Nacionalni štrajk u Francuskoj koji je počeo sinoć mogao bi biti jedan od najvećih u poslednjih nekoliko decenija jer uključuje gotovo sve sindikate javnog sektora koji protestuju zbog planova predsednika Emanuela Makrona za reformu penzionog sistema, pišu svetski mediji uz ocenu da bi opšti štrajk mogao uticati na milione ljudi ali i na kompanije koje u predbožićnoj sezoni očekuju zaradu, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Francuska se danas praktično gasi jer prestaju da rade kontrolori vazdušnog saobraćaja i zemaljsko osoblje na aerodromima, zaposleni u javnom prevozu u pariskom metrou i železničkoj kompaniji, nastavnici, studenti, policija, zaposleni u elektrodistribucionoj kompaniji, komunalni radnici i advokati, navodi Ajriš tajms.
Er Frans je saopštio da će otkazati 30 odsto domaćih letova i 15 odsto letova srednjih linija. Medjunarodni saobraćaj će biti ozbiljno ugrožen, s tim da će samo jedan od dva Eurostar voza saobraćati između Velike Britanije i kontinenta. Železnički saobraćaj se neće odvijati izmedju Francuske i Nemačke, Italije i Španije.
Pariska policija je upozorila vlasnike prodavnica, kafića i restorana na severu i istoku Pariza, da zatvore radnje i uklone "sav nameštaj ili opremu koja bi mogla poslužiti kao projektil ili oružje", zbog "vrlo napetog socijalnog protesta" koji bi mogao dovesti do "nasilja i vandalizma".
Makron je obećao da će 42 različita penzijska režima pretvoriti u univerzalni sistem u kojem bi svi zaposleni imali jednake beneficije. Obećava da će biti fer, ali nije rekao na koje će starosne grupe reforme uticati ili kada će ;stupiti na snagu. Nesigurnost je stvorila raširenu anksioznost i, prema anketama, dve trećine Francuza protivi se reformi koju ne razumeju.
Penzije radnika u francuskom javnom sektoru, objašnjava časopis Forbs, trenutno se obračunavaju prema plati koju su ostvarili u poslednjih šest meseci radnog veka - koja je uglavnom najveća za većinu ljudi - a procenjuju se i na osnovu 25 najboljih godina njihovog radnog veka.
Novi sistem podrazumeva obračun za svaku godinu, što znači da će ljudi koji su godinama radili za niže plate ili imali periode nezaposlenosti, imati nižu penziju.
Francuski radnici bore se protiv vladinih penzionih reformi od 1995. kada je Žak Širak pokušao promeniti sistem; predložena reforma tada je izvela ljude na ulice na način koji nije vidjen od proleća 1968. Posle nekoliko sedmica protesta plan je odbačen. Novi planovi za reformu penzionog sistema su, naglašava Forbs, mnogo stroži.
Forbs podseća da je 13. septembra održan prvi manji štrajk, nazvan "Crni petak" koji je blokirao pariske ulice. Ovaj štrajk bi, medjutim, mogao biti puno veći jer uključuje sve članove sindikata u glavnim sektorima, a pet velikih sindikata u Pariskoj prometnoj mreži pozvalo je na "neograničene štrajkove", koji bi prema upozorenjima mogli potrajati do Božića.
Francuzi su navikli da se bore za sebe, zaključuje Forbs navodeći studiju Evropskog sindikalnog instituta koja je utvrdila da je izmedju 2010. i 2017. na 1.000 zaposlenih bilo 125 dana štrajka, u poredjenju s 20 u Velikoj Britaniji, 17 u Nemačkoj i tri u Švedskoj.Štrajk će prema najavama iz sindikata trajati sve dok Makron ne odustane od obećanja za "univerzalni" penzioni sistem koji bi osim na javni, mogao uticati i na privatni sektor, ističe televizijski kanal Frans 24.
Sindikati tvrde da bi izmene penzionog sistema efektivno tražile da milioni radnika iz privatnog sektora rade iznad zakonske granice za odlazak u penziju od 62 godine, ako žele primati punu penziju koja im je obećana.
Francuski premijer Eduar Filip priznao je da će francuski radnici postepeno raditi duže, ali je rekao da konkretni detalji reformi neće biti objavljeni pre sredine decembra.Frans 24 prenosi procenu predsednika udruženja malih i srednjih preduzeća Fransoa Aslena da ;"za jedan dan opštih štrajkova zemlja gubi 400 miliona evra prihoda, što uključuje gotovo 200 miliona evra za region Pariza".
Francuska se priprema za zimu nezadovoljstva usled pobune protiv reformi velikodušnog penzionog aranžmana od kojih Makron očito ne odustaje, ocenjuje londonski Tajms.Opšti štrajk izazvan je Makronovim potezima baziranim na obećanju koje je dao 2017. kada je izabran. Čini se, ocenjuje Tajms, da je Makron odlučan da se drži svojih planova, bar za sada.
Premijer Filip insistirao je da vlada neće odustati od svog glavnog cilja ukidanja "posebnih režima", jer "sistem korporativne solidarnosti više nije pogodan i stvorio je nepravde".Tajms podseća da je francuska potrošnja na javne penzije, sa 14 odsto ekonomske proizvodnje, jedna je od najviših u svetu.
Kako je veći broj radnika iz drugih sektora zapretio da će se pridružiti štrajku, čini se da je vlada spremna dati prednost vremenu. Filip je rekao da je spreman na kompromis izmedju "neposredne i brutalne tranzicije" koja će reformu učiniti primenjivom na ljude rođene nakon 1963. i klauzulom "deda" što će značiti da utiču samo na one koji uđu na tržište rada od 2025.
Izgleda da takvi ustupci neće smiriti železničke sindikate, koji su spremni da koriste svoje višedecenijske industrijske mišiće kako bi zadržali teško stečene privilegije, zaključuje londonski list i dodaje da je jedan od železničkih sindikata, Sud-Rail, zapretio "crnim decembrom", upozorivši da bi štrajk mogao potrajati do Božića.
