je u Kijevu oštećeno nekoliko zgrada. "Obnovićemo zgrade, ali ne možemo vratiti izgubljene živote", navela je ukrajinska premijerka Julija Sviridenko. Rusija je od subote uveče upotrebila u napadima više od 800 dronova i 13 raketa, saopštilo je ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo.

Ukrajina je uzvratila napadom na naftovod "Družba" u Brjanskoj oblasti Rusije, izjavio je komandant ukrajinskih snaga za dronove Robert Brovdi. On je u objavi na Telegramu rekao da je naftovodu naneta "sveobuhvatna šteta" i da je nakon napada izbio požar, prenosi Rojters. Tranzitni naftovod "Družba" snabdeva Mađarsku i Slovačku ruskom naftom, i od početka godine već je dva puta bio meta napada, 17. i 22. avgusta.

Takođe, niz novorazvijenih ukrajinskih krstarećih raketa Flamingo pogodio je bazu ruske bezbednosne i obaveštajne službe (FSB) na Krimu. Prema prvim izveštajima, u napadu je ubijen jedan agent Kremlja, a uništeno je ili oštećeno šest letelica koje su bile onde stacionirane, piše Kijev Post. Najmanje tri krstareće rakete „Flamingo“, verovatno lansirane iz Odeske oblasti Ukrajine, preletele su zapadni deo Crnog mora i pogodile obalski objekat u blizini grada Armjanska, piše Kijev Post.

Pomenutom bazom upravlja Federalna služba bezbednosti (FSB), glavni naslednik sovjetskog KGB-a, od ruske aneksije Krima 2014. godine. Prema izveštajima ukrajinskih medija, rakete su oborile administrativnu zgradu i uništile šest vojnih aviona koje su operativci FSB-a koristili za pomorske patrole. Identifikovani su kao avioni A-8 Hivus ili A25PS, koji mogu da prevoze osam, odnosno 25 naoružanih vojnika. Ukrajinski mediji su u nedelju objavili video, koji potiče od vojnog blogera poznatog kao „Nikolajevski Vanjok“, na kojem se vide tri krstareće rakete lansirane uzastopno u zoru.

Satelitski snimci evropske mreže Kopernikus pokazali su verovatnu štetu od eksplozije i požara unutar perimetra baze. Ruska nezavisna novinska agencija Astra potvrdila je napad, ali je rekla da je moguće da je korišćena ukrajinska raketa „Lugi Neptun“, prilagođena za kopnene ciljeve. Astra je takođe izvestila da je jedan operativac FSB-a poginuo, ali obim štete na zgradi i avionu nije jasan. Pored napada na bazu FSB-a, u subotu oko sedam sati ujutru izvršen je napad dronom na vojni aerodrom u blizini Simferopolja.

Rusija je ocenila da bi bezbednosne garancije koje je Kijev tražio kao deo rešavanja sukoba u Ukrajini predstavljale "opasnost po evropski kontinent". Portparolka ruske diplomatije Marija Zaharova ponovila je da Moskva smatra "apsolutno neprihvatljivim" bezbednosne garancije koje je tražio predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski. "Ovo nisu bezbednosne garancije za Ukrajinu, to su garancije opasnosti po evropski kontinent", rekla je Zaharova novinarima na ekonomskoj konferenciji u Vladivostoku, na Dalekom istoku Rusije. Poruka Moskve je usledila kao reakcija na zaključke sastanaka Koalicije voljnih, koja okuplja oko 30 zemalja, uglavnom evropskih, spremnih da pruže podršku ukrajinskoj vojsci ili čak da rasporede vojnike u Ukrajini kada se postigne prekid vatre.

Francuski predsednik Emanuel Makron, Zelenski i drugi evropski lideri imali su telefonski razgovor sa Donaldom Trampom posle samita Koalicije voljnih o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu. Kako je saopštilo ukrajinsko predsedništvo, razgovori kojima su kopredsedavali Makron i britanski premijer Kir Starmer, fokusirali su se na bezbednosne garancije za Ukrajinu kako bi se sprečio bilo koji budući napad Rusije na Ukrajinu. Moskva međutim odbacuje ovakve garancije dovodeći u sumnju svoje namere u pogledu budućnposti Ukrajine I postizanaj mirovnog sporauzua. Rusija očigledno I dalje tvrdokorno insistira na svojim uslovima z amir koji su u suprotnosti sa međunarodnim pravom, a koje ni za tri I po godine nije uspela da nametne silom na bojnom polju.

U SAD savezni sudija je presudio da je slanjem Nacionalne garde tokom protesta protiv imigracije u Los Anđelesu predsednik Donald Tramp prekršio zakon iz 1878. godine koji zabranjuje vojno sprovođenje zakona. Međutim, presuda sudije Čarlsa Brajera ne zahteva povlačenje preostalih trupa iz Kalifornije. Tramp međutim insistira na većem raspoređivanju trupa u gradovima koje predvode opozicione demokrate, kao što su Čikago, Baltimor i Njujork. On je letos rasporedio 4.000 vojnika Nacionalne garde i 700 pripadnika Mornaričke pešadije u Južnoj Kaliforniji uprkos protivljenju guvernera Demokrate Gevina Njusoma. Sudija je rekao da je Tramp namerno prekršio zakon koji se primenjuje kada je zemlja napadnuta ili je u "opasnosti od pobune protiv autoriteta Vlade".

