Vučića je u Sremskoj Mitrovici dočekao ogroman broj građana.
- Hvala vam za 2025. godinu. Jedno od mesta gde smo otpočeli borbu za slobodnu Srbiju protiv tiranije koju su nam nametali spolja, protiv onih koji su želeli zemlju da nam sruše, samo zahvaljujući vašoj hrabrosti. Sremska Mitrovica je posle Jagodine bila drugo mesto gde smo se okupili kada smo rekli da nam neće uzeti Vojvodinu, pošto smo videli i na vreme osetili da se iza cele priče kriju Pajtić, Čanak i svi koji žele da odvoje Vojvodinu od Srbije i na vreme smo to prepoznali. Uspeli smo u tome da podignemo slobodarsku Srbiju koja je htela tome da se suprotstavi.
- Teško je onima koji hoće da razbije Srbiju kada Srbin oseti da mu neko uzima Srbiju. Zato je bilo važno.To je bila klica otpora u celoj Srbiji protiv onih koji su uz jednostranu pomoć hteli da je sruše. Ja sam vam posebno zahvalan što ste trpeli uvrede. Zbog toga što ste trpeli verbalno i fizičko nasilje, što ste bez obzira na sve ostali čvrsti u svojim stavovima i uverenjima. Čovek je najjači kada ima svoju ideju i svoje uverenje, tada niko ne može da ga pobedi. Tada mu niko ne može ništa. Mogu da vam rade šta god hoće, vi ste tada gospodar i slobadan čovek. Mi smo tada, a i danas pokazujemo da smo slobodni ljudi i slobodna zemlja koja neće da dozvole da im država bude srušena.
- Oni su tada govorili: "Tražimo pravdu". Kad smo ih pitali recite nam imena stradalih, koju ste porodicu posetili, kome ste pomogli, nijednog imena nisu mogli da se sete. Kada smo mi razgovarali sa porodicama stradalih u NS, oni bi progonili te porodice. Govorili su sve najgore o njima, od porodice Firić do porodice Raca, mrzeli su roditelje i majku koja je izgubila dvoje dece. Sve su uvek samo mrzeli. Nisu svi, bilo je onih koji su osetili zabrinost i hteli nešto da promene. Ti ljudi su razumeli o čemu se radi i nisu želeli više da bud sa takvima. Ostali su širili mržnju. Ne da su tražili rešenja, pomoć i pravdu. Ništa ih nije interesovalo.
- Još u decembru mesecu 2024. sam rekao da je reč o čistom primeru obojene revolucije iz inostranstva, kako je plaćena i sprovođena. Svi su me gledali u čudu. Posle su prestali da se sprdaju s tim. A zbog čega je neko dao milijardu i 300 miliona evra nevladinim organizacijama. Što nisu dali državi da izgradi bolnice i domove zdravlja?
- Onda sam ih pozvao na dijalog, bezbroj puta sam tražio. Rekli su: "nećemo kod tebe nisi nadležan". A onda jedino šta su tražili kada su se setili da su tu samo zbog politike a ne zbog bilo kakve pravde, tada su rekli "E sad nam raspiši izbore, ali to možeš samo ti. Ti koji nisi nadležan, sad si nadležan ali i dalje nećemo da razgovaramo, raspiši izbore". I rekao sam "nema problema, imaćemo vanredne izbore samo nam dopustite da uradimo određene stvari". A znate šta smo radili? Dok su oni blokirali ulice, tukli ljude u kolima, tukli po ljude štandovima, napadali ljude koji drugačije misle, dok su napadali profesore. Hoćete da vas podsetim kako je umalo ubijen Patrik Drid, kako su prolazili drugi ljudi koji se nisu slagali? Mi smo gradili puteve, naučno-tehnološke parkove, obezbeđivali plate i penzije da ljudi mogu bolje da žive, trudili se da Srbija bude jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi. To su stvari koje smo mi radili. Onda sam rekao ajmo na dijalog, na debate. Ajmo opet na debate. Rekao sam pre 6 meseci, vas nekoliko, ja sam. Spremni smo na bilo koju vrstu razgovora. Bez kamera sa kamerama, nemojte samo mržnju da širite. Kod nas se kaže "o pokojniku sve najbolje". Oni su govorili "ne, nećemo s tobom, ti si gotov, pokojnik". Izgleda baš i nisam toliko pokojnik koliko bi oni voleli da jesam. Onda samo pažnju obratite oko nekoliko stvari.
