Ova odluka o nezabeleženom usijavanju evro-kovanica novca, kakvo je izostalo 2008. godine u vreme izbijanja najveće globalne finansijske krize od Drugog svetskog rata, doneta je u noći između srede i četvrtka u Frankfurtu, na vanrednoj sednici Upravnog odbora ECB, prenosi portal Bankar.me.

Dramatični iskorak ECB u jeku "društveno-ekonomskog korona cunamija" (ocena italijanskog premijera Đuzepa Kontea) u njenom sadašnjem globalnom žarištu – Evropi, iznuđen je.

Ovaj korak ECB usledio je, kako se napominje, posle serije izjava njenih vodećih zvaničnika prošle i ove sedmice, potonjeg urušavanja italijanske berze, najnovije odluke Rima da karantin na Apeninskom poluostrvu produži i posle 3. aprila, kao i javnog pritiska Pariza u sredu posle podne da ECB "smesta i odlučno" preduzme šta god treba da se zaustavi berzanska "klanica" evropskih hartija od vrednosti.

List podseća i na izjavu nove predsednice ECB Kristin Lagard da "vanredna vremena zahtevaju vanredne akcije", ukazujući da je radikalno promenila mišljenje u odnosu na izjavu od prošlog četvrtka kada je jednom svojom primedbom izazvala najveći pad akcija u istoriji berze u Milanu, inače inicijalnom žarištu korona virusa u Evropi.

Iza objave Lagardove da će ECB sada i akciono braniti evro "po svaku cenu", banka iz Frankfurta objavila je Pandemijski vanredni program kupovine obveznica težak 750 milijardi evra, i to ne samo do kraja 2020, već "dokle god traje rizik od korone".

Sa prošlonedeljnom odlukom ECB o dodatnoj "korona" kupovini obveznica (120 milijardi evra), i tekućom mesečnom akcijom slične prirode (20 milijardi evra), ECB će u sledećih devet meseci uložiti više od hiljadu milijardi evra u kupovinu akcija, najbržim tempom u svojoj istoriji, ocenjuje londonski "Fajnenšel tajms".

Kakve će posljdice imati novonajavaljena poplava evra po finansije i inflaciju evrozone i EU, nakon krize, u ovom momentu je neizvesno.