Razgovor Trampa i Putina doneo velika očekivanja bez pokrića

Drugi u nizu telefonski razgovor između Trampa i Putina odigrao se 18.marta. Glavna tema razgovora bio je tridesetodnevi prekid vatre. Nakon dva sata razgovora saopšteno je javnosti da Tramp neće održati prethodno najavljenu konferenciju za štampu, a u zamenu za to dobili smo zvanična saopštenja iz Bele Kuće i Kremlja iz kojih smo mogli zaključiti donekle tok samog njihovog razgovora. Vladimir Putin izneo je po svemu sudeći neprihvatljive uslove za Ukrajinu i time se Kremlj prema ocenama mnogih igra sa vatrom, jer veoma je malo verovatno da će Tramp prihvatiti Putinove ultimatume, koji znače nastavak rata, pogoršanje života, a možda čak i novi talas mobilizacije.

Tokom razgovora sa Donaldom Trampom u utorak, ruski predsednik je predložio namerno nemoguće maksimalističke zahteve prema Ukrajini: potpuni prekid vojne pomoći od zemalja saveznika iz EU i Amerike, kao i prekid obezbeđivanja obaveštajnih podataka Kijevu, ali i uslova da ne bude novi talas mobilizacije. Očigledno je da obe strane u pregovorima teže suprotnim ciljevima: ruska strana pokušava da nametne svoje uslove, a američka preko mira u Ukrajini traži političku budućnost celog tima Donalda Trampa. Moguće je da ruska strana, zatečena pritiskom američkih partnera, pokušava da odloži svoju konačnu odluku, koncentrišući se na sporedna pitanja, poput zajedničkih hokejaških utakmica ili ograničavajući se na moratorijum na udare na ukrajinsku energetsku infrastrukturu,razmenu 175 vojnih zarobljenika, dok se američka strana fokusira na hitne pregovore na Bliskom istoku.

Rusija će i dalje morati da bira između zahteva Trampa i konfrontacije sa SAD, neće imati mnogo mogućnosti za odugovlačenjem , kao što Kremlj voli i ima naviku da to radi. Postavivši očigledno nemoguće uslove, Putin je kako vidimo napravio korak ka ovoj drugoj opciji, a takođe Tramp očigledno nema nameru da po drugi put liši Ukrajinu vojne pomoći i obaveštajnih podataka, s tim da takođe je sasvim moguće da Ukrajina neće prihvatiti ovakve uslove Kremlja. Rusija će u ovom slučaju izgledati kao glavni ratni podstrekač u očima svetske zajednice, moraće da nastavi rat u nedogled, pa čak i pod uslovima embarga na naftu i povećane vojne pomoći Ukrajini, jer prisetimo se Trampove čuvene izjave nakon stupanja na predsedničku dužnost kada je rekao ako Rusija ne prihvati tridesetodnevni prekid vatre pojačaće vojnu pomoc Ukrajini toliko da će Ukrajina postati noćna mora Rusije.

Zašto se ne bi mogli postaviti normalni uslovi za prekid vatre, već su zahtevi Rusije takvi da su za Ukrajinu očigledno bili nemogući da ih ispuni? Odgovor je veoma jednostavan. Sve priče oko želje za okančanjem rata su samo još jedan u nizu od ruskih blefova. Na prvom stepeniku već pokušavaju napraviti korak prema nastavku agresorskog rata. Međutimm Putin naravno misli kako može nadigradi sve. I šta onda? Mora Rusija iskoristiti trenutak dok je Tramp još uvek ljubazan. Sa neljubaznim Trampom je bolje ne šaliti se, a on čak može da se jako naljuti. Gubiti momentum, kao i pre početka rata , a sada davanjem izjava koje je očigledno nemoguće sprovesti,Rusija bi svesno presecala sebi put nazad. Putin doslovno kaže: ili moja verzija primirja, ili nikakva. Tramp je već jednom prekinuo pomoć Ukrajini. Sada bi, naprotiv, mogao da počne da joj pomaže dvostrukom silom samo kako bi pokazao Putinu da su šale i strpljenje završene. U vazduhu se da osetiti da ruski narod čeka mir, dok Putin de fakto iritira Trampa i postavlja sopstvene uslove koji ne predviđaju primirje, već samo nastavak agonije. Izgleda da on pokušava odugovlačiti sa pristankom za početak oko prekida vatre zavlačeći Ameriku, EU I Ukrajinu sa razmenom vojnih zarobljenika i tome slično. Za to vreme Bela kuća priprema bliskoistočnu konferenciju, na kojoj će morati odlučiti: ili Rusija prihvata Trampov plan ili ulazi u konfrontaciju sa SAD.

Tramp je očekivao verovatno više od telefonskog razgovora, da će čuti o miru, ali je umesto toga čuo mnogo sporednih inicijativa od Putina. U stvari, uvredio je američkog predsednika, napravio je još jedan korak ka tome da Amerika postane jos jači saveznik Zelenskog. Tri godine ruska vojska nije uspela postići neke značajne dobitke na ukrajinskoj teritoriji, i onda postaje nejasno zbog čega Putin bira da pre postavlja očigledno maksimalističke uslove umesto prihvatanja primirja. Da li je zaboravio kako se slična situacija završila za Zelenskog? Ceo svet je na primeru Zelenskog video kako Tramp može naterati bilo koga na barem nekakav privremeni mir. Nije jasno zašto sada ruski predsednik želi da mu Tramp učini isto? Zamislite samo da zaista cene nafte padnu, da se desi baš onako kako je najavio Predsednik Amerike, ako Putin ne prihvati nista od ponudjenog. Svi su se krili od gneva pobesnelog Trampa: Kolumbijski Predsednik, Kanadski Premijer, Kina i Zelenski.

Iz nekog razloga Putin ga sada izaziva da baš na njegovom primeru pokaže pred celim svetom šta je u stanju uraditi sa neposlušnim šefovima država.
Cena ovoga bile su tri godine rata, u kojima je Rusija izgubila stotine hiljada ljudi, izgubila reputaciju druge armije sveta i postala moneta u rivalstvu između SAD i Kine.

Ništa manje pogubna nije ni ideja da se Ukrajina može naterati da se razoruža preko Trampa, jer na to neće pristati ni Ukrajina ni Amerika. Koja je uopšte poenta zabranjivati Ukrajini da se prenaoruža tokom prekida vatre – uostalom, Rusija bi mogla takođe iskoristiti predah da dovede sopstvenu vojsku u red, nabave neku partiju haubica iz Severne Koreje i tako dalje.

Preko telefona dogovor oko razmene vojnih zarobljenika dogodio se 19. i 20.marta, ali prekid vatre po ukrajinskoj energetskoj infrastrukturi nije, nego je postao nakon razgovora brutalniji. Dok Amerika čeka pokazivanje na delu volje Rusije za mirom, Ukrajina sa evropskim partnerima priprema plan dalje odbrane svoje države I njenih građana. Razgovor je kako je napisao Tramp bio sjajan, ali veoma za sada neproduktivan. Oslanjajući se na obećanja Kremlja treba ih uzimati sa velikim nepoverenjem, jer 2022.godine dok su ubeđivali čitav svet oko toga da se ne pripremaju napasti Ukrajinu, dočekali smo 24.februar, čije posledice i dalje traju.

Autor: Biljana Šahrimanjan Obradović