S druge strane Tramp je potpisao izvršnu uredbu kojom će omogućiti da se Ministarstvo odbrane ponovo naziva Ministarstvom rata, što je naziv koji je bio korišćen do 1949. godine. On je prošlog meseca rekao da je spreman da preimenuje vojni resor u sklopu napora da promeni sliku snage koja se povezuje sa američkom vojskom. Sedište američkog Ministarstva odbrane nalazi se u Pentagonu, zgradi petougaonog oblika koja se nalazi u Arlingtonu na obali reke Potomak. S druge strane reke je američka prestonica Vašington.

"Ministarstvo rata - to prosto zvuči bolje. Naravno da želimo odbranu, ali ponekad moramo i u ofanzivu. Kao Ministarstvo rata, pobeđivali smo sve", istakao je Tramp, prenosi "Vašington tajms". Iako predsednik ne može samostalno zvanično da promeni ime saveznog ministarstva bez odobrenja Kongresa, uredba koju je Tramp potpisao omogućava korišćenje "alternativnog naziva", što znači da će u javnim nastupima i internim komunikacijama moći da se koristi naziv "Ministarstvo rata". "Ministarstvo rata" je bio originalni naziv od osnivanja 1789. godine, sve do reforme iz 1947, kada je administracija tadašnjeg američkog predsednika Harija Trumana spojila vojsku, mornaricu i novoformiranu avijaciju u jedan resor - Ministarstvo odbrane (Defense Department).

"Čikago će razumeti zašto se zove Ministarstvo odbrane sada zove Ministarstvo rata", objavio je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social. Predsednik SAD već danima preti da će poslati federalne snage kako bi se navodno borile protiv kriminala. Tramp je objavio i sliku, očigledno generisanu veštačkom inteligencijom, koja prikazuje predsednika obučenog u vojnu uniformu u pozadini požara i helikoptera, na narandžastom nebu iznad Čikaga, sa natpisom "Chipocalypse Now". To je aluzija na film "Apocalypse Now" (Apokalipsa sada) čuvenog reditelja Frensisa Forda Kopole o Vijetnamskom ratu.

Guverner Ilinoisa, američke savezne države u kojoj se nalazi Čikago, reagovao je rekavši da tu poruku ne doživljava kao šaljivu. "Ovo nije šala. Predsednik SAD preti da će krenuti u rat protiv američkog grada", napisao guverner, demokrata DžejBi Pricker na platformi Iks. On je dodao da se Ilinois "neće uplašiti od sve moćnijeg diktatora".

Na drugoj strani Atlantika velika tragedija, šok i žalost su zadesili Portugaliju nakon nesreće na žičari u kojoj je 16 ljudi poginulo. Do nesreće je došlo kada je žičara sa uspinjačom iskočila iz šina i udarila u zgradu u Lisabonu. Najmanje 21 osoba je povređena, od kojih je pet u teškom stanju, a vlasti su saopštile da je jedno dete zadobilo „lakše povrede“. Prema navodima lokalnih medija, sajla se otkinula, zbog čega je vozilo izgubilo kontrolu. U Portugaliji je proglašen Dan žalosti. Istraga je poakzala da je pucanje kabla izazvalo smrtonosni udes uspinjače, saopštili su portugalski istražitelji. "Posle ispitivanja uništenih vagona uspinjače na mestu nesreće odmah je utvrđeno da je pukla sajla koja povezuje dva vagona", saopštila je Nacionalna kancelarija za bezbednost saobraćaja, prenosi BBC.

Kočničar je pokušao da primeni kočnice za hitne situacije ali nije uspeo da spreči ispadanje iz šina, rekli su istražitelji. Iako je aktivirao pneumatske kočnice i manualnu kočnicu kada se kabl otkačio nije jasno da li se druga automatska kočnica aktivirala kao što je trebalo, navodi se u saopštenju. U saopštenju se navodi da je vozilo ubrzalo kretanje do oko 60 kilometara na sat, izletelo iz šina i udarilo u zgradu. Među poginulim bilo je petoro Portugalaca, troje Britanaca, po dvoje Južnokorejaca i Kanađana, po jedan Amerikanac, Ukrajinac, Švajcarac i državljanin Francuske, saopštila je policija.

Suočen sa rastućim talasom pretnji priznanja nezavisnosti Palestinske države, Izrael je upozorio jednostranom akcijom u slučaju priznanja Palestine. Priznanje države Palestine od zapadnih zemalja moglo bi naterati Izrael da preduzme jednostrane mere, upozorio je šef diplomatije Gideon Sar, posle informacija o planovima aneksije delova okupiranje Zapadne obale. Francuski predsednik Emanuel Makron objavio je u julu da će Francuska priznati državu Palestinu na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, krajem septembra. Uz njega, više zemalja među kojima su Kanada, Australija i Belgija najavili su da će uraditi isto. "Države kao Francuska i Velika Britanija koje su gurale za takozvano priznanje (države Palestine) napravili su ogromnu grešku", rekao je Sar na konferenciji za novinare sa svojim danskim kolegom Larsom Lokeom Rasmusenom, koji je boravio u poseti Jerusalimu.

"Ne možemo razdvojiti pitanje države od pitanja mira, jer če to učiniti još težim da se mir postigne. To će pogurati Izrael da takođe preduzme jednostrane mere", upozorio je Sar, ne precizirajući o kojim se merama radi.

Šef američke diplomatije Marko Rubio kritikovao je 4. septembra nameru nekih zapadnih zemalja da priznaju državu Palestinu tvrdeći da ih je upozorio na moguću odmazdu od strane Izraela u obliku aneksije teritorija Zapadne obale.

Autor: Pink.rs