Aleksandar Vučić (5).png
Foto: Informer TV
- Pričali ste "nema demokratije u Srbiji", tražili smo duel, njihov prvi na listi legao u krevet, gleda u plafon i kaže "na ignore si Vučiću".
- Život daju, glavu daju, al na duel i debatu ne idu ni za živu glavu. I kad ne znaju ništa, misle da znaju sve! To je odlika onih koji malo znaju. Nisam ja na ignore, vi ste na ignore.
- Sad je da pobedimo Vučića, a onda ćemo da pričamo o politici. Ma nemoj? Stvarno? Znači ti nećeš sad da se izjašnjavaš o KiM, pa ćeš sutra da donosis statute o Vojvodini...
- Oni hoće da kažu "mi smo toliko bahati, osioni, arogantni, da možemo da se pojavimo negde a da ništa ne kažemo, a vi ćete morati da glasate za nas". Takvu aroganciju nikad u životu nisam video. Ne interesuju ih građani, ljudi koji bi da se bore za svoju zemlju. Ko ste vi za njih? Niko i ništa. Vaše vredne ruke za njih su krvave ruke. Samo njima, koji rade protiv svoje zemlje, nisu krvave ruke.
- Ja želim pravdu i da se otkrije puna istina i da stvarni krivci odgovaraju. Nije mi bilo teško da odem i razgovaram s tim porodicama. Njima na pamet nije palo. Lagali su da nisam bio. Lagali su za zvučni top, da dete umire, za Jovanjicu, Sarajevo safari, šta ih briga, može im se. Sve što kažu, slažu i baš ih briga za to.
- Kaže Svilanović "svi mi smo morali u Budimpešti da potpišemo kad uzimamo pare da ćemo da se saglasimo sa otcepljenjem Crne Gore", pa što nam to niste rekli tada, nego je bilo "samo da sklonimo njega".
- Ne živi čovek samo jedan život, nego onoliko koliko ga pamte zbog njegovih dela. Preksinoć u Novom Sadu, jedna divna žena Ljiljana Cvetković, ima tešku priču, jedva se izborila s bolešću, ali jedna jaka stamena žena, koja voli Miloša, našu stranku, ide u svaku akciju, ima ideju, borbena žena, prišao jedan mlad čovek i krvnički je udario pesnicom u lice. I vi se pitate ko je mladi čovek koji je tako vaspitan, kog roditelji nisu vaspitali da ne sme da podigne ruku na ženu. A ti si je, ne gurnuo, krvnički udario, najjače što si mogao. Uspeo si u životu, mangupe. Ima tu nešto gore od ovoga. Neko će reći "pa ima budala svuda". Ja ću reći "tačno, svuda". Ali ima jedan problem, što vi prijatelji sa studentske liste niste to osudili, niste se izvinili, niste rekli "žao nam je", poslali cveće Ljiljani Cvetković. Je l' vi možete da razumete s kakvim zlom imamo posla. Ja da vidim da bilo ko od vas napadne ženu koja pripada blokaderima i misli suprotno od nas, ja bih skočio i rukama i nogama je branio. Žena je stub našeg društva, vi bijete žene i još branite takve poteze.
- Sve su uradili da nam porodične vrednosti sruše, sve na čemu nam društvo počiva, samo da sve bude srušeno. Biće i srednji rod, rekao neko na tom plenumu. Ja sam vam ovo govorio sve uz mnogo energije posle napornog dana, jer ja to prepoznajem. Moje iskustvo je ogromno. Sve trikove im znam i poznajem, posebno to što dolazi spolja. Sve mi je jasno. Niko više ništa ne mora da mi objašnjava. Zato je važno da naš odgovor bude drugačiji, mi nećemo nasilje. Evo mi smo slabiji, vi ste jaki. Mnogo je jak Jovo Bakić, svi smo se uplašili, sve je tako, samo da ovo izguramo u miru. Oni nas ne doživljavaju kao ljude, "vi ste ćaci, krezubi, ovakvi, onakvi". Dobro, možda jesmo, ali smo ljudi. Uvek ćemo da im pružamo ruku jer sam siguran da veliki deo njih već danas drugačije misli, a još će više njih da nam se pridruži do 25.
- Vi ste garant da će Srbija sledeće godine da bude najbrže rastuća ekonomija u Evropi.
Autor: D.B.
