Poznata je kao "Azra dva noža" osumnjičenu za zločine nad žrtvama srpske nacionalnosti počinjene na području Dervente tokom 1992. godine.
Iz Tužilaštva BiH je saopšteno da je Azra Bašić, državljanka Hrvatske, danas na sarajevskom aerodromu izručena pravosuđu BiH.
Bašićeva se tereti da je od aprila do juna 1992. godine na području Dervente lično ubila jednog civila i učestvovala u "namernom nanošenju snažnog telesnog i duševnog bola i patnje, kao i mučenju većeg broja civila srpske nacionalnosti koji su bili zatočeni u Domu JNA u Derventi".
Ona je posle rata napustila BiH i emigrirala u Kentaki, u SAD, posle čega je zajedničkim radom pravosuđa BiH i američkih vlasti locirana, uhapšena i procesuirana zbog prevare, odnosno davanja netačnih podataka američkim imigracionim vlastima o učešću u ratu u BiH.
S obzirom da je na osnovu zahteva pravosuđa BiH za njom raspisana poternica, vlasti SAD su provele postupak njene ekstradicije i izručenja pravosuđu Bosne i Hercegovine.
U saopštenju se ističe da Tužilaštvo BiH sa partnerskim agencijama i institucijama širom sveta intenzivno radi na pronalasku, izručenju BiH i procesuiranju osumnjičenih za ratne zločine, koji beže od pravde i pokušavaju da se sakriju u inostranstvu.
"Taj proces ćemo nastaviti sa ciljem borbe da ratni zločini ne ostanu nekažnjeni", navodi se u saopštenju Tužilaštva BiH.
Bašićeva je bivša je pripadnica 111. riječke brigade hrvatske vojske koja je učestvovala u Ratu u Bosni i Hercegovini 1992-1995. Optužena je za mučenja Srba u logorima za Srbe, od Bosanskog Broda do Dervente.
Zbog svoje svireposti nosila je nazive "Krvava Azra" i "Azra - dva noža". Učestvovala je u mučenju na desetine srpskih zarobljenika, a u najmanje tri logora je bila aktivna i to u periodu april - jul 1992. godine.
Azra Bašić je sa mužem emigrirala u SAD u gradić Ročester krajem 1990-ih, gde je krila svoj identitet. Prvi put optužena za ratne zločine 1993. godine od Tužlaštva Republike Srpske. 2004. je locirana od Interpola u američkoj državi Kentaki. Oktobra 2006. za njom je raspisana i međunarodna poternica.
J. Stanković