Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da je dobio zahtev ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova za prekid diplomatskih odnosa sa Rusijom.
„Primio sam zahtev Ministarstva spoljnih poslova za raskid diplomatskih odnosa sa Rusijom. Razmotriću to“, rekao je on u utorak na zajedničkoj konferenciji za novinare sa estonskim liderom Alarom Karisom, koji boravi u Kijevu 20. poseta", piše Tass i dodaje:
Zelenski smatra da odluka Ruske Federacije da prizna suverenitet Donjecke i Luganske Narodne Republike (DNR i LNR) stvara pravni osnov za „dalju oružanu agresiju“ Rusije na Ukrajinu.
„Smatramo da se ovom odlukom Ruske Federacije stvara pravni osnov za dalju oružanu agresiju na državu Ukrajinu, uz kršenje svih mogućih međunarodnih obaveza, Rezolucija Saveta bezbednosti UN o Ukrajini od 18. februara 2015. " rekao je.
Zapadne sankcije Rusiji
Zelenski smatra da bi sankcije Zapada Rusiji trebalo da uključe potpuni prekid projekta gasovoda Severni tok 2.
"Danas se u Ukrajini odlučuje o budućnosti evropske bezbednosti, čiji je deo Ukrajina. Danas smo se složili oko potrebe da odmah uvedemo sankcije za još jedan akt agresije na Ukrajinu", rekao je on. . Prema Zelenskom, „sankcije bi trebalo da uključuju potpuno gašenje Severnog toka 2.
Povlačenje ukrajinskih trupa
Zelenski je rekao da Kijev neće razmatrati zahtev DNR i LNR za povlačenje ukrajinskih trupa iz regiona Donbasa koje kontroliše Kijev.
"Ne komuniciramo sa njima. Ne razumemo ko su", rekao je on, odgovarajući na pitanje da li će Kijev razmotriti apel republika Donbasa.
Zelenski je rekao da Ukrajina očekuje „brz odgovor, pomoć i podršku“ zapadnih zemalja nakon odluke Ruske Federacije da prizna suverenitet DNR i LNR.
„Svi oni (zapadni lideri – prim. TASS) danas, mislim, treba da pokažu veoma brz odgovor, brzu podršku, brzu pomoć“, rekao je ukrajinski predsednik. Zelenski je podsetio da je ranije imao niz razgovora, uključujući sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, britanskim premijerom Borisom Džonsonom, poljskim predsednikom Andžejom Dudom i američkim liderom Džoom Bajdenom.
Borilačko pravo
Zelenski je rekao da će uvesti vanredno stanje u slučaju „moćnog rata“ protiv Ukrajine.
"Verujemo da neće biti moćnog rata protiv Ukrajine. I neće biti široke eskalacije. Ali ako dođu, uvešćemo vanredno stanje", rekao je on.
Istovremeno, Zelenski je najavio spremnost za pregovore sa Rusijom. „Ukrajina razume sve rizike i poziva Rusku Federaciju da pregovara“, rekao je on i dodao da bi u slučaju rata u opasnosti bile i evropske zemlje.
Ranije je predsednik Vrhovne rade Ruslan Stefančuk rekao da je parlament zemlje spreman za svaki razvoj događaja u blizini ukrajinskih granica, uključujući i uvođenje vanrednog stanja.
Vojno stanje u Ukrajini je uveo bivši predsednik Petro Porošenko 2018. godine. Povod su bili događaji u Kerčkom moreuzu, kada su 25. novembra 2018. tri broda Vojno-pomorskih snaga Ukrajine, na putu iz Odese ka Azovskom moru, prolazeći kroz Kerčki moreuz, prekršila procedure prolaska brodova. kroz teritorijalne vode Ruske Federacije, privedeni, a mornari uhapšeni.
Iskoristivši incident, Porošenko je prvobitno najavio uvođenje vanrednog stanja širom zemlje na period od 60 dana, što je značilo barem odlaganje narednih predsedničkih izbora 31. marta 2019. godine. Ovaj predsednikov korak izazvao je burno negodovanje svih političkih snaga zemlje, a Porošenko je bio primoran da se povuče: period vanrednog stanja je smanjen na 30 dana i odnosio se samo na pogranične regione